Актуелно

Делегација мађарског града Макоа коју су предводили директор Канцеларије ове регије Андраш Ђерђбиро и директор за комуналну делатност Нандор Нађ, посетили су данас Кикинду и састали се са представницима локалне самоуправе: члановима Општинског већа Владом Крејићем и Имреом Кабоком и директором Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду Небојшом Лакетом.

Тема састанка била је наставак договора око заједничког наступа према приступним и претприступним фондовима Еврпоске уније.
Како је изјавио Крејић, постоји могућност да преко ИПА фондова, оба града обезбеде средства за зоохигијеничарску службу, односно изградњу прихватилишта за псе. Делегације Кикинде и Ћуприје боравиле су пре недељу дана тим поводом у Макоу, и данас су настављени договори како би заједнички наступ био што успешнији.

Директор Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду Небојша Лакета истакао је да Србија и Мађарска могу заједнички да конкуришу према фонду Европске уније, намењеном за зоохигијеничарску службу.
- Уколико би добили новац, искористили би га за оснивање и рад ове службе,чији је задатак, између осталог, хватање паса и мачака луталица и уклањање животињских лешева. Уколико би пројекат био прихваћен, припало би нам по 150.000. До 31. децембра имамо рок да поднесемо захтев, док би одговор требало да уследи након шест месеци. Важно је да и ми и наша партнерска страна имамо урађене пројекте, које треба да објединимо, што и чинимо ових дана - рекао је Лакета.

Андраш Ђерђбиро је истакао да они имају зоохигијеничарску службу, коју би унапредили изградњом прихвалилишта за псе.
Мако, иначе, има око 25.000 становника, односно 50.000 житеља, заједно са околним местима. 

Председник Општине Илија Војиновић и в.д. директора Јавног предузећа „Топлана“ Никола Терзин на позив градоначелника Жилине у Словачкој Ивана Хармана, боравили су два дана овом граду, који се побратимио са Кикиндом.

Након четири године, ово је прва званична посета наших представника, што значи наставак добре пријатељске и пословне сарадње.
Поводом тога, данас је у кабинету председника Општине одржана конференција за новинаре, где су Војиновић и Терзин говорили о посети, као и о наставку сарадње.
Договорено је да се преко пројеката које финансира Европска уније, покушају обезбедити средства за развој наше општине.
Размењена су и искуства у вези са реорганизацијом Општинске управе у Кикинди и администрације, будући да Жилина и у овој области примењује прописе Европске уније, чија је Словачка чланица.

Војиновић је нагласио да су пријатељи из Жилине вољни да нам помогну и пренесу своја позитивна искуства.
- Између осталог, посетили смо три топлане и уверили се у њихову енергетску ефикасност, будући да користе обновљиве изворе енергије - биомасу. Ми желимо да и наша градска топлана пређе на ову врсту горива, односно биљне отпатке попут кукурузовине и сламе, у чему не оскудевамо. Задатак нам је да што пре сачинимо пројекат везан за доградњу топлане, па да покушамо на основу њега да привучемо нека средства из Европске уније, што је веома могуће и реално - рекао је Војиновић и нагласио да су обавили разговоре са неким привредницима.

Никола Терзин је подсетио да је топлана у Жилини „Energo controls“  уградила подстаницу за топловод у Кикинди, у згради бивше „Касине“, чија вредност је била око 33.000 евра.
- Поново смо успоставили сарадњу са руководствима топлана у Жилини и околини и наставићемо је и продубљивати. Основни услов за приступ инвестиционим фондовима Европске уније је квалитетан пројекат, којим се тачно дефинише шта желимо, односно да то урадимо професионално, по прописима из те области. Обећана нам је помоћ и верујемо да ћемо нешто учинити како би модернизовали грејање у Кикинди - рекао је Терзин.

Војиновић и Терзин су присуствовали и саставну привредних комора Словачке и Војводине, где је била заступљена и Регионална привредна комора Кикинда. Наш град је, иначе, један од 10 у Србији, који је имао прилику да своје потенцијале представи словачким компанијама на овом састанку.
Председник Општине Илија Војиновић позвао је Ивана Хармана да догодине посети Кикинду, што је градоначелник Жилине са задовољством прихватио. 

Под покровитељством Општине Кикинда, данас је обележен 3. децембар, Светски дан особа са инвалидитетом. У ресторану „Ловац“, једином објекту овакве врсте у граду где је омогућен приступ особама у инвалидским колицима, председник Општине Илија Војиновић и чланови Општинског већа др Душан Коларовић и Имре Кабок, разговарали су о проблемима са представницима 18 инвалидских организација. Овај дан, иначе, установљен је 1992. године, на препоруку здравствених организација у свету, организација лекара и удружења особа са инвалидитетом.

Илија Војиновић је подсетио да сваког дана морамо да обратимо пажњу, како би учинили нешто за добробит особама са инвалидитетом. Нагласио је да ће локална самоуправа учинити све што је у њеној моћи, како би им помогла, односно њиховим организацијама.
Члан Општинског већа задужен за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок изјавио је да је локална самоуправа дужна да води рачуна о особама са инвалидитетом.

- Дужни смо да уклањамо физичке баријере, како би им олакшали приступ објектима, институцијама, уопште кретање. Ми чинимо колико можемо и колико је у нашој моћи. Осим тога, треба да мењамо свест и да схватимо да како су ове особе пуноправни чланови наше заједнице. Надам се да ће пројектанти и урбанисти водити рачуна у смислу уклањања физичких препрека, а ми ћемо у Општини урадити оно што можемо, како би им олакшали кретање. Један део средстава градског самодоприноса, уколико буде изгласан, ићи ће ка удружењима особа са инвалидитетом - нагласио је Кабок.

Председавајући општинских организација особа са инвалидитетом Золтан Молдваи, подсетио је да у Севернобанатском округу има око 10.000, а у кикиндској ооштини преко 70.000 оваквих особа. Рекао је да системска решења треба ускладити са савременим токовима у друштву, и нагласио већу потребу за новчаним средствима од локалне заједнице.
О значају донирања органа говорила је координаторка донорске мреже у Војводини, др Оливера Ранков. Присутним се обратио и Башаидац Драган Голић, иначе инвалид рада. Он је са супругом Десанком први брачни пар у општини који завештао органе.

У пројекат назван „Борба против сексуалног и родног насиља“, који спроводи Управа за родну равноправност Министарства за рад и социјалну политику Владе Републике Србије, укључила се и Скупштина општине.
Тим, а и поводом обележавања „16 дана активизма против насиља над женама“, у Свечаној сали Скупштине општине данас је одржан округли сто под називом „Борба против сексуалног и родно заснованог насиља - локална перспектива“, у организацији Општине Кикинда и Управе за родну равноправност.

Помоћница председника Општине  Гордана Булатовић истакла је како јој је драго што је након више од четири године, Општина поново укључена у ову тематику.
- Задовољство је што смо успели да један од округлих столова на ову тему буде баш у Кикинди. То је, у неку руку, и симболика јер је Кикинда још 2002. године имала прву канцеларију која се бавила родном равноправношћу, на чега смо веома поносни. Нажалост, од 2004. па досад, рад канцеларије је прекинут и желели смо да наставимо и истрајемо у овом послу - рекла је Булатовићева.
О овој теми говорила је стручна сарадница из Управе за родну равноправност Јасна Вујачић, као и Анита Беретић, заменица Покрајинског секретара за рад, запошљавање и равноправност полова.

О програмима и мерама за сузбијање насиља у породици у општини Кикинда од 2007. до 2009. односно о плановима за 2010. годину говорила је помоћница председника Гордана Булатовић, док је координатор Мобилног тима Центра за социјални рад Мирко Јанкелић говорио о искуствима тима. Директорка кикиндског Центра за подршку женама Марија Срдић представила је пројекат „Оснивање саветовалишта за правну и психосоцијалну помоћ женама које су претрпеле насиље“ . Представљено је и Истраживање „Искуства и ставови у вези са насиљем код грађана и грађанки општине Кикинда“ .
Округлом столу су присуствовали и представници и представнице Општинске управе у Кикинди, Скупштине општине Кикинда, Завода за равноправност полова, Полицијске управе у Кикинди, Зрењанинског едукативног центра, „Сигурне куће“ у Зрењанину, Јавног тужилаштва, Центра за социјални рад, Канцеларије за младе, представници основних и средњих школа кикиндске општине, представници суседних општина, и други.

И у Кикинди је низом манифестација на Тргу српских добровољаца обележен 1. децембар, Светски дан борбе против СИДЕ, односно AIDS-a.
Омладина Црвеног крста извела је серију пригодних перформанса, где је указивано на опасност од ове болести, али и на могућност заштите.

Дељен је пролазницима и одговарајући пропагандни материјал да би се, како је рекла секретарка Црвеног крста у Кикинди Аранка Фелбаб, подигла свест грађана о томе.

- Веома је важан здрав начин вођења живота, као  и сталне едукације којима се указују облици борбе против СИДЕ. Наравно, болест се лако може избећи, али могуће је и наставити живот, уколико је неко заражен -  истакла је Фелбабова.

Поред Црвеног крста, Дан борбе притив СИДЕ обележили су представници локалне Канцеларије за младе, Завода за јавно здравље, Превентивног центра Дома здравља, као и представници ученичких парламената. Акцију на Тргу српских добровољаца подржала је и локална самоуправа.