Актуелно

На данашњој седници донета је одлука о установљењу Заштитника грађана за општину Кикинда. Задатак омбудсмана је да штити индивидуална и колективна права и интересе грађана, тако што врши контролу рада управе и јавних служби. Иначе, општинским Статутом предвиђена је могућност оснивања овог органа. Заштитника грађана именује Скупштина општине, из редова угледних и политички непристрасних личности. Постоје Републички и Покрајински заштитник грађана, а локалне самоуправе у Суботици, Сомбору, Бечеју, Зрењанину и Бачкој Тополи установиле су овај орган. Средства за његов рад биће планирана општинским буџетом за наредну годину.
Одборници су донели одлуку о оснивању Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању, односно Центар за стручно усавршавање.
Почетком ове године Министарство просвете одлучило је да Кикинда буде међу пет градова у Србији где постоји ова установа. Циљ је побољшање и подизање квалитета образовања и васпитања кроз организовање стручних семинара. Иначе, крајем септембра потписан је Уговор о сарадњи Општине Кикинда и швајцарске Агенције за развој и сарадњу, везан за његово оснивање.
Пројектом је предвиђено да реконструкција седишта зграде Јавног стамбеног предузећа, где ће бити смештен центар, кошта 132.000 евра. Две трећине обезбеђује донатор, односно Швајцарска агенција за развој и сарадњу, а једну локална самоуправа. До именовања директора ове установе, професор Добривој Мартоноши обављеће његове послове и овлашћења. На овој седници именован је Управни и Надзорни одбор Центра за стручно усавршавање.
Уместо Милоша Латиновића коме је престао одборнички мандат након избора за заменика председника Општине, одборници су, на предлог Општинске изборне комисије, потврдили мандат Душану Сантрачу, који је тиме постао општински одборник.
Разматран је и усвојен извештај о утрошку буџетских средстава од 1. јануара до 30. септембра, 2009. године. Како је констатовано, укупни приходи за овај период износили су 814,58, а расходи 808,63 милиона динара.
Донета је и одлука о изради Плана детаљне регулације Блока 11 у Банатском Великом Селу, којом ће бити омогућена изградња пословног објекта АД „Ангропромет“.
Донета је и допуна Пословника СО, којом је установљен петочлани Савет за равноправност полова.
Одборници су досадашње вршитељке дужности директорки јавних предузећа „Диракција за изградњу града“ и „Информативни центар“, Едиту Дивковић и Татјану Поповић, преименовали у директорке ових установа. Такође, директор Јавног комуналног предузећа „6. октобар“ Милан Караћ, поново је именован на ову функцију.
Разматрана је по хитном поступку информација о стању у Јавном предузећу „Топлана“. В.д. директора Никола Терзин обавестио је одборнике о тешкој финансијској ситуацији у овој фирми. Рекао је да „Топлана“ на име испорученог гаса и камата дугује „Србијагасу“ око 35 милиона динара и да постоји могућност престанка рада даљинског грејања, уколико дође до блокаде рачина овог јавног предузећа.
Члан Општинског већа за комуналну делатност и инвестиције Бранислав Чолак истакао је да се са испоручиоцем енергента „Србијагасом“ тражи заједничко решење овог проблема.
Иначе, Општинско веће је на јучерашњој седници одбило захтев „Топлане“ о повећању цене грејања са 127 на 149 динара по квадрату, са ПДВ-ом.

Према незваничним информацијама које је саопштио члан Општинског већа Имре Кабок, успео је референдум о продужетку месног самодоприноса у свих девет села кикиндске општине, који је био расписан почетком октобра.
Месни самодопринос, иначе, истиче крајем ове године. На референдуму су мештани одучили за његово продужење у наредних пет, осим у Накову, где је ће трајати четири године.

- Чекамо званичне записнике о овој акцији који ће приспети почетком наредне недеље. Иначе, изузетно сам задовољан што је референдум успео у селима. То је подвиг јер је ситуација звог економске кризе веома тешка. Мислим да је код мештана села преовладало мишљење да треба наставити овако како су досад радили У просеку, то значи годишњи приход од око три милиона динара по селу, наравно у зависности од броја становника, односно пензионера и запослених - рекао је Кабок и упутио апел неким предузећима да редовно уплаћују ово издвајање запослених на рачуне за самодопринос.

Он је нагласио да би до краја године требало спровести референдум о поновном увођењу градског самодоприноса у Кикинди пошто и он истиче крајем године. Досадашњи новац прикупљен на овај начин трошен је за изградњу градске канализационе мреже.
Кабок сматра да би изградњу требало наставити и окончати, јер је град покривен 80 одсто канализацијом. Такође, грађани би требало да одлуче о томе где ће средства самодопроноса бити трошена, уколико буде изгласан његов наставак.
- Чућемо шта грађани желе, па бисмо утврдили његову намену. Наравно, осим канализације мислим да може бити речи и о финансирању спорта и културе, односно удружења грађана - рекао је Кабок.

„Клуб 25“ Црвеног крста Кикинда је, у сарадњи са Покрајинским заводом за трансфузију крви из Новог Сада реализовао је акцију добровољног давања крви за ученике средњих школа у Кикинди.

 Акцији се одазвало 147 потенцијалних давалаца  од којих је крв дало 125 оро, док 22 није могло дати крв из медицинских разлога.првог дана акције крв су дали ученици Гимназије „Душан Васиљев“ и ученици Економско трговинске школе. Акцији се одазвало 80 потенцијалних добровољних давалаца крви, од којих је 69 дало крв, док 11 ученика  није могло.Јуче су крв  дали ученици Техничке школе и ученици ССШ „Милош Црњански“.

Чланови Општинског већа, на челу са председником Општине Илијом Војиновићем, посетили су Мокрин и разговарали са представницима овог највећег села у кикиндској општини. Сусретом у Мокрину завршен је први круг посете и упознавања општинског руководства са представницима сеоских средина. За месец дана најављена је поновна посета Сајану.

Како је рекао председник Општине Илија Војиновић, на оваквим састанцима који су веома директрни и непосредни, лакше се уочавају и дефинишу проблеми у сеоским срединама.
- Мислим да је добро што идемо на лице места и разговарамо са представницима села. На овај начин, у директним разговорима са мештанима, можемо боље да сагледамо проблеме са којим се сусрећу и одредимо начин како да их решимо - нагласио је Војиновић.
Мокрин покушава да напредује и у привреди, о чему сведоче пословни потези неколико локалних предузетника. И трговинска кућа „Ангрохит“ отвара за неколико дана нови супермаркет у селу.
Иначе, свих 138 малишана уписано је ове јесени у обданиште и забавиште „Невен“ и распоређено у шест група.
Директор Основне школе „Васа Стајић“ Мирослав Стојанов нагласио је проблем вишка запослених и апеловао на представнике локалне самоуправе да помогну у решавању овог проблема.

Истакнути су добри резултати Ловачког друштва „Перјаница“ које газдује на око 1.100 хектара, а брине и о резервату велике дропље, угрожене птичје врсте, који се простире на око 6.000 хектара.
Локално културно-уметничко друштво организовано је у шест секција и окупља око 300 чланова. Проблем су финансије када су у питању путовања.

Мокринчани желе да отворе и музеј, који још увек нема регулисан правни статус. У селу постоји и Удружење Румуна које покушава да очува народне обичаје. Наглашена је одлична сарадња са Месном заједницом.
Истакнути су и спортски клубови у селу који окупљају младе Мокринчане.
Члан Општинског већа Бранислав Чолак рекао је да је Месна заједница, захваљујући највише председнику Горану Думитрову, омогућила наставак асфалтирања улица и изградњу спортске хале.
Имре Кабок је говорио о месном самодоприносу, за чије су продужење, осим у Мокрину, били и мештани још седам села у општини. Ових дана очекују се и резултати изјашњавања становника Банатске Тополе.

Новомилошевачки „Банатски културни центар“ представио се на Међународном сајму књига у Београду, који траје до 1. новембра, са 16 нових наслова, међу којим су и дела шесторо Кикинђана.

На штанду новомилошевачког издавача на галерији Хале 4. нашли су се романи: „Изабраник провиђења“ , „Шекспиров клијент“ и „Шест“ Добривоја Мартоношија,  Милоша Латиновића и Александре Бојић, књиге поезије „Озарја“ и „Утопија ентропија дагеротипија“ Десанке Ристић и Драгана Поп Драгана, као и „Обликовање традиције (Књига прва)“ односно есеји из области књижевне критике и историје културе, ауторке Марије Танацков.

Нови наслови „Банатског културног центра“ представљени су током два сајамска дана. Промоција дела Марије Танацков, Десанке Ристић и Александре Бојић била је веома запажена. Дан касније, јуче, представљен је Мартоношијев „Изабраник провиђења“, Латиновићев „Шекспиров клијент“ и „Утопија ентропија дагеротипија“ Драгана Поп Драгана.
О делима кикиндских аутора говорио је власник „Банатског култирног центра“ Радован Влаховић, као и писци.