Актуелно

Удружње одгајивача свиња, под покровитељством Месне заједнице, локалне самоуправе и Секретаријата за пољопривреду Војводине, организовало је тродневну манифестацију у Руском Селу под именом „Рускоселски свињокољ“.

У четвртак и петак одржана су предавања везана за узгој, исхрану и болести свиња. Финале ове атракције, која ће бити сврстана у туристичку понуду села, одржано је у суботу. Наступило је седам екипа које су се такмичиле у традиционалном начину обраде свињског меса и припреми месних прерађевина које су својствене географском подручју, народним обичајима и мултиетничкој средини. Свињокољ, диснотор, или диснатор била је прилика да умеће покажу четири екипе из Руског Села и по једна из Банатске Тополе, Нових Козараца и Башаида. Такмичење је почело у 6 сати на платоу месне пијаце, када је „главом платило“ седам товљеника од по 130 килограма. Уследила је потом обрада меса и готовљење месних прерађевина. Било је кобасица, шваргли, мајушки, хурки, чварака, крвавица и других специјалитета чији се мирис ширио и мамио многобројне посетиоце. Стручна комисија одлучила је након дегустације да прво место припадне једној од екипа домаћина, „Торонталу“. Други су били гости из Банатске Тополе, док је за трећу проглашена комшијска екипа из Нових Козараца. Следе потом : рускоселска „Бразда“, екипа из Башаида, диснаторски тим Удружења одгајивача свиња „Руско Село“, док је седмо место, припало мајсторима свињских ђаконија рускоселског Удружења пензионера. Екипе су учествовале уз плаћену котизацију од 15.000 динара, а након сушења припашће им по једна шунка и табла сланине.Оно што није завршило у масном свињском паприкашу за госте и домаћине, који су припремиле чланице локалног Удружења жена, подељено је у хуманитарне сврхе.

Суботњој манифестацији у Руском Селу, која би требало да буде туристичка атракција и наредних година, присуствовали су и помоћници секретара покрајинских секретаријата за туризам и трговину, као и за пољопривреду, Ерне Варњу и Јанош Добаи и чланови Општинског већа: Клара Шилић, Драган Страјнић, Младен Дука и Виктор Фелбаб.

Данас у 16 сати и 30 минута свечно ће бити отворена Улица др Зорана Ђинђића. Идеју о преименовању једног дела Трга српских добровољаца у Улицу др Зорана Ђинђића, потеклу од Клуба демократске омладине у Кикинди, подржали су и одборници у локалном парламенту. Део градског трга, где се налазе Економско-трговинска школа, Гимназија "Душан Васиљев", ОШ "Фејеш Клара" и АДЗНМ "Гусле", са новим називом, отвориће Ружица Ђинђић, супруга покојног премијера и председница Фонда Зоран Ђинђић.

Вечерас у 19 сати у Народном позоришту у Кикинди биће одржано такмичење у беседништву "Беседе у Зоранову част". Тема овогодишњих беседа је: "Када сте у веома тешкој ситуацији, онда само јака идеја може да вас одржи у животу". Беседе у Зоранову част организоване су први пут 2006. године у Кикинди, а циљ је да се промовишу вредности модерне и европске Србије које је дефинисао управо др Зоран Ђинђић. Право да учествују имају млади од 18 до 30 година који желе да искажу своје потенцијале и унапреде вештине беседништва. За квалификационо такмичење у Кикинди пријавило се 10 беседника, а овогодишњи организатор је Дом омладине. Беседа траје од три до пет минута, а на позозрници је дозвољена и употреба реквизита. У жирију кикиндског такмичења су Ружица Ђинђић, председница Фонда др Зоран Ђинђић, глумица Јелена Ћурувија, професор доктор Јовица Тркуља, новинар Жељко Бодрожић и Марија Срдић, тренерица Новосадске новинарске школе. 
Квалификациона такмичења ће бити организована у Нишу, Лесковцу, Врању, Чачку, Бору, Параћину, Ваљеву, Суботици, Панчеву, Кикинди, Новом Саду, Крагујевцу и Београду. Финале ће бити одржано 12. марта у Београду.

На данашњој аукцији у Новом Саду продато је пољопривредно-друштвено предузеће "Јединство". Нови власник 70 одсто друштвеног капитала је Индустрија меса Матијевић. На аукцији је било заинтересовано троје учесника, а нови власник изјавио је да је фирма у тешком стању и да ће му требати пуно времена да је опорави.

Почетна цена била је 129,7 милиона динара, а већински пакет акција купљен је по цени од 165 милиона динара.

Укупна вредност капитала је 545 милиона динара, а газдинство има у власништву око 1.300 хектара ораница и исто толико државне земље у закуп.

Члан Општинског већа за образовање и спорт Викор Фелбаб, представио је на данашњој конференцији за новинаре могућност одржавања курсева за спортске тренере и у Кикинди. Он је нагласио да многи тренери спортских клубова у кикиндској општини немају одговарајуће квалификације. Инструктори Покрајинског завода за спорт, у сарадњи са локалном самоуправом и Спортским савезом општине Кикинда, долазили би на курсеве у Кикинду, ако би било интересовања. То би, како је Фелбаб истакао, појефтинило трошкове за стицање одређене тренерске дипломе. Течај би, уместо 40.000, коштао око 20.000 динара, по особи, уз услов да се пријави одговарајући број полазника.

Стручни сарадник задужен за тренерске течајеве у Покрајинском заводу за спорт Бранислав Страјнић истакао је да је ова установа издала преко 12.000 тренерских диплома. Имају развијену сарадњу са више општина у Војводини.

-Ако буде заинтересованих кандидата, формирали бисмо групу и инструктори би долазили у Кикинду, што би за дупло појефтинило добијање дипломе „оперативи тренер“. Уз ово звање, кандидат аплицира за лиценцу у свом гранском спортском савезу.

Заинтересовани полазници течаја могу да се информишу и пријаве Спортском савезу општине (тел. 27-039), чије просторије се налазе у Спортском друштву „Партизан“. Уколико би се пријавио довољан број, течај би могао да крене током марта. Општина би помогла одржавање овог курса за будуће „оперативне тренере“, што је прва степеница за добијање стручне тренерске квалификације.

Локална самоуправа одустала је од идеје да, такозване, идентификационе карте за села ради Регионални центар за рурални развој у Новом Кнежевцу. Како је објаснила чланица Општинског већа за месне заједнице Клара Шилић, одлучили су се на овај корак како би уштедели 232.000 динара, колико би коштала израда карата.

- Наше стручне службе потпуно су опремљене и сами можемо да сачинимо ова документа која су неопходна за села. Постоји и могућност да их преведемо на енглески језик - рекла је Шилићева и додала да би њихова израда требало да буде готова за три месеца.

Идентификациону карту засад поседује само Мокрин. То је, иначе, документ који садржи све значајне податке за село - величину и положај насеља, број и структуру становништва, као и привредне и туристичке потенцијале.