Актуелно

Европски покрет у Србији уз подршку Министарства за омладину и спорт Владе Републике Србије расписао је  конкурс за подстицање друштвеног активизма младих под називом “Е, могу и ја!” 2009
Циљ  конкурса је да се млади мотивишу да идентификују друштвене проблеме у свом окружењу и да реагују на њих тако што ће осмислити конкретну акцију којом би или решили проблеме или указали на њихово постојање.

Конкурс је отворен за омладинске организације цивилног друштва, организације цивилног друштва који се баве младима и неформалне групе младих од 15 до 25 година са територије Републике Србије.

Предлози за решавање конкретних проблема се подносе путем пријаве која је доступна на www.resivoje.rs
Конкурс је отворен од 9. новембра до 25. децембра 2009. 

Финансијска средства у износу до 50 000 динара и неопходну логистичку помоћ за реализацију активности током фебруара и марта 2010. године, добиће 12 најкреативнијих предлога.

На основу конкурса за расподелу дела средстава из наменских примања буџета Републике Србије која се остварују приређивањем игара на срећу,  који је расписало Министарство за државну управу и локалну самоуправу, општини Кикинда додељена су средства у износу од 2.850.000,00 динара. Средства су одобрена за реализацију пројекта “Рекултивација Обрадовићеве баре” у Мокрину.

Депресија у сливу Бегејског канала, односно тзв. „Обрадовићева бара“, је простор у државном власништву који је МЗ Мокрин закупила на период од  пет година, до 2011 године. Поменуто земљиште је кориштено у периоду пре 60-70 година кад су Мокринчани вадили глину за прављење кућа. Касније је осим глине вађен и песак. Настала депресија је била пуна воде до краја осамдесетих година. Како се терен замуљивао тако је почело и затрпавање баре отпадом, шутом и земљом. Има места где су осамдесетих година бацани и лешеви животиња. Данас је тај простор изузетно нераван и обрастао је барском вегетацијом.

Пројектом рекултивације предвиђена је санација и проширење водене површине на простору ''Обрадовићеве баре'', као и изградња излетишта и визиторског центра. Тим путем стање животне средине биће у великој мери унапређено ( очување биодиверзитета, унапређење микроклиме ), уз истовремено побољшање туристичке понуде места ( спортски риболов, ловни туризам ). Уколико се узме у обзир да је Мокрин богато ловиште и да има заштићени резерват природе „Пашњаци велике дропље“, у коме живи последњих тридесетак примерака ове врсте, значај реализације поменутог пројекта постаје још већи.

Комисија за расписивање градског самодоприноса убрзано припрема листу приоритета, односно предлоге којим дефинише како ће бити утрошена прикупљена средства. Како је изјавио заменик председника Општине Милош Латиновић, у комисији су задовољни великим ангажманом појединаца, удружења грађана и странака, како би ова акција успела.
- Добили смо велики број предлога, па и конструктивних критика, што смо са уважавањем сагледали, и у великом проценту прихватили. Предлози ће се наћи у материјалу којим ћемо изаћи пред грађане, како би се изјаснили о наставку градског самодоприноса. И даље апелујем на све странке, удружења и појединце да подрже ову идеју, која није дневнополитичка, него та која би требало да у наредних пет година одреди  путеве којим ће град ићи - рекао је Латиновић и изразио уверење да ће већина Кикинђана гласати за наставак самодприноса.
Прикупљена средства користила би се за наставак изградње комуналне инфраструктуре,  и за удружења грађана, спортске клубове, изградњу и одржавање верских објеката и инвестиције у култури. Постоје предлози да однос комуналије - остало, буде 60 према 40, и 55 према 45 одсто, што ће бити дефинисано, а потом са листом приоритета  предложено Општинском већу и одборницима Скупштне општине.
Током децембра, након седнице Скупштине општине, би требало да траје изјашњавање Кикинђана са правом гласа о наставку градског самодоприноса.
Досад су запослени и пензионери издвајали по два процента од зарада и пензија на име градског и један процернат за општински самодопринос. Сва средства су трошена искључиво на изградњу градске канализационе мреже.
У наредних пет година, уколико изјашњавање буде позитивно, и запослени и пензионери највероватније би за градски самодопринос издвајали по два процента од својих примања.

Кикиндском часопису за књижевносат „Северни бункер“, чији је издавач Културни центар, на основу одлуке покрајинског секретара за културу Милорада Ђурића, одобрено је 60.000 динара.

Иначе, након конкурса у 2008. години, Покрајински секретаријат за културу одобрио је првобитно „Северном бункеру“ 100.000 динара. Међутим, одлука је стављена ван снаге, до ребаланса буџета Скупштине Аутономне Покрајине Војводине за 2009. годину.
Од Републике и Покрајине нашем часопису за културу укупно је одобрено 260.000 динара, што је довољно за штампање два броја.
Актуелни, 15. број „Северног бункера“, у целости је посвећен односу између књижевности и хране, а 16. који ће бити објављен до краја године, бавиће се прожимањем књижевности и свих видова зависности, те је темат назван „Књижевност и малигани“ и у њему ће се наћи текстови истакнутих писаца из Србије, Мађарске, Хрватске, Македоније и Велике Британије.

Уредник часописа је Срђан В. Тешин. За визуелни идентитет побринула се Мила Меланк, а међу сталним сарадницима у овом броју часописа, посебно се издвајају: Мића Вујичић, Срђан Срдић, Тања Бркљач и маријана Кукић.

Кикиндски Култуерни центар потписао је уговор са УНИЦЕФ-ом, о продаји, у његово име, новогодишњих честитки, дечјих играчака, поклона и пословне галантерије на територији кикиндске општине.

Веома широк асортиман наведеног, заинтересовани могу да погледају у канцеларији број 1. Културног центра на Тргу српских добровољаца, сваког радног дана од 8 до 15 сати.

Иначе, захваљујући УНИЦЕФ-у, Србија је једина држава у свету у којој целокупни приход од продаје његових честитки и других производа остаје за пројекте који унапређује живот деце у нашој земљи.
Детаљнија обавештења о овој акцији Културног центра у Кикинди и УНИЦЕФ-а могу се добити путем телефона 22-544 и 26-240.