Актуелно

На две локације у заштићеном резервату природе „Пашњаци велике дропље“ код Мокрина, недавно је бројањем установњено да обитава 23 примерка ове ретке и прелепе птице, а претпоставља се да у околики овог села има још једна мања група великих дропљи. И у атару Банатског Аранђелова примећено је јато од пет до осам јединки законом заштићене птичје врсте којој прети истребљење.

О овом резервату води рачуна мокринско Ловачко друштво „Перјаница“.

На недавно одржаном радном састанку у Мокрину, којем су присуствовали: покрајински секретар за заштиту природе Слободан Пузовић, директорица новосадске јединице Завода за заштиту природе Србије др Биљана Пањковић, покрајинска инспекроека Гордана Павков, члан Општинског већа Младен Дука и гости из Мађарске, разговарало се о изградњи Визиторског центра за туристе и истраживаче у резервату.

За 20. март заказано је јавно надметање за продају имовине Акционарског друштва „Хемик“ у стечају, које ће бити одржано у кругу фабрике. Ово је други покушај продаје непокретне имовине овог некада чувеног и моћног предузећа, чија почетна цена износи 84,8 милиона динара. Предмет јавног надметања биће производни погони са опремом, лабораторија, магацински простор, радионица, као и управна зграда, укупне површине од око 11,5 хиљада квадратних метара.

Претходна лицитација која је била заказана за децембар прошле године није успела, јер није било заинтересованих за куповину имовине „Хемика“ по почетној цени од око 102 милиона динара.

Дугови фабрике достигли су суму од око 300 милиона динара. Највећи део су обавезе према држави и плате за бивше раднике.

Средња стручна школа „Милош Црњански“ постоји од 1961. године, када је формирана и звала се Грађевинска техничка школа. Током година мењала је називе, како је пролазила кроз реформе средњег образовања, носила је име „Стеван Лакаи-Гига“, а потом и Хемијско-технолошка школа“.

Од 2006. године названа је по српском писцу Милошу Црњанском. Школа има четири подручја рада: здравство и социјалну заштиту, геодезију и грађевинарство, хемију, неметале и графичарство и пољопривреду, производњу и прераду хране. Школу ове школске године похађа око 540 ученика. Како је рекла директорица Вукосава Томић, број ђака је од пре две године повећан за око стотину.

- Добро је што смо повећали број ученика, али сада имамо проблем школског простора који, у договору са суседном Техничком школом и локалном самоуправом, покушавамо да решимо - рекла је Томићева.

У школи постоји 21 одељење. У оквиру здравства и социјалне заштите постоји образовни профил, односно смер „медицинска сестра-техничар“. Како је рекла Вукица Томић, од наредне школске године уместо овог, увео би се нови образовни профил под именом „лабораторијски техничар“.

- Сматрамо да у овом тренутку наша општина, односно регион, нема потребу за новим медицинским техничарима, тј. сестрама. Био би проблем како да се касније запосле ови млади људи. Стога смо се определили за „лабораторијског техничара“. Наравно, ово нисмо учинили на своју иницијативу, него смо добили предлог од кикиндске болнице, која има потребу за овим кадровима. Следеће школске године, 2009/10. неће бити смера „медицинска сестра-техничар“. То је слично подручје школовања и рада. Наравно, не уписују сви медицину, неки уписују психологију, дефектологију, студирају књижевност, или историју. То је средње образовање које даје и стручност и квалитетно опште знање - сматра Томићева, која је додала да, осим Зрењанина, у близини нема школе која образује будуће лабораторијске техничаре.

У геодезији и грађевинарству од прошле године постоји нови образовни профил - „архитектонски техничар“. То је огледно одељење, као и будуће, „лабораторијски техничар“. Постоји и смер „грађевински техничар за високоградњу“.

У подручју рада „хемија, неметали и графичарство“ постоји смер, односно образовни профил „техничар за заштитиу животне средине“. Ове школске године уписана је трећа генерација овог смера и то су, како се популарно зову, „еколози“. Веома су активни у нашој средини, а једна секција тог одељења проглашена је за најбољи волонтерски тим у Кикинди.

У пољопривреди, производњи и преради хране постоји „техничар за биотехнологију“, а од септембра биће нови-стари смер „прехрамбени техничар“. У овом подручју рада постоје и трогодишњи смерови „произвођач прехрамбених производа“, као и комбиновано одељење -  15 пекара и исто толико месара. Томићева је рекла да би и наредне школске године требало да имају ове трогодишње смерове.

У школи ради преко 70 професора, а наставнички кадар је, како је истакла директорица Вукосава Томић, веома стручан.

У Кикинди је отворено ново дечије позориште "Лане". Глумци овог театра у недељу ће имати своју прву премијеру, одиграће представу "Мачак и петао", по делу Бранка Ћопића, у колективној режији. Представа се игра у Народном позоришту у Кикинди с почетком 17 сати. Оснивач позоришта је глумац Милан Вујић, а тренутно "Лане" има 20 чланова. У премијерној представи глуме Александар Малетин, Милан Вујић, Зорана Рајић и Александар Круљ.

Позориште "Лане" ће ускоро припремити и једну луткарску и представу "Нинџа корњаче", наступаће у вртићима и школама наше општине. Пробе и пријем нових чланова је понедељком, средом и петком од 19 сати у Дому омладине.

Скупштина општине донела је одлуку о поновном установљењу награде за књижевност „Душан Васиљев“, која носи име по песнику, рођеном у Кикинди, чиме је настављена прекинута традиција доделе награде за књижевно стваралаштво.

Ова награда има за циљ да подстакне и афирмише развој домаће књижевности. Како је предвиђено, додељиваће се за најбољу књигу у жанровима уметничке прозе и поезије издате на српском говорном подручју, на основу одлуке жирија, за период од једне издавачке године.

По речима члана Општинског већа за културу Милоша Латиновића, за сада, њен покровитељ би била Скупштина општина.

- Надам се да ћемо се убудуће повезати са неким од привредних субката који су изразили жељу да се укључе и награда би тако добила још више на значају, поготово ако успемо да организујемо фестивал, или, можда, „Дане Душана Васиљева“, којем би присуствовали врхунски уметници и сусретали се са младим, књижевницима-почетницима - рекао је Латиновић.

Како је рекао један од оних који су подржали ову иницијативу, председник Друштва књижевника Војводине, и један од њених добитника, Јован Зивлак, Општина Кикинда има морално право да брине о награди, будући да је у претходном периоду, у већем делу, и финансирала.

- Награда би требало да буде једна од основа која би Кикинду  афирмисала у простору српске књижевности, односно културе, будући да би се додељивала за, по одлуци жирија, најбољу књигу прозе и поезије на српском језику објављену у Србији, или дијаспори  - рекао је Зивлак.

Награду „Душан Васиљев“ својевремено је установила кикиндска Културно-просветна заједница. Била је најпре локалног карактера, додељивана је делатницима у култури. Касније је подигнута на виши ниво и њени добитници били су књижевници попут, већ поменутог Јована Зивлака, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Ђорђе Николић и Љубомир Симовић.Укинута је 2004. године, да би, ето, поново била успостављена. Била би уручивана сваке године до краја априла, на свечаности којој би, осим добитника, присуствовали чланови жирија и представници општине. Како је предвиђено, састојала би се од свечане дипломе и новчане награде у динарској противвредности од 2.500 евра.

Песник Душан Васиљев рођен је у Кикинди 1900. године. Грађанску и Учитељску школу завршио је у Темишвару. Био је учесник Првог светског рата, као аустроугарски војник на италијанском фронту. Студирао је права у Београду, а касније је учитељовао у Ченеју. Био је и наставник Грађанске школе у Ковину. Прочуо се песмом „Човек пева после рата“. Особена је појава у контексту српске модерне. Писао је аутентичне стихове, експресионистичког набоја. Умро је у родном граду, 1923. године. Девет година након смрти, 1932. године, објављена му је збирка „Изабране песме“. Кикиндска Гимназија названа је по њему, 22. новембра, 1959. године.