Актуелно

Општинско веће налошило је Јавној агенцији за пољопривреду и малу привреду да ангажује зрењанинску зоохигијеничарску службу како би део паса и мачака луталица био уклоњен са градских улица.

Овај посао, како је рекао директор Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду Небојша Лакета, требало би да почне наредне седмице.
- И поред тога што смо у неколико наврата, уз помоћ зрењанинске зоохигијеничарске службе, склонили на безбедно место у зрењанинско прихвалилиште преко 100 паса и мачака луталица, Кикинда се поново пуни овим животињама - рекао је Лакета и додао да неки несавесни грађани пуштају своје љубимце на улицу када не желе да воде бригу о њима.

Иначе, Кикинда је на путу да изградиди прихватилиште за псе и мачке. Обезбеђена је локација у склопу нове сточне пијаце.Став чланова Већа је да се под хитно морају пронаћи средства како би се објекат привео намени.

Потпредседник Владе Републике Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, посетио је данас Метанолско-сирћетни комплекс и, након годину дана од како је фабрика стала, симболично пустио у производњу погоне ове фирме.

Са њим је у Кикинду дошао и државни секретар за привреду и приватизацију Небојша Ћирић, као и директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић.
Високи гости одржали су састанак са менаџментом фабрике, којем су присуствовали и представници Општине Кикинда, на челу са председником Општине Илијом Војиновићем.

Динкић није крио задовољство што је данас покренута још једна фабрика хемијскох производа у Србији.
- Након скоро годину дана, МСК је поново почео са производњом. Обављен је генерални ремонт, који омогућава непрекидни двогодишњи рад и очекујемо годишње око 100 милиона евра од извоза производа ове фабрике, која је у веома добром стању. Предузеће „Србијагас“ је дало подршку „Метанолу“, обезбедивши му дугорочно снабдевање гасом по повољној цени. Такође, Влада Србије је извршила конверзију дугова, тако да је „Србијагас“ сада највећи акционар са 51 одсто вредности фабрике, док је Влада Србије власник 37 одсто имовине фирме - рекао је Динкић.

Директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић рекао је да је „Метанолу“ обезбеђен гас за око 22 динара по кубном метру, што је око 6 динара јефтиније од његове тренутне комерцијалне цене.
- Оваквим произвођачима, односно купцима, цену смо свели на најнижи могући ниво.Ово је још једна победа над кризом, јер је фабрика у Кикинди наш значајни извозник. У њој је запослено 520 радника, нико неће бити отпуштен и не касни се са платама. Ова фирма, дакле, има све услове како би успешно наставила рад. Заједно са Владом Србије и руководством фирме потрудићемо се да што пре пронађемо стратешког партнера, уз задржавање производње и радних места - рекао је између осталог Бајатовић, истакавши да може да се оствари велика уштеда у енергетској ефикасности, која је процењена до 15 милиона евра на годишњем новоу. Он је најавио и могућност појефтињења гаса када је у питању његова широка потрошња.

Потом је потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, заједно са државним секретаром за привреду и приватизацију Небојшом Ћирићем био у згради Скупштине општине, где је са општинским руководством разговарао о привредним могућностима и развоју. Динкић је посебно истакао да је, када је реч о економској развијености, Кикинда у првој групи општина у Србији.

Представници Гимназије „Душан Васиљев“ и неколико чланова локалне самоуправе, на позив домаћина, посетили су Шентјур у Словенији, како би присуствовали тамошњој туристичкој манифестацији сличној „Данима лудаје“ у Кикинди, одржаној од 16. до 18. октобра.

Тим поводом данас је у Скупштини општине одржана конференција за новинаре, где је истакнута добра сарадња два града.
Како је рекла помоћница председника Општине Гордана Булатовић, ову сарадњу омогућила је, пре свих, Гимназија „Душан Васиљев“, што је и локалној самоуправи створило простор како би успоставила све чвршће везе са градом у Словенији.
- Постоји могућност да учествујемо у заједничким пројектима, који су Словенији много приступачнији као чланици Европске уније. Заједнички ћемо радити на стручном усавршавању и преквалификацији одраслих. Драгоцена ће нам бити и помоћ у учествовању у пројектима када је реч о особама са посебним потребама, као и старим лицима - рекла је Булатовићева.

Професорица Миљана Китановић објаснила је да је још 2002. године преко УНЕСКА ступила у контакт са Пираном у Словенији, а након тога и представницима Шентјура.
- На камповима којим смо присуствовали, имали смо прилику да се боље упознамо и размењујемо позитивна искуства и негујемо и представљамо различитости обичаја и културе. Шентјурка Јелка Годец била је гошћа на једним од претходних „Дана лудаје“, те су и у овом месту пре три године покренули сличну туристичку манифестацију, додуше мањег обима - рекла је Китановићева и захвалила кикиндској локалној самоуправи што подржава ову сарадњу.

О сарадњи Кикинде и Шентјура говорио је и професор у Гимназији „Душан Васиљев“ Будимир Ђукичин.
- Наши ученици су по трећи пут били на „Данима лудаје“ у Шентјуру, како би им помогли да што боље организују ову манифестацију, имајући у виду наше богато искуство. Добро је што смо зближили Кикинду и Шентјур и мислим да ће сарадња бити продубљена и на другим пољима, јер постоје велике могућности - рекао је Ђукичин.

О утисцима са шентјурских „Дана лудаје“ говорили су и ученици кикиндске гимназије: Катарина Лисул, Бобан Јеличић и Боривој Миуцин. Истакли су како је штанд Кикинђана у Шентјују био изузетно посећен. Словенци су, рекли су, били одушевљени кикиндским специјалитетима од лудаје, али и другим ђаконијама, понајвише шунком, сланином и разним пецивима, као и банатским народним ношњама које су наши ученици обукли.

Предавањем у основној школи "Свети Сава" отворена је серија обука на тему безбедности деце. Како је објаснио главни полицијски инспектор Павле Рајков,  иначе и предавач,  идеја је да се одржи по један час са првацима основних и средњих школа. Основци добијају бојанку, чије штампање је финансирала Општина, у којој су илустроване неке од опасних ситуација. Такође, бојанка садржи и савете деци како да се заштите. Предвиђено је да се са средњошколцима прича о малолетничкој деликвенцији.

У четвртак 29. октобра предавање ће бити одржано у основној школи „Фејеш Клара“.
Предавање на тему “ Трговина људима и наркоманија“ биће одржано у петак 6. новембра у сали биоскопа у Новим Козарцима. Предавачи су: шеф одсека пограничне полиције Зоран Јанков,  инспектор Павле Рајков, докторка Споменка Ковљенић и предстваник православне цркве.

Иначе, акција „Дан отворених врата“ успешно је завршена. Ученици основних школа имли су прилику да виде просторије Полицијске управе и да се упознају са радом. Локална самоуправа је  обезбедила превоз ученицима са села до Полицијске управе.

У току новембра, Канцеларија за младе општине Кикинда, организује пројекат под именом „Учимо заједно мађарски и норвешки језик“. То је на јучерашњој конференцији за новинаре најавила координаторка Канцеларије за младе Биљана Стојановић.

Она је истакла да је Савет за младе подржао и прихватио све програмске активности ове канцеларије, која је почела са радом у септембру ове године.

Кикиндски средњошколци и студенти ће кроз креативни приступ и симулацију имати прилику да се упознају са основама мађарског и норвешког, као и културом и обичајима у ове две државе.
Цена за похађање курсева је симболичних 100 динара месечно, а настава ће бити одржана у 50 наставних часова.
За мађарски језик задужена је професокка Маја Берар, док ће норвешки предавати Јелена Кузманов. Њој ће помагати волонтерка кикиндског Центра за подршку женама, Норвежанка Сири Сули из Осла, од које ће полазници имати прилику да дознају више о култури и обичајима народа ове нордијске земље.

Планиран је рад у групама од по 10 чланова, док број полазника није ограничен. Настава ће бити организована у Културном центру и просторијама Друштва српско-норвешког пријатељства. Сви заинтересовани за учење ова два језика могу да се током октобра пријаве у Канцеларији за младе, која се налази у Културном центру.