Актуелно

Под покровитељством локалне самоуправе, у суботу је у Галерији „Тера“ на Тргу српских добровољаца отворена изложба под називом “Визуелни симболи - Жомбољ 2009.“ ( „Visual insignias at Jimbolia 2009."). Поставку чини 26 слика, насталих на ликовној колонији током августа у Жомбољу, на којој су стварали академски уметници из Румуније.

Изложбу је отворио заменик председника Општине Милош Латиновић, који је у Општинском већу задужен за културу и медије. Отварању су присуствовали и председници општина Кикинда и Жомбољ, Илија Војиновић и Габор Каба. Осим Кабе, Кикинда је угостила и председника Удружења уметника Румуније за темишварски округ Јаноша Секернеша и неколико сликара и сликарки који су стварали на колонији у нашем братском граду у суседној држави.

- Важно је истаћи да је Габор Каба, који је, на нашу срећу, чест гост у Кикинди и све чини да физичка баријера између Кикинде и Жомбоља буде мања, окупио током августа у Жомбољу врсне младе уметнике из Румуније, како би стварали у предивном амбијенту. Договорили смо се да би било добро начинити изложбену поставку ових дела и у Кикинди . На трагу ових изложби, тражићемо у будућности нове могућности за стваралаштво наших, и уметника из Румуније. Надам се да ће оваквих пројеката убудуће бити више - рекао је Латиновић.

Иначе, по завршетку сликарске колоније у Жомбољу, председник Општине Илија Војиновић био је гост на отварању изложбе дела насталих на њој, и том приликом однео на шестомесечну позајмицу четири слике румунског уметника Стефана Јегера, које поседује кикиндске Народна библиотека. Овај сликар класицистичке епохе (1877-1964.),  рођен је у Жомбољу и стварао је на овим просторима у првој половини 20. века.
Изложба слика уметника из Румуније биће отворена до 2. новембра, а на свечаности у суботу увече наступило је и Кикиндско певачко друштво „Корнелије Станковић“, под управом Љубице Мунћан. 

Заменик председника Општине Милош Латиновић обишао је у суботу градилиште на излазу из Кикинде, где радници „Војводинапута“ са подизвођачима реконструишу део магистралног пута М-24, од „Ауто-куће“ до пружног прелаза,  дужине 2,4 километра.
Иначе, новац за ову инвестицију вредну 65 милиона динара, обезбедило је Јавно предузеће „Путеви Србије“.
Латиновић је изјавио да је ово за Кикинду важна инвестиција.

- Ово је наговештај решавања најважнијих проблема у кикиндској општини, реконструкције пута Кикинда-Башаид. Ускоро  би требало да буде окончана израда пројектне документације и надам се да ће догодине почети радови на овој деоници. Реконструкцијом овог, као и изградњом пута од Иђоша до Аде, односно до новог моста на Тиси, Кикинда добија нову трансферзалу, што значајно повећава њене инфраструктурне капацитете - рекао је Латиновић.

Божидар Тинтар, директор „Градитеља“  који је један од подизвођача радова, рекао је да ће први слој асфалта бити постављен до понедељка.
- Од временских прилика, односно инвеститора, зависи да ли ћемо одмах поставити хабајући слој асфалтне подлоге, или ћемо то урадити нешто касније - рекао је Тинтар.
Доскорашњи заменик председника Општине и одборник у Скупштини општине Стеван Грбић рекао је да је ово значајна инвестиција и да  вертикала власти од Републике, односно Покрајине до општине, функционише. Посебно му је драго, како је истакао, што у послу учествује и локална оператива.

Радници „Телекома“ данас, како је предвиђено планом, изводе захват којим ће бити модернизован део телекомуникационе мреже у оквиру мрежне групе 0230 у Кикинди.

Корисницима у Руском Селу и Новим Козарцима ће испред садашње нумерације бити додата цифра 4, те ће уместо петоцифрених, имати шестоцифрана телефонске бројеве.

Такође, и у Кикинди ће бити замењени телефонски бројеви који почињу бројем 3.
31 прелази у 436
32 у 437
33 у 438
34 у 439
Из „Телекома“ обавештавају да пребацивање корисничких бројева може проузроковати минимални прекид у телефонском саобраћају.

Након четири неуспешна покушаја продаје Фабрике за производњу кућне хемије, шампона и фарби „Хемик“ у стечају, није успео ни први покушај уновчавања непокретности ове фирме непосредном погодбом, уз прикупљање писмених понуда.

До 20. октобра, што је био рок, није било ковертираних писмених понуда и о даљој судбини имовине овог предузећа одлучиће Одбор поверилаца.

Производни погони и управна зграда, који заузимају укупно 11.587 квадратних метара процењени су на око 212 милиона динара. Ова цифра, међутим, није обавезујућа за потенцијалне купце, приликом евентуалног одређивања висине њихове понуде.    

На последњем, четвртом по реду неуспешном јавном надметању које је требало да буде одржано средином септембра, није било заинтересованих купаца, иако је почетна цена била много нижа - 74,4 милиона динара.
Иначе, укупни дугови кикиндске хемијске индустрије износе преко 300 милиона динара.

У селима кикиндске општине у току је акција продужетка самодоприноса током наредних пет година, пошто актуелни истиче крајем ове године. Предузете су законом прописане активности, а мештани се изјашњавају на референдуму.

У Руском Селу, Сајану, Башаиду, Мокрину и у Банатском Великом Селу, више од половине мештана који си уписани у бирачки списак изјаснило се за самодопринос. У осталим селима акција је у току и до краја октобра знаће се коначни резултати.
Члан Општинског већа за месне заједнице и удружења грађана и председник Општинске комисије за самодопринос Имре кабок задовољан је што су мештани наведених села изгласали самодопринос и нада се да ће тако одлучити и становници четири остала села. У току су припреме за продужетак градског самодоприноса у Кикинди.

- Разговараћемо са становницима Кикинде, како бисмо одредили његову намену. Надамо се да ћемо посао одрадити до краја године и да ће становници Кикинде бити за продужетак - рекао је Кабок.
Средства текућег градског самодоприноса трошена су, иначе, искључиво за изградњу градске канализационе мреже, која је досад обухватила око 80 одсто површине Кикинде.