Актуелно

Свака мајка из кикиндске општине добија за прворођено дете надокнаду у износу од 10.000 динара, како је прописано Одлуком Општине од 2002.године. У општинском буџету за ове намене, у 2009.години, предвиђено је 2,6 милиона динара.

По речима секретарке Секретаријата за друштвене делатности Општинске управе Гордане Пажин, исплата додатка за прво дете је редовна и исплаћени су износи за децембар и јануар. Овај вид општинске помоћи не следује за друго, треће или четврто дете.

Иначе, за родитељски додатак који исплаћује општина потребно је поднети захтев који се попуњава у Услужном центру, извод из матичне књиге рођених за дете, уверење о држављанству, потврду о пребивалишту мајке, њену отпусну листу из болнице и копију текућег рачуна.

Породице које добију прво дете имају право и на једнократну помоћ од 25.330 динара из републичког буџета. Родитељски додатак за друго дете је око 99.000 динара, а исплаћује се у 24 месечне рате. Додатак за треће износи око 178.300 динара, а за четврто дете - 137.700 динара. Додајмо и то да за прворођену бебу породице у Војводини добијају једнократну помоћ и од Покрајине у износу од 30.000 динара. Оне породице које добију близанце или тројке, имају право на једнократну накнаду од Покрајине која износи 400.000, односно 600.000 динара

Чланови Општинског већа: Клара Шилић, Гордана Булатовић и Виктор Фелбаб посетили су данас Руско Село и састали се са месним руководством и представницима удружења грађана.

Председник Месне заједнице Имре Кабок истакао је да месечна дотација по 200.000 динара сваком селу није правична. Он сматра да би требало уважити специфичности, величину и активности свих села и тамошњих удружења грађана, те новац делити по том принципу. Чланица ОВ за месне заједнице Клара Шилић је рекла да је управо један од циљева ових састанака да се сагледају активности свих сеоских удружења.

- Подела средстава намењених селима, можда није најправичнија. То може да се промени, да неко добије више, а неко мање, уз услов да маса буџетских средстава остане иста - поновила је Шилићева.

Иначе, ово је Кабоков други мандат и он је оба пута искористио могућност да формира Савет Месне заједнице. Садашњи чланови тог саветодавног тела су председници сеоских удружења, који су на данашњем састанку похвалили сарадњу са Кабоком. Васпитачица у сеоском забавишту „Бубамара“ Илона Чусо, рекла је да је основни проблем што нема више деце. Наиме, следеће школске, 2009/10. године у први разред у ОШ „Глигорије Попов“, како сада ствари стоје, треба да пође 18-оро деце која ће наставу пратити на српском, а само четворо на мађарском језику.

Председник УГ „Торонтал“ Шандор Талпаи истакао је да у Руском Селу може да заживи и сеоски туризам, те да је потребно више ангажовања у тој области. КУД „Братство-јединство“ има око 200 чланова, али и великих финансијских проблема. Немају довољно народних ношњи, вежбају у хладним просторијама, немају новац за путовања. За похвалу је рад месног удружења жена, које се брине о просторијама Дома омладине. Како је навела председница Нада Турудија, потребно је око 3 милиона динара за завршетак кухиње и реконструкцију санитарног чвора, чиме би велика сала,у којој се одржавају разни скупови, била функционалнија. У селу активно делује и Ловачко друштво „Зец“, као и Удружење пензионера са 360 чланова, које поседује и просторије за дружење, у којима најстарији Рускоселци прекраћују доколицу.

Општина Кикинда позвала је све фирме које се баве развојем софтвера да учествују у прекограничном пројекту под називом “Software for competitive SME’s” - "Софтвер за конкурентна мала и средња предузећа", који финансира Programme Phare CBC 2004-2006 Romania-Serbia. Учесници у овом пројекту су Румунска асоцијација за електронску и софтверску индустрију - одељење у Темишвару и Технички факултет "Михајло Пупин" - Зрењанин.

Циљ пројекта је подизање свести код малих и средњих предузећа у региону румунског и српског дела Баната о потреби и предностима употребе ИТ технологија и софтверских решења у пословању. Мала и средња предузећа је потребно упутити на могућности унапређења њиховог пословања употребом ИТ технологија, као и на ИТ компаније у региону Баната које им могу пружити такву врсту услуга. Један од резултата пројекта тако постаје унапређење економског потенцијала региона Баната и развој локалних ИТ и не-ИТ предузећа.

Све потребне информације у вези са поменутим пројектом налазе се на сајту општине Кикинда www.kikinda.org.rs

НВО за побољшање општих животних услова "Визија" и Високи комесаријат УН за избеглице (UNHCR) позивају избегле и интерно расељене особе, које живе у приватном смештају и баве се пољопривредом, на

ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ПРОГРАМА НАМЕЊЕНОГ ПОДСТИЦАЊУ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Презентација ће бити одржана 19. фебруара, у свечаној сали СО Кикинда, са почетком у 11 сати.

Академско друштво за неговање музике „Гусле“, на пригодан начин, прославиће у недељу крсну славу - Сретење Господње. Према историјским записима, 14. фебруара 1876. године, Певачко друштво „Гусле“ одржало је први јавни наступ. Током постојања, које је дуже од једног века, одржано је преко 4.000 концерата.

Обележавањем крсне славе, „Гусле“ отварају нову концертну сезону. Како је планирано, до средине априла у Кикинди би приредили два концерта, а 27. марта требало би да се представе и зрењанинској публици.

„Гусле“ делују у више секција и окупљају преко 600 чланова. У будућности, како планирају, више пажње требало би да посвете хорском певању.