Актуелно

Комунална инспекција, која постоји у оквиру општинске Службе за инспекцијске послове и заштиту животне средине, током протекле године поднела је укупно 194 пријаве за прекршаје из области комуналне делатности. Када је реч о радном времену угоститељских објеката и трговинских и занатских радњи, што је регулисано општинском одлуком, инспектори су лане извршили укупно 60 редовних контрола. Ова инспекција је на основу полицијских белешки и након директних излазака на терен, поднела укупно 54 прекршајне пријаве, које се, махом, односе на прекорачење радног времена угоститељских објеката. Како је изјавила шефица Службе за инспекцијске послове и заштиту животне средине Јелена Алексић, упркос казнама, власници неких угоститељских објеката се и даље не придржавају одлуке о радном времену, али је број прекршаја много мањи него претходних година.

- Ефекат наших редовних контрола је значајан и много је мање прекршаја ове врсте, мада још увек нисмо задовољни. Наши инспектори често иду у контролу уз пратњу полиције, која нам пружа подршку. Понекад наилазе на отпор и негодовање власника угоститељских радњи, а има и непријатних сцена. Постоји и законом предвиђена могућност о предузимању мера против особа које ометају службено лице у вршењу посла. Наглашавам да досад нисмо предузимали такве кораке, али смо одлучили да прибегнемо и овим мерама ако буде потребно, јер желимо да се поштује закон и морамо да водимо рачуна о нашим инспекторима, односно о њиховој безбедности и интегритету - нагласила је Алексићева.

Иначе, минимална казна за прекорачење радног времена је од 10.000, до 100.000 динара, која следује уз прекршајну пријаву, односно одлазак код судије за прекршаје. У оквиру Службе за инспекцијске послове постоји Одсек за заштиту грађевинског и пољопривредног земљишта, као и Одсек за заштиту животне средине. Службу чине грађевинска и комунална инспекција, инспекција за заштиту животне средине, као и просветна и саобраћајна инспекција. Има 18 запослених који, по речима Јелене Алексић, улажу велике напоре како би били испоштовани законом предвиђени прописи.

Цене карата Јавног предузећа "Аутопревоз" поскупеле су у просеку за 7,9 одсто. Према речима в.д. директора Илије Војиновића, цене су усклађене са пројектованом годишњом инфлацијом у нашој земљи. Повећање цена у међумесном саобраћају одобрила је локална самоуправа и оне се примењују од 1. фебруара. Осим дневних, за исти проценат, поскупеле су и месечне карте до насељених места, као и месечне карте за школске аутобусе.

Цене карата крећу се од 30 динара, колико је превоз на релацији Нови Козарци - Руско Село, до 90 динара колико су карте од Кикинде до Нових Козараца, од Кикинде до Сајана, од Кикинде до Башаида и од Кикинде до Банатске Тополе.

Градски, однсно локални превоз, није поскупео и карта износи 20 динара. Исто тако, цене карата у међуградском саобраћају од Кикинде до Новог Сада, Суботице и Београда нису измењене. Цене карата до већих градова у складу су са ценовницима који се примењују код конкурентских превозничких фирми.

Како каже Илија Војиновић путници су поскупљење очекивали и нису превише изненађени овом одлуком. Кикиндски "Аутопревоз" месечно превезе око 110.000 путника.

Четврти по реду, састанак председника сеоских месних заједница са чланицом Општинског већа Кларом Шилић, одржан је данас у Банатском Великом Селу. Било је речи о изради, такозваних, идентификационих карата, што би за свако село понаособ, требало да сачини Регионални центар за рурални развој у Новом Кнежевцу. Ова „карта“ садржи све оно што је битно за сеоску месну заједницу - од статистичких података (величина и положај насеља, број и структура становника), до привредних и туристичких потенцијала. Идентификациона карта је, дакле, документ у којем је наведено све што је карактеристично и важно за једно насеље. Регионални центар за рурални развој израдио је идентификациону карту за Мокрин.

Клара Шилић најавила је долазак секретарке Покрајинског секретаријата за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу Јадранке Бељан-Балабан. Она би требало да дође у Кикинду половином фебруара, а тема разговора биће „Улога месних заједница у функционисању локалне самоуправе“.

Како је Шилићева изјавила, засад нема законских могућности за запошљавање незапослених председника месних заједница. Као прелазно решење постоји могућност да им се, уз доказ да су незапослени, повећа функционерски додатак.

Следећи састанак председника месних заједница требало би да буде одржан у Сајану, током прве недеље у марту.

Данас је у Банатском Великом Селу одржан састанак на ком су учествовали представници месних удружења грађана, сеоског руководства и чланови Општинског већа: Клара Шилић, Гордана Булатовић и Виктор Фелбаб. Један од циљева скупа је, како је рекла Гордана Булатовић, јачање сарадње са селима која су, по њеним речима, помало запостављена.

- У селима кикиндске општине има много удружења грађана чији рад је запостављен, а вредан је пажње. Овакви састанци имају за циљ успостављање боље комуникације са локалном самоуправом, која може да помогне, било материјално, или едукативно, да се и из других извора дође до неопходних средстава. Готово сво финансирање данас тече преко разних пројеката и веома је важно да представници удружења грађана знају коме да се обрате, јер средства из општинског буџета нису довољна. Постоје разни конкурси, морате да их пратите, а локална самоуправа ће вам помоћи да конкуришете и, евентуално, добијете новац - рекла је Гордана Булатовић и посебно нагласила улогу медија у раду удружења, како би њихова активност била представљена јавности.

Виктор Фелбаб је, мимо редовних донација које следују спортским друштвима, најавио и помоћ у виду спортске опреме.

Клара Шилић је рекла да садашња расподела буџетских средстава, када свако село месечно добија по 200.000 динара, није најправичнија и да би могло да дође до прерасподеле, како би новац одлазио до најактивнијих и најбројнијих удружења грађана, с тим да маса буџетских средстава намењених за села остане иста.

Иначе, запослени мештани Банатског Великог Села и скоро сви пензионери годинама издвајају новац за месни самодопринос, одакле је много тога финансирано и изграђено у селу. Месни самодопринос сада износи три процента и у сеоску касу се месечно слије око 400.000 динара. Тај новац, према речима председнице Месне заједнице Олге Ковачевић, одлази на одржавање комуналне инфраструктуре, финансирање удружења грађана и друге адекватне активности.

Представници месних удружења су на данашњем састанку истакли изузетну сарадњу са Месном заједницом, али и недовољну помоћ од локалне самоуправе. Похвалили су долазак општинских функционера што се, како су рекли, одавно није догодило и схватили ово као знак будуће боље сарадње и већег разумевања за проблеме овог села.

Део општинског руководства, на челу са председницом Општине Јагодом Толицки, учествовао је у данашњој акцији добровољног давалаштва крви.

Начелница Службе за трансфузију кикиндске болнице Србислава Дрндарски, рекла је да су Кикинђани, у принципу добри даваоци и да се радо одазивају на позиве. Резерви крви засад има довољно, међутим сваки добровољни давалац добро је дошао.

Иначе, у Служби за трансфузију регистровано је током прошле године 2.672 доза крви и 2.540 доза крвне плазме. За потребе кикиндске болнице искоришћено је 2038 доза крви, односно 1.307 плазме. Део је остао у резерви и упућен клиникама у Београду и Новом Саду.