Актуелно

Инфо-шалтер за жене који је од 1. марта постоји у Услужном центру у згради Општине Кикинда, од данас има и E-mail адресу која гласи: infosalter.ki@gmail.com. Иначе, инфо-шалтер за жене отворен је на иницијативу новосадског Женског активног друштва (ЖАД) и Завода за равноправност полова, као и локалне самоуправе.

Како смо раније и писали, ради се о пилот пројекту који се спроводи у Кикинди, Бачу, Житишту и Руми, како би се грађанкама и грађанима помогло у остваривању њихових права кроз доступност информацијама и институцијама.

Шалтери за жене повезују проблеме и потребе грађана са надлежним институцијама у областима, попут образовања, здравља, социјалне бриге, рада и запошљавања, брака и породице и слично. Инфо-шалтер у кикиндском Услужном центру на располагању је сваког радног дана од 10 до 14 сати.

Сви који имају потребу, могу се, дакле, од данас обратити службеници на овом шалтеру и електронским путем.

Прошле недеље Покрајински секретаријат за омладину и спорт уплатио је авансна средства у износу од 27 милиона динара за изградњу хале у Мокрину. У току је израда металне конструкције, а почетком априла започеће монтажа. Конструкција се лије у Куманову, а биће састављена у Кикинди. Председник Месне заједнице Мокрин Горан Думитров подсећа да је укупна вредност хале 106 милиона динара. У Мокрину су започети радови и на ископавању канала који недостају

-У договору са Јавним предузећем  "Воде Војводине" и Водопривредним предузећем "Горњи Банат" у Мокрину је започео ископ кишних канала. Биће ископано око четири километра кишне каналске мреже која недостаје. Вредност радова је око три милиона динара.

У Мокрину се без икаквих санкција и у току читавог дана сече и оно мало дрвећа које је остало. Зна се добро да је Кикинда у Европи најнепошумљенија општина. Вредне дрвосече, снабдевене одличним алатом, никад се нису појавиле на садњи или уређењу Мокрина, а многи од њих су нови или дугогодишњи корисници принадлежности и средстава од државе, без обавезе да нешто одраде заузврат.

Докле лоповлук без санкција? Питање за инспекцију, полицију, Центар за социјални рад...

Његова екселенција, Јон Маковеј, амбасадор Румуније у Србији, долази у понедељак, 9. марта, у посету Кикинди. Након пријема у кабинету код председнице Општине Јагоде Толицки и састанака са члановима Општинеког већа и представницима Регионалне привредне коморе,  предвиђен је одлазак у Грађевинско предузеће „Градитељ“, обилазак Основне школе „Свети Сава“ и посета Народном музеју.Како је предвиђено протоколом, амбасадор Јон Макавеј и председница Општине Јагода Толицки обратиће се представницима медија у Клубу пријатељства у Народном музеју.

У кикиндском Народном позоришту, на данашљој конференцији за новинаре, најављена је нова драмска представа - „ Каролина Нојбер“, по тексту Небојше Ромчевића, у режији Ненада Гвозденовића. Премијера би требало да буде изведена 11. априла.

Како је рекао редитељ и глумац у овом комаду, жанровски сврстаном у мелодраму, социјалну драму и комедију Ненад Гвозденовћ, пред кикиндским глумачким ансамблом је прилично велика обавеза, јер се ради о захтевном игроказу.

- Основна нит и тема представе је покушај да одговоримо шта је, заправо, уметност и где се уметник налази, разапет између духовне потребе за нечим што је изнад материјалног, и страха и бриге за егзистенцију. Наш задатак је да проговоримо искрено на ту тему, а да не заборавимо на публику. Размишљамо, дакле, о нама и о публици, кроз иповест  главог лика: - Каролине Нојбер (у историји запамћена као реформатор позоришта у Немачкој у 18. веку), и других. Ми, позоришни људи, и даље левитирамо између нечега што се може назвати падом друштвеног морала, и тежње за уметношћу, нечим лепшим. Позориште не може да „поправи“ свет, али је дужно да допринесе превазилажењу сивила и вулгарности - рекао је Гвозденовић, који је на сцену кикиндског театра већ поставио три дела: „Бајку о цару и пастиру“, „Мандраголу“ и „Хамлетову тугу преголему“.

Лик „Каролине Нојбер“ поверен је Мини Стојковић. У комаду се појављују глумци и глумице: Миљан Давидовић, Гордана Рошчић, Драган Остојић, Драгана Чретник, поменути Ненад Гвозденовић, и други.