Актуелно

На основу новог Закона о националним мањинама, који је Скупштина србије донела 31. августа ове године, омогућено је састављање бирачких спискова националних мањина, на основу којих би били изабрани представници националних савета свих мањина које постоје у Србији.

Почев од 11. новембра, па у наредна четири месеца, активисти обилазе општине и насељена места у Србији, како би грађани мањинских народа били уписани у поменуте спискове.

Како је рекао председник Скупштине општине Шандор Талпаи, спискови ће бити валидни ако се у њих упише више од 50 одсто грађана одређене националне мањине у свакој општини, односно региону.
- Национални савети су фактички локална самоуправа националних мањина. По Закону о националним мањинама, министарства Републике Србије могу неке своје надлежности, из културе, образовања и информисања, да пребаце на националне савете. Ако се сакупи довољан број потписа грађана националних мањина у поменути бирачки списак, постоји могућност бирања чланова мањинских националних савета на непосредним изборима - рекао је Талпаи и додао да би избори за чланове националних савета, односно националних већа могли да буду одржани након шест месеци, уколико бирачки спискови буду валидни, односно упише се у њих 50 одсто, плус један грађанин мањинског народа у општинма у Србији.

Кампању прикупљања потписа, као и будуће изборе чланова националних савета, односно националних већа мањина, иначе, финансира Република Србија.

На седмој по реду лицитацији, која је недавно одржана, у двогодишњи најам понуђено је око 900 преосталих хектара државне својине, који се налазе у атару кикиндске општине.

Почетна цена за једногодишњи најам износила је од 1.500 до 10.000 динара по јединици површине, а понуђене су државне парцеле у свим катастарским општинама, осим у Руском Селу, где су све државне њиве дате у закуп.
Од понуђених 900, у двогодишњи најам издато је 507 хектара, у кикиндском, иђошком и акару Банатске Тополе.

У кикиндској катарстарској општини у закуп су издата 373 хектара, по просечној цени од 12.457 динара по хектару на име једногодишње ренте. У Иђошу је закупљено 30 хектара по цени од 6.524 динара, а у Банатској Тополи 104 хектара, где је излицитиран највиши просек од 19.723 динара по јединици површине. Од поменутог закупа кикиндској општини би требало годишње да припадне око 30.000 евра у динарској противвредности.
На укупно седам лицитација, од око 19.000 хектара државних њива, колико је у кикиндској општини, закупљено је досад око 16.800 хектара.

Представници локалне самоуправе, на челу са председником Општине Илијом Војиновићем, одржали су данас састанак са представницима удружења грађана, чија је тема била наставак градског самодоприноса и у наредних пет година, пошто актуелни истиче 31. децембра ове године.

Ово је, иначе, један од првих консултативних састанака на којим ће бити речи о овој теми. Како је рекао заменик председника Општине Милош Латиновић, постоји предлог да се, уколико самодопринос буде изгласан, 55 одсто средстава користи за наставак, односно завршетак градске канализационе мреже, док би 45 процената било усмерено ка удружењима грађана, односно за финансирање спорта и културе.

- У изради буџета за наредну годину, његова приходовна страна за ову, биће основа за његову пројекцију у 2010. години. Биће прилично рестриктиван. У њему ће бити средстава намењених и за ваша удружења, али у мањем обиму. Стога сматрамо део самороприноса, уколико буде изгласан, у чега не сумњам, треба да буде усмерен и ка финансирању удружења грађана, односно за спорт и културу. Уколико буде изгласан, овај град ће за пет година изгледати другачије и бити бољи. Ако је његов наставак изгласан у селима, нема разлога да не буде тако и у Кикинди - рекао је Латиновић и позвао представнике удружења грађана да до петка доставе предлоге како би се трошила средства будућег градског самодоприноса.

Члан Општинског већа за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок рекао је да без укључивања великог броја грађана, односно њихових удружења, овај посао ће бити тешко изводљив.

- Грађанима Кикинде је потребно објаснити због чега је нужан наставак градског самодоприноса. То је један вид солидарности међу нама. И они кроз чије улице није још постављена канализациона мрежа, заслужују да је имају. Према подацима, у 2006. 2007. 2008 и 2009. години, 162 милиона динара из градског самодоприноса утрошено је у изградњу градске канализационе мреже. Новац је искључиво трошен за ову намену. До краја ове године требало би на име градског самодоприноса остварити око 60 милиона динара. Наравно, канализацију у граду ваља завршити, али сматрам да део новца од самодоприноса треба да иде и за друге потребе, што треба да дефинишемо са вама, односно на основу жеља и потреба грађана, као штоје нужно одредити и проценат његовог издвајања - рекао је Кабок и истакао да укидање градских месних заједница није био добар потез.

Начелник Општинске управе Бранко Љубоја рекао је да се општинска каса пуни веома тешко и буџет не може да издржи све захтеве за финансирање удружења и спортских и културних организација.

- Закон дозвољава да се средства из самодоприноса усмере ка финансирању ових удружења. Да би био изгласан, „за“ би требнало буде око 17.000 од око 34.000 Кикинђана уписаних у бирачки списак. Отежавајућа је околност, у организационом смислу, је што су укинуте градске месне заједнице - подсетио је Љубоја и рекао како један део пописивача приликом гласања о самодоприносу треба да буде из редова удружења грађана.

Кикинда је, решењем Министарства за пољопривреду и Управе за ветерину, проглашена подручјем зараженим беснилом, а Наково и Банатско Велико Село угроженим местима од ове болести.

Одлука је уследила након што је Пастеров завод потврдио да је лисица,  недавно ухваћена на салашу који се налази између Кикинде и Банатског Великог Села, била бесна.

Екипе Ветеринарске станице у Кикинди пописују псе и мачке у домаћинствима и у току је њихова вакцинација против беснила.
Цена вакцинације је 500 динара за кућне љубимце који су чиповани и имају „плаву књижицу“.
За животиње које се први пут чипују, цена је 700 динара. Власници који су изгубили ову идентификациону књижицу, осим цене вакцине која је, рекосмо, 500 динара, дужни су да плате још 100 динара како би им се направио нови пасош за љубимце.

Од понедељка, 16. новембра, до четвртка, 19. новембра, у кикиндском Народном музеју биће одржана Међународна смотра археолошког филма.

Реализује се последњих 10 година, а њен иницијатор и организатор је Народни музеј у Београду.
Народни музеј у Кикинди ће и ове године преузети најуспешнија остварења и приказати их у поменутом периоду.
Филмови, иначе, потичу из великог броја држава (Аустрија, Италија, Швајцарска, Немачка...) и обухватају различите епохе и многобројне археолошке знаменитости.

Емитоваће се свакодневно, с почетком у 18 сати, у Клубу пријатеља музеја.
Кратак садражј сваког од 14 најављених филмова који ће бити приказани у Кикинди биће доступан у Народном музеју.
Улаз је бесплатан.