Актуелно

Новименовани члан Општинског већа за месне заједнице Драган Стојановић, одржао је данас први званични састанак са представницима сеоских месних заједница.

Стојановић је за медије изјавио да је овај састанак сазвао како би се боље упознао са представницима села и видедо који су основни проблеми у сеоским срединама и како их решити.

- Средства планирана у општинском буџету за сеоске месне заједнице, 33 милиона динара, веома су мала и немамо много простора за неке веће подухвате. Покушаћемо да новац најрационалније искористимо и усмеримо их на најбољи начин, како би сви били задовољни - рекао је Стојановић и додао да је највећи проблем, осим лоше комуналне инфраструктуре, недовољно активан друштвени живот, као последица одласка младих са села и лошх материјалних прилика.

Поводом отварања инфо-шалтера за жене, који је у Кикинди почео са радом 1. марта у Услужном центру, данас је одржана конференција за новинаре којој су, осим чланице Општинског већа Гордане Булатовић, присуствовале и: директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки, координаторка Женског активног друштва (ЖАД) Меланија Чејић и сарадница на инфо-шалтеру у Кикинди Весна Чарапић.

Весна Шијачки је похвалила сарадњу са локалном самоуправом у Кикинди и представила значај овог шалтера, који, осим у Кикинди, постоји и у Бачу, Житишту и у Руми.

- Циљ нам је да са локалним самоуправама, Покрајином и донаторским организацијама створимо услове за наставак овог пилот-пројекта, имајући у виду да смо обезбедили средства за функционисање до 1. јула, 2009. године. Касније, планирамо да шалтере отворимо и у другим општинама у Војводини - рекла је Весна Шијачки.

Координасторка ЖАД-а Меланија Чејић истакла је сарадњу са многим институцијама и учешће у многим пројектима и изразила задовољство отварањем инфо-шалтера.

Сарадница на инфо-шалтеру у Кикинди Јелена Чарапић је истакла да већ има оних који су тражили и добили корисне информације на овом месту.

Иначе, инфо-шалтери су део програма "Институције у служби права", чији је циљ остваривање женских права кроз пружање информација и упућивање на институције. Радно време шалтера је од 10 до 14 сати, а телефон (0230) 410-204. И-меил адреса је: infosalter.ki@gmail.com.

Кикиндски књижевник Милош Латиновић добио је позив да учествује на Међународном фестивалу поезије "Еуропоетика", који ће бити одржан у Будимпешти у Мађарској, од 17. до 19. априла ове године.

Латиновић би требало да буде један од учесника на књижевној вечери "Песници из Новог Сада", која ће бити одржана 17. априла, у будимпештанском Музеју књижевности "Пертефи", у оквиру овог фестивала поезије.

Његова екселенција, Јон Маковеј, амбасадор Румуније у Србији,са сарадницима, саветницом за економију Раул Каталином Ћерећјану и аташеом за културу Јоном Андрејем, посетио је данас Кикинду. Након пријема у кабинету код председнице Општине Јагоде Толицки, високи гост је разговарао са члановима Општинског већа и предсдтавницима Општинске управе о унапређењу привредне, културне и других видова сарадње.

Председница Општине Јагода Толицки посебно је истакла проблем међународног друмског граничног прелаза код Накова, чијим би се отварањем знатно скратио пут до потрошача у Румунији, и обрнуто, и избегли већи транспортни трошкови.

- Ово је збиља велик проблем који највише смета извозницима на обе стране. Наш регион бележи извозни суфицит у ову суседну, пријатељску нам земљу, међутим резултети би били и бољи, а сарадња узајамно обимнија, када би међународни прелаз код Накова био отворен - рекла је Јагода Толицки.

Акционарско друштво "Тоза Марковић", које годишње извезе у Румунију 1.700 камиона црепа и 200 камиона керамичких плочица, примера ради, уштедело би за отварањем овог прелаза 130.000 евра за годину дана.

У разговору са представницима локалне самоуправе и привредницима у Регионалној привредној комори, амбасадор Маковеј је истакао да ће учинити све што је у његовој моћи да међународни друмски гранични прелаз буде што пре отворен.

- Ми смо са представницима ваше државе разговарали о томе, међутим док Влада Србије не учини потребне кораке, ми ту ништа не можемо да учинимо. Ускоро би требало да разговарамо на највишем нивоу у оквиру трилатералне сарадње: Румунија, Србија и Италија, а један од пројеката за које се Румунија залаже је модернизација постојећих и отварање нових граничних прелаза, али по стандардима Европска уније.Такође, крајем овог месеца требало би да се председник Тадић састане са нашим председником у Букурешту и овај међународни прелаз ће, уверевам вас, бити на дневном реду састанка двојице државника - рекао је Маковеј и додао да ће помоћи успостављању још боље међурегионалне привредне сарадње.

Високи гост је потом обишао Грађевинско предузеће "Градитељ", као и Основну школу "Свети Сава", где ђаци уче румунски језик. На крају посете, амбасадор Маковеј је са сарадницима и домаћинима посетио Народни музеј.

Иначе, привредници Севернобанатског округа извезтли су у Румунију прошле године робу у вредности од око 16 милиона евра, док је из Румуније увоз много мањи - 2,3 милиона евра.  

Иначе, Румунија и Србија негују веома плодну привредну сарадњу. Билатерална  робна размена достиже годишњу цифру од око 700 милиона долара. Србија у Румунију извози: црну и обојену металургију, хемијске, фармацеутске и пољопривредне производе, као и хартију и картон и производе керамичке индустрије, а увози путничке аутомобиле, производе нафтне индустрије, обрађено дрво...

Представници севернобанатских општина: Кикинда, Ада ,Чока и Нови Бечеј, потписали су у Кикинди заједнички међуопштински споразум. Тиме је учињен други корак ка финализацији завршног уговора којим ће, како се планира, бити обезбеђен новац за изградњу  путне мреже, јер половином године требало да буду окончани послови везани за нови мост преко Тисе код Аде.

Да би се општине средњег и северног Баната боље повезале међусобно, али и са суседним државама и скратила путна раздаљина, морају заједно да наступају према фондовима, јер се ради о значајном инвестиционом подухвату.

Путни правци би се градили из три правца према мосту на Тиси: од Кикинде, преко Иђоша, Новог Бечеја, преко Бочара и Чоке, преко Падеја. Укупна дужина путева је око 20 километара. Вредност ове инвестиције је преко 490 милиона динара, а 10 одсто требало би да обезбеди кикиндска општина.

Постигнут је и договор око заједничког наступа према покрајинском Фонду за капитална улагања, као једном од потенцијалних финансијера

Иначе, представници ађанске општине били су иницијатори потписивања протокола изградње, такозваног, вертикалног путног коридора, између Осијека у Хрватској и Темишвара у Румунији, којем се, засад, придружило 11 општина у три државе.