Актуелно

На осмом по реду Међународном сајму предузетништва „Бизнис база“, који је одржан у Београду, учествовало је и Опште удружење предузетника Кикинда са 15 излагача.

Иначе, овогодишњи сајам окупио је више од 300 малих привредника из Србије и иностранства. Намењен је искључиво малим и средњим предузетницима, институцијама које су одговорне за њихов рад, али и страним стратешким партнерима.
На „Бизнис бази“ је први пут представљен пројекат „Европска мрежа предузетништва“, која је у Србији почела са радом у јуну ове године и промовише овај сектор у више од 40 земаља света.

На штанду Општег удружења предузетника Кикинда своје производе и услуге представили су: Сапунџијска радња за ручну израду сапуна „Зељковић“, произвођач ракије Дарко Шурлан, „Банатска ленија“, „Екохум“, Иконописачка радионица Сандре Станковић, „Бутик цвећа“, „Уникат“, „Максиауто“, „Микрон“,“Tuning mobile“, столарске радионице: „Чипчић“, „Игода“, „Радин“ и „Грбић“.
Локална самоуправа, односно Јавна агенција за пољопривреду у малу привреду, пмогли су нашим представницима како би учествовали на „Бизнис бази“. 

У складу са потписаним споразумом о зајму између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој, министарства: здравља, просвете и рада и социјалне политике спроводе пројекат „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу“ (Delivery of Improved Local Services - DILS).

Представници локалне самоуправе, кикиндског Дома здравља и Министарства здравља Владе Републике Србије, закључили су уговор о учешћу у наведеном пројекту, што за нас значи подршка реформи система примарне здравствене заштите и побољшање доступности, делотворности, уједначености и квалитета пружања услуга здравствене заштите на локалном нивоу.
Имплементатор пројекта се обавезује да ће обезбедити технички оперативне услове за ефикасну уградњу информационих технологија, извршити набавку извесног броја радних станица, штампача и „бар кодова“ и преузети обавезу даљег одржавања информационо-комуникационог система.

Како је објаснила директорица Дома здравља Јелица Калаба, кикиндско здравство би, између осталог, требало да добије комплетан нови софтвер, прилагођен савременим условима и технологији у здравству, којим би било омогућена лакша комуникација и администарција.
Општина се обавезује да, сходно својим надлежностима, у складу са пројектом, подржава његов програм и учешће у пројектним активностима, односно обезбеђује услове и средства за ефикасну имплементацију нових информационих технологија.

У Кикинду ће ускоро стићи прва транша од 4.100 вакцина против новог грипа. Намењене су, најпре за ризичне групе, а нешто доза ће пртеостати и за имунизацију здравих особа. На 17 пунктова и уз помоћ два мобилна тима, вакцинација у кикиндској општини требало би да почне за око две седмице.

Републички завод за здравствено осигурање одредио је број вакцина које ће у првој тури стићи у сваку општину, пропорционално броју становника. Очекује се да у Кикинду стигну 15. децембра.

Директорица кикиндског Дома здравља Јелица Калаба каже да је прецизно одређено ко има право да прими вакцину.
- Приоритет имају хронични болесници, они са срчаним обољењима, који болују од дијабетеса, пацијенти са високим крвним притиском, астматичари... Биће ангажовано 17 посебно формираних тимова здравствених радника (лекар и две сестре), који ће радити у амбулантама, као и два мобилна тима за кућне посете. Пре одласка на вакцинацију пацијенти би требало да се прегледају код свог изабраног лекара - рекла је Калаба и додала да би у току једне смене требало имунизирати 80 пацијената.
Вакцине би најпре требало да стигну у кикиндски Завод за јавно здравље, а  потом, пропорционално броју пацијената, биће дистрибуиране амбулантама.

За хроничне болеснике, као и малишане млађе од две године, намењене су 2.952 дозе, за здравствене раднике 328, у установе социјалне заштите стиже 143, за запослене у јавним службама 266, а за труднице 206 вакцина. За здраву популацију, у првој тури, биће 206 доза.

Кикинда је, кажу орнитолози, највеће светско зимовалиште малих сова ушара. Окупљају се у граду и околини сваке године, од октобра, до марта.

Још није познато из којих разлога су одабрале баш Кикинду, али због ове јединствене појаве у нашем граду боравили су протекле недеље студенти Научно-истраживачког друштва „Јосиф Панчић“ при Природно математичком факултету у Новом Саду. Осим наших стручњака, за зимовалиште малих ушара заинтересовани су и страни орнитолози. Са студентима из друштва „Јосиф Панчић“ у Кикинди су боравили и љубитељи птица из Велике Британије.

Према проценама, у Башаиду их има око 300, у Банатској Тополи 50-ак, као и у другим селима кикиндске општине. Претпоставља се да тренутно у Кикинди и околини има око 560 примерака, а до краја сезоне могуће је да се њихов број још повећа. Када се збрајањем дошло до броја од 560 приметака, испоставило се да је тиме оборен светски рекорд који су раније држале Словачка и Мађарска.
Иначе, једна ушара, или утина, како је још зову, током ноћи поједе до четири глодара, те је врло корисна. Присутне су и у летњим месецима, али у мањем броју.

Птице би, у сваком случају, требало сачувати, јер је ова појава светски феномен. Њоме би се могли привући и туристи и истраживачи. Требало би у граду поставити информативне табле. Такође, не би требало сећи дрвеће на којем сове бораве.

На београдском сајмишту одржан је, четврти по реду, Сајам етно хране и пића, на којем су се представили и произвођачи из Кикинде, односно Севернобанатског округа.

То је специјализована манифестација где своје производе представљају произвођачи који по посебним, углавном старим, традиционалним рецептурама, производе јела и напитке.
Представило се око 300 произвођача из целе Србије, а на штанду Регионалне привредне коморе Кикинда своје производе представило је девет излагача из Севернобанатског управног округа.

Представљена је и ретка посластица, слатко од дуња и ораха, названа „Кикирез“, сапун од козјег млека који има благотворно дејство. Посетиоци су имали прилику да виде и пробају штрудле са маком и орасима, као и ситне колаче Пекаре „Кикинда“ и посластичарнице „Фонтана“.
Посебно је представљена највећа туристичка манифестација у Кикинди, „Дани лудаје“. Били су запажени производи „банатске банане“: почев од чорбе, до пита, пекмеза и осталих ђаконија од лудаје.