Актуелно

У Словенији је недавно објављен - под насловом "Кухарјева преклетства ин друга грозодејства" - роман  "Куварове клетве и друге гадости" кикиндског писца Срђана В. Тешина. Издавач књиге је Центар за словенско књижевност.

Књига је објављена у Едицији "Алепх", коју уређује Бране Мозетич и у којој су, између осталих, објављени преводи познатих регионалних писаца попут Давида Албахарија, Татјане Громаче, Семездина Мехмединовића, Алеша Дебељака и других.

Књига је штампана уз подршку европских фондова. Преводилац Тешинове књиге је Сања Поланц, која је позната по преводима књига Миљенка Јерговића, Славенке Дракулић, Дубравке Угрешић, Вељка Барбиерија и других писаца који стварају на српском, хрватском, бошњачком или црногорском језику.

"Куварове клетве и друге гадости" је 2006. године објављен у издању престижног београдског издавача "Стубови културе". Тешин је 2004. године за нацрт овог романа добио наградну стипендију Фонда "Борислав Пекић" и српског ПЕН Центра. "Куварове клетве и друге гадости" био је финалиста избора НИН-ове награде за најбољи роман године, а по одломцима из овог романа мађарски уметник Геза Ритз нацртао је стрип који је објављен у суботичком часопису "Симпозион".

Поводом обележавања 15. октобра - Светског дана сеоских жена, Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова и Покрајински завод за равноправност полова, организовали су  манифестацију „Изложба стваралаштва сеоских жена у Војводини". Изложбу је отворио председник Извршног већа Аутономне Покрајине Војводине Бојан Пајтић.

Подсећајући да је 2009. годину Секретаријат прогласио годином жена на селу, покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин је рекао да је „Изложба стваралаштва сеоских жена у Војводини" прилика да се види колика је снага и ентузијазам жена у сеоским срединама. Како је објаснио, на овом сајму, поред кулинарских вештина војвођанских жена, приоритет је  дат њиховим радовима из домаћих радионица, односно из оних области које треба да допринесу да наша села постану оазе еко и етно-туризма.
Манифестација је имала значајне тематске садржаје, попут изложбе фотографија „Жене на селу". Одржан је округли сто на тему развоја женског задругарства,а на тему „Жене у пољопривреди", представљени су резултати истраживања ауторке др Марине Благојевић, о положају жена на селу у Војводини.

Манифестација је почетак представљања модела задругарства жена, а од следеће године почеће и реализација модела сеоских женских задруга, које ће бити стимулисане путем субвенција за запошљавање. Сајам најављује 2010. годину као годину запошљавања у пољопривреди. Такође је најављено и да ће током следеће године започети пројекат у сарадњи са НП „Фрушка гора", који ће женама из 15 локалних заједница обезбедити брвнаре у којима ће оне продавати своје рукотворине, производе и сувенире.
Кампања у овој области, која је трајала више од годину дана омогућила је да се оформи база података од 430 женских организација, од којих је 230 женских сеоских организација. За учешће на овој сајамској манифестацији одабрано је 150 женских сеоских удружења из 40 војвођанских општина.

Нашу општину су представиле жене из Мокрина, Накова, Банатског Великог Села, Иђоша, Тополе, Башаида, Руског Села и Нових Козараца. Како је истакла потпредседница Удружења жена „Кикинда“ Отилија Тот ово је одлична прилика да се види шта све жене са села могу да ураде, али сматра да јавност није била упозната са овим, како је рекла новим датумом, те је изложба била слабо посећена. Она је додала да би било значајно  када би жене са села имале прилику  да се представе и на редовним сајмовима који се организују у Новом Саду - попут пољопривредног.

Поводом Међународног дана борбе против глади, директорка Центра за социјални рад Мирјана Барошевић, Аранка Фелбаб, секретарка ОО ЦК и заменик председника Фонда солидарности општине Кикинда Шандор Талпаи одржали су данас конференцију за новинаре на којој су јавности представили мере које се предузимају за смањење сиромаштва и глади у нашој општини. 

- Локална самоуправа помаже издвајајући средства из буџета и средствима Фонда солидарности која кикиндске фирме дају на добровољној основи. С обзиром на то да је прилив средстава у буџет и Фонд смањен услед економске кризе, значајно су умањена и средства којима располажемо - истакао је заменик председника Фонда солидарности Шандор Талпаи. Ребалансом буџета преполовљена су средства која се издвајају за Народну кухињу, па ће корисници добити 3, уместо првобитно планираних 6 милиона динара. Од 1. јануара до 1. октобра из Фонда солидарности издвојено је 2,524 милиона динара за превоз ученика, 1,841 милион динара за ужине предшколаца и деце основношколског узраста, 693.600,00 динара издвојено је за огрев, 697 хиљада динара за једнократне помоћи, а за лечење грађана 1,694 милиона динара. Како је рекао Талпаи, на последњој седници Фонда солидарности усвојена је одлука да се повећају издвајања за народну кухињу и то за 150 хиљада динара, тако да ће уместо 200 хиљада динара, колико је било планирано, народна кухиња добити 350 хиљада динара за укупно 388 корисника. Одобрено је још 381 хиљада динара за ужине, што ће обухватити 709 деце месечно и 1,4 милиона динара за огрев за 200 или 300 корисника у зависности од количине огрева.

- Социјалну помоћ тренутно користи 737 породица  које обухватају 2131 особу, од чега је 815 деце -  рекла је Мирјана Барошевић, директорка Центра за социјални рад. Туђу негу и помоћ користи 881 особа са територије наше општине од чега је 72 деце, а Центар је од почетка године исплатио 150 једнократних помоћи за подмиривање основних животних потреба грађана у износу од 330 хиљада динара. Центар за социјални рад је због економске кризе и недостатка средстава пооштрио критеријуме за добијање једнократних помоћи и туђе неге и помоћи, а своје одлуке ревидирају једном годишње.

Преко народне кухиње у Кикинди тренутно се храни 388 корисника од чега је 200 мушкараца и 188 жена. Од тог броја, деце до 14 година има 107, а од 14 до 18 година помоћ у оброцима прима 35 деце. Најстарији корисник има 85 година, а најмлађи свега три месеца - тужан је податак који је изнела секретарка Црвеног крста Аранка Фелбаб. За првих десет месеци ове године 1140 деце је збринуто са пакетима одеће и обуће, а неки су имали прилику и да оду на летовање.

Иначе, број захтева грађана за помоћ знатно се повећао услед повећања незапослености, а учесници конференције заједно су апеловали на сва предузећа која послују позитивно да уплаћују средства у Фонд солидарности.

Под покровитељством локалне самоуправе и уз помоћ НИС-а, у Кикинди ће крајем новембра по осми пут бити одржан меморијални џез и блуз фестивал, у знак сећања на прерано преминулог ккиндског музичара Гезу Балажа-Гарија.

Тим поводом у Радио Кикинди, која је медијски спонзор ове манифестације, одржана је конференција за новинаре.
Фестивал организује Удружење грађана „Фантон“, а директор меморијала Драган Влајнић рекао је да ће бити одржан у Народном позоришту 27. 28. и 29. новембра.

- Након прошлогодишњег фестивала дали смо себи задатак да поновимо лањски успех. Такође, нећемо бити преамбициозни и кренути у нешто што не би могли да реализујемо - рекао је Влајнић.
Прве вечери, меморијал ће отворити 27. новембра нишки октет „Константин“, вокални камерни састав који изводи мелодије домаћих и страних аутора. Потом на сцену Народног позоришта наступа новосадски џез квартет „Оса“, са аутосрком музиком.
Ако све буде у реду, прво вече требало би да затвори суботички фолк џез бенд „Gyass“. У случају да не наступе, уместо њих, гостоваће београдски Диксиленд оркестар.

Другог дана, у суботу, 28. новрмбра биће одржано блуз вече. На почетку, требало би да музицира новосадски оркестар „Шинобуси“, да би потом наступила главна звезда фестивала - Ана Поповић са својим бендом. То је, како је Влајнић рекао, најтраженија блуз гитаристкиња на свету, која је тренутно на америчкој турнеји.
У недељу ће, вероватно у Културном центру, бити одржане џез радионице, намењене љубитељима ове врсте музике који би желели нешто да науче. Увече, око 22 часа у кафеу „Макс“ биће одржан „јamsession“ где ће да наступи кикиндски џез оркестар „Superkonfusion“.

Председник Општине Илија Војиновић, негов заменик Милош Латиновић и помоћница Гордана Булатовић и чланови Општинског већа:Имре Кабок, Бранислав Чолак, Владо Крејић и Гордана Трнић, као и начелник Опшртинске управе Бранко Љубоја, посетили су јуче Наково и са месним руководством и представницима удружења грађана разговарали о проблемима у овом селу, као и начину решавања.
Проблеми су бројни, почев од нерешених имовинских односа у Земљорадничкој задрузи „Марко Орешковић“, која је у стечају и без земље, јер су повериоци и кроз хектаре наплаћивали потраживања.
Наковачки ловци желе да просторије где им је смештен ловачки дом, из „Дома здравља“ пређу у њихово власништво. Извиђачи хоће да реновирају извиђачки дом, а немају новца. Ватрогасци би желели новије возило, јер је постојећи „тенк“ за гашење пожара стар  50 година.
Финансијских проблема има Фудбалски клуб „Полет“, Удружење инвалида рада нема адекватне просторије. Здравственој станици требало би заменити део дотрајалог инвентара, не ради месна библиотека...
Ипак, чини се да је највећи проблем у селу онај демографски. Наиме, од почетка 2009. у Накову је умрло 48 особа, а рођене су свега две бебе. Основну школу „Петар Кочић“ похађало је 1958. године 1076 ђака, а сада има 106 ученика. У први разред уписана су ове школске године свега три малишана. Село неумитно стари, млади га напуштају.
Илија Војиновић је рекао да је приликом ребаланса буџета гледано да села буду што мање закинута. Нагласио је да је тешко бреме кризе онемогућило већа инвестициона улагања у села.
Имре Кабок је апеловао на месно руководство да заједничким снагама помогне изгласавању новог месног самодоприноса. Милош Латиновић је говорио о неопходности стишавања страсти у селу и апеловао је да се на достојанствен начин реши проблем просторија које би користило месно Културно-уметничко друштво „Извор“, уз Великоселце и Мокринчане једини прави репрезент фолклорног стваралаштва у општини.
Бранислав Чолак је обећао да ће помоћи у решавању имовинског односа ловаца и „Дома здравља“. Истакао је да, ради уштеде, више удружења треба да користи исте просторије. Бранко Љубоја је рекао како су његова врата сваком отворена у пружању помоћи и савета.
Општински стручни тимови су такође спремни да пруже подршку, пре свега помоћ код писања пројеката за учешће на разним конкурсима, уз помоћ којих се могу обезбедити неопходна средства за развој села.