Актуелно

На основу члана 90. став 11. Закона о основама система образовања и васпитања (“Сл. гласник РС”, број 62/03, 64/03 - испр., 58/04, 62/04 - испр., 101/05 – др. закон, 79/05 – др. закон, 81/05 - испр. др. закона и 83/05 - испр. др. закона), родитељи чија су деца рођена у периоду од 01.03.2002. до 28.02.2003. године, а биће уписана у први разред основне школе за школску 2009/2010. годину, могу изабрати основну школу у коју ће да упишу дете, о чему треба да поднесу захтев изабраној школи најкасније до 01. фебруара 2009. године.

Након истека наведеног рока, упис деце вршиће се искључиво према пребивалишту детета - каже Гордана Пажин, секретарка Секретаријата за друштвене делатности.

Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је пад наталитета у континуитету од 2002. године, а како би се тај тренд променио неопходно је радити на питањима из више области, а посебно на решавању материјалног положаја, обезбеђивању дужег породиљског одсуства, али и на побољшању услова у породилиштима. Врло често се губи из вида да је рађање друштвена тема и најважнији сегмент у репродукцији једног друштва.

Роде и матичарска служба у Кикинди нису баш имали пуно посла током прошле године. На територији кикиндске општине, у 2008.-ој години рођено је укупно 517 беба, од тог броја, највише их је из Кикинде - 318, док су остали из 9 насељених места.

Према речима матичара Саве Сивчева, сва насељена места већ годинама бележе негативну стопу раста прираштаја. Посебно је то изражено у Банатској Тополи где је рођено само 5 беба, док је 8 мештана умрло. У Мокрину има 64 нова житеља, док је 77 њих умрло током 2008. године. Са местом пребивалишта у Башаиду, пријављено је 36 беба, док је 58 Башаидаца умрло током прошле године. Ни у Руском Селу није сјајно - прошле године имали су само 16 принова, док је 43 мештана умрло. У Банатском Великом Селу и Новим Козарцима рођено је 20, односно 16 беба, док је у оба места умро по 51 становник. У Иђошу и Сајану је рођено 32 деце, по 16 у сваком селу, а умрло је 26, односно 20 житеља. У Наково су роде слетеле 10 пута прошле године, а 37 људи више није међу живима.

Нажалост и ове бројке поткрепљују демографске пројекције до 2025. године, које указују да ће Војводина и даље бити подручје негативног природног прираштаја, чак и ако се нагло повећа ниво рађања.
Недавно је представљена и студија Покрајинског секретаријата за демографију и социјалну политику "Активирање локалне самоуправе у популационој политици Војводине" која показује да ни у једној општини ниво рађања није довољан за замену генерација, због чега се становништво Војводине сврстава у категорију изразито старих популација у светским оквирима.

Државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу Душко Радаковић, уручио је данас председници Општине Јагоди Толицки, односно председнику Месне заједнице Мокрин Горану Думитрову, решење о додели два милиона динара. Ради се о средствима од игара на срећу, које је локална самоуправа добила на конкурсу по јавном позиву овог Министарства. Новац ће бити утрошен за израду главног пројекта пречистача отпадних вода у Мокрину.

Јагода Толицки рекла је да се нада да ће држава помоћи у подизању оваквих и сличних објеката и истакла добру сарадњу кикиндске локалне самоуправе и Министарства за државну управу и локалну самоуправу. Она је захвалила Душку Радаковићу на помоћи и подршци.

Радаковић је истакао како му је веома драго што је био у прилици да помогне кикиндској општини. Додао је да ће, упркос кризи, покушати да искористи могућности и на овај или сличан начин обезбеди подршку Републике, односно Покрајине.

- Актуелно општинско руководство мора пуно тога да уради и пред њим су озбиљни задаци и потрудићу се, колико је у мојој моћи, да се Кикинда врати на место које јој припада - рекао је Радаковић.

Душко Радаковић је, иначе, обављао функцију председника Скупштине општине Кикинда у мандату од 2000. до 2004. године.

Председник Месне заједнице Мокрин Горан Думитров - Дата рекао је да је ово тек почетак изградње канализације у селу, након израде идејног пројекта.

- Идејни пројекат је у завршној фази и предстоји нам прибављање потребне документације и сагласности. За израду главног пројекта за пречистач потребно је укупно три милиона динара, а обезбедили смо, ето, два. Ово су први кораци које предузимамо и након пројекта предстоји изградња пречистача, а потом и уличне канализационе мреже. Мислим да ћемо почети да градимо 2010. године. То је велики посао који ће дуго трајати и сматрам да ћемо, уз помоћ државе, успети да га завршимо - рекао је Думитров, нагласивши да очекује помоћ и од НИС-а.

Према његовим речима, главни пречистач кошта око милион евра, док је изградња мреже процењена на 2,5 милиона евра.

Запослени у Заводу за јавно здравље испитивали су исправност намирница на зеленој пијаци током децембра. Начелница хигијене у Заводу за јавно здравље др Сања Брусин Белош каже да је последњег месеца 2008. године, методом случајног узорка, одабрано 10 намирница за анализу:

- Анализе су показале да су шест намирница хигијенски исправне, а четири нису задовољиле прописане критеријуме. Узорковано је поврће, затим разне семенке попут бундеве, пшенице, лешника, мака.

Од узоркованих намирница мак је био и хемијски и органолептички неисправан. Две намирнице биле су само хемијски, а једна је била само микробиолошки неисправна:

-Микробиолошка неисправност забележена је код лешника, а хемијски су били неисправни кељ и спанаћ - објаснила је др Сања Брусин Белош - Спанаћ је био неисправан у смислу механичког загађења, а кељ због присуства штеточина, односно лептирића.

Аутобуси Јавног предузећа "Аутопревоз" јутрос нису саобраћали до седам сати, јер није могла да се гарантује безбедност путника. Због поледице на путевима неки од аутобуса нису стигли на одредиште, а неки су склизнули са пута, на сву срећу без већих последица, каже директор "Аутопревоза" Илија Војиновић. Уколико и током ноћи буде падавина и створи се лед на путевима и сутра ће неке од најранијих јутарњих линија изостати.

-Безбедност путника је најважнија, тако да ћемо ред вожње прилагодити временским условима – изјавио је Војиновић.

Запослени у Зимској служби током ноћи со су посипали најпре на општинским путевима према Накову и Банатском Великом Селу. Већ у јутарњим сатима коловози првог и другог приоритета, те саобраћајнице које воде до Болнице, домова здравља и важних установа биле су проходне.

-Током дана још једном је бачена со на важне саобраћајнице - истакао је шеф Зимске службе ЈП "Дирекција за изградњу града" Драган Томашев - Со је бачена и на путеве трећег приоритета у улицама Кумановској и Албертовој. Радници зимске службе су у приправности и уколико се током ноћи створи лед одмах ће се реаговати.

Према речима др Горана Ашкића, ортопеда, данас је био повећан број пацијената на одељењу ортопедије. Његов савет је да грађани, нарочито старији, не изалзе из кућа због клизавих тротоара. Др Ашкић је апеловао и на грађане да вожњу прилагоде насталим условима.