Актуелно

У Свечаној сали Скупштине општине данас је одржана јавна расправа  нацрту Локалне стратегије одрживог развоја 2009-2014. године, што је био последњи пут да се налази пред јавношћу.

Координатор за њену израду, начелних Општинске управе Бранко Љубоја и сараднице Цецилија Дујин и Зорица Билић, још једном су представилии овај стратешки документ, након чега би требало да се нађе пред члановима Општинског већа, који би га потом упутили одборницима Скуопштине општине Кикинда на коначно усвајање. Како је рекао Љубоја, требало би да буде усвојена на седници СО, планираној за крај овог месеца.
- Трудили смо се да у њен нацрт уградимо примедбе са јавних расправа у Регионалној привредној комори и у Културном центру, као и оне предлоге који су нам пристигли у писменој форми. Наравно, као и код сваког документа који усваја Скупштине општине, постоји могућност да се измени и допуни амандманима - рекао је Љубоја.

Зорица Билић је нагласила да и након ове јавне расправе постоји могућност за наставак процеса консултација и њеног усаглашавања до 25. октобра.
Стратегија, иначе, представља покушај сагледавања будућности, као и проналажење путева напретка и развоја наше локалне заједнице. То је један од најважнијих докумената, а стратешко планирање је, између осталог, и законска обавеза локалних самоуправа. Стратегија развоја је  и услов за конкурисање код приступних и претприступних фондова Европске уније, која финансира само пројекте који су обухваћени планом овог документа.

Развој општине, како је предвиђено Стратегијом, базира се на повећању индустријских капацитета, бољем повезивању и већој сарадњи јавног, цивилног и приватног сектора у привреди. Кикинда треба да постане центар модерне пољопривредне производње, а визија се ослања и на садржајнију понуду гостима и туристима оног што представља и што је карактеристично за овај град и општину.

Локална самоуправа је поводом „Дана лудаје“ угостила многобројне званице. Манифестацији су, између осталих присуствовали: заменик амбасаде Бугарске у Београду Константин Алдев, вицеконзул словачке амбасаде Барбара Хрушовска, заменик градоначелника братског града Жилина у Словачкој Павел Пожони, сарадница за међународне односе у управи овог града Вероника Табачкова, помоћник покрајинског Секретара за образовање Јожеф Кабок.

Бележимо и присуство гостију из Приједора у Републици Српској, начелника Одељења за привреду и пољопривреду Боре Војводића и директора Агенције за економски развој Мише Рељића.
Из Галгахевиза у Мађарској дошао је будући градоначелник Андраш Вану.

Међу званицама били су и председник Заједнице Срба у Румунији Сима Жарков и представници из Арада Серб Козмин и Бруно Бирингер, гости из Сент Миклоша, представници Шентјура у Словенији: Јелка Годец, Маријана Новак, Станка Кодрија, Јелка Цестник и Примож Божник, представници градова из Србије, као и представници кикиндских привредних организација, установа и институција.
Кикинду је у петак посетила и аташе за културу и штампу и прва секретарка амбасаде Немачке у Београду Карен Маршал. Покренута је иницијатива да се, као места у којим се одржава оваква манифестација, повежу Кикинда, Шентјур и један град у Немачкој.

Под покровитељством локалне самоуправе, у Кикинди је током викенда одржана највећа, најстарија и најзначајнија туристичка, културна и привредна, 24. по реду, манифестација „Дани лудаје“. Наш град је био домаћин бројним званицама и гостима који су дошли из свих република некадашње Југославије, као и из других држава. Процењује се да је кикиндским тргом прошло између 20.000 и 25.000, што домаћих, што гостију са стране.

„Дани лудаје“ сваке године бивају садржајно богатији. Овог пута уприличен је и карневал у којем су учествоивали најмлађи, мажореткиње, јахачи са Келебије, чланови дувачког оркестра Добровољног ватрогасног друштва, и други.
И културна понуда је сваке године све богатија. Протеклог викенда било је за „Дане лудаје“ квалитетних сликарских изложби, концерата хорске музике, позоришних представа. Кикиндски певач Милан Прунић-Дума одржао је у суботу солистички концерт. Бележимо  научно предавање о бундевама и тиквама, спортско-забавни програм, „Банатски фруштук“ - надметање у гастрономији. Представили су се и општински предузетници, промовисан је Туристички информатор Регионалне привредне коморе у Кикинди. Поменимо и наступ фолклорних друштава, оркестре и певаче, сјајан концерт београдске групе „Неверне бебе“.

Наравно, централни део манифестације био је у суботу поподне, на средишњем делу Трга српских добровољаца. Измерене су најтеже лудаје и најдуже тикве, а многобројне госте и учеснике је пре тога поздравио председнк Општине Илија Војиновић.
Најтежу лудају одгајили су, као и прошле године, ученици Средње пољопривредне школе у Футогу. Достигла је 210,6 килограма. Друго место припало је ученику ове школе Драгану Десници, чији плод је био тежак 162 килограма. Трећа је била Маја Петков из Гардиноваца, са „госпођом“ од 99,8 кила. Није, дакле, оборен рекорд из 2004. године када су ученици поменуте школе одгајили грдосију од 253 килограма.
Најдужу тикву од 202 центиметра произвела је Кикинђанка Марија Стојадинов. Други је био Милан Марков са плодом од 190 центиметара, док је треће место остало упражњено. Прошлогодишња рекордерка била је дуга 250 центиметара.

Као и прошле године, екипа кувара из мензе „Ливница-Цимос“ начинила је питу од лудаје, дугачку 103 метра (за два метра надмашена је лањска бундевара). Да би била начињена, утрошено је 300 килограма рендане бундеве, 250 килограма кора за питу, 120 кила шећера, 15 килограма шећера у праху, 5 кила ванилин шећера. Било је, такође, потребно 30 килограма гриза,  и 4 кила цимета, 100 литара уља и 50 литара минералне воде. Вредни кувари и куварице слагали су је у тепсију три сата. На „тихој ватри“, односно у специјалној пећи-контејнеру, пекла се четири сата. Потом је измерена, исечена и - поједена у сласт. Цена парчета била је симболична, а приход ће отићи у хуманитарне сврхе.  

У оквиру „Дана лудаје“ представили су се и кикиндски предузетници. Одржан је трећи по реду Мини сајам у организацији Општег удружења предузетника Кикинда и под покровитељством локалне самоуправе.

Своје производе и услуге представило је 20-ак малих привредника, у пластенику постављеним између Народног музеја и Културног центра, а акценат је овога пута стављен на старе занате, имајући у виду чињеницу да ова асоцијација обележава 130 година организованог удруживања предузетника са ових простора.

Мини сајам је у суботу званично отворио члан Општинског већа задужен за привраду, малу привреду и пољопривреду Владо Крејић. Он је истакао да ће локална самоуправа помоћи приватниом предузетништву, како би се што боље представили у Кикинди и другим градовима.
Председник Извршног одбора овог удружења Драгољуб Пепац је изразио наду да ће догодине сајам у Кикинди бити већи, са изложбеним простором на много већој површини и са више излагача.

Мини сајам видело је, како организатори процењују, око 4.000 посетилаца.

Спортски центар „Језеро“ обележио је јубилеј, 30 година постојања. Године 1979. 6. октобра, отворен је овај спортски објекат који је означио прекретницу у развоју спорта у кикиндској општини.

Тим поводом објављена је монографија Миленка Михаљчића „Кикиндско благо“.
У овој установи стасале су генерације кикиндских спортиста-екипних првака, државних репрезентативаца, олимпијаца, европских и светских шампиона. Пружа одличне услове за рад.

На базенима „Језера“ научило је да плива више од 40.000 дечака и девојчица. Хала и остали капацитети прижаву могућност за многобројне активности. У Спортском центру одржани су бројни концерти, сајмови, скупови, јубилеји, прославе, па и протести.
Одмах по отварању, 1980. године „Језеро“ је било домаћин ватерполо репрезентација Југославије и Сједињених Америчких Држава. Био је то први међудржавни спортски сусрет у Кикинди.

Спортски центар „Језеро“ је под ингеренцијом локалне самоуправе. Свих ових година Општина је водила рачуна о овом објекту, који је један од најзначајнијих пунктова на мапи Кикинде.