Актуелно

Председник Општине Илија Војиновић приредио је  пријем у свом кабинету за младе кикиндске боксере: Бориса Шкапика (17), Александра Киша (18) и Петра Милованова (15), који су освојили значајна признања на првенству Србије, односно недавно одржаноном Интернационалном шампионату за јуниоре, „Златној рукавици Војводине“.

Борис Шкапик је ,управо на овом такмичењу, одржаном 28. септембра, освојио „Златну рукавицу“. На овом турниру, који се налази на боксерском календару Европе, учествовали су такмичари из више од 10 земаља.

Иначе, екипа Омладинског боксерског клуба „Кикинда“ освојила је ове године прво место на појединачним првенствима Војводине и Србије.
Војиновић је младим кикиндским боксерима уручио пригодне поклоне и рекао да због економске ситуације локална самоуправа не може у мери у којој би требало да помогне спортистима, али се нада да ће ово време брзо проћи.

Пријему у кабинету председника присуствовали су и чланови Општинског већа Драган Коларовић и Гордана Трнић, као и председник и тренер Омладинског боксерског клуба „Кикинда“ Милан Шкапик и Слободан Вујанић.

У Кикинди ће у петак, суботу и недељу, под покровитељством локалне сдамоуправе, бити одржана најстарија и највећа туристичка манифестација – „Дани лудаје“. По 24. пут организује се у част „краљице банатске трпезе“ или „војвођанске банане“, како је неки зову, фестивал забаве, културно-туристичке и привредне понуде и још много чега. Захваљујући „Данима лудаје“, Кикинда је постала позната, не само у Србији, него и шире.

Посетиоци ће моћи да виде слике Саве Стојкова у ГалСерији „Тера“, Јаноша Месароша у Галерији „S“, да пробају разне гастрономске специјалитете, наравно, пре свих, оне од лудаје. Ту су и други садржаји: концерти хорске музике, позоришне представе, рок концерти, наступ певача и оркестара народне музике, културно-уметничких друштава, спортска надметања, презентација туристичког информатора, научна предавања о тиквама,  изложбе маски од лудаја и ликовних радова, карневалске журке, печење највеће пите од овог благородног плода...
Наравно, централна манифестација биће одржана у суботу, са почетком у 16 сати, на Тргу српских добровољаца, мерењем најтеже лудаје и најдуже тикве.

Иначе, најтежи плод одгајили су 2004. године ученици Средње пољопривредне школе у Футогу. Грдосија је била тешка чак 253 килограма. Најдужа тиква од 250 центиметара измерена је на прошлогодишњој манифестацији. Произвели су је студенти Факултета за биоферминг у Бачкој Тополи.

Овогодишњи „Дани лудаје“, како каже један од утемељивача ове туристичке, привредне и културне манифестације Драган Страјнић, биће употпуњени и карневалом. У Светосавској улици, у суботу од 14 сати, наступају у карневалској поворци малишани из Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, основци, јахачи са Келебије уз смотру парадних кочија, мажореткиње ађанског Плесног клуба „Веро“, чланови оркестра кикиндског Добровољног ватрогасног друштва.
Поменимо на крају да у петак, 9. и у суботу, 10. октобра, неће бити наплаћивано коришћење паркинга у центру Кикинде. Наш град ће бити за викенд домаћин многобројним посетиоцима. Како домаћим, тако и оним из других места.

На необичан  начин означен је јуче почетак изградње будућег Визиторског центра, усред недођије, у пустари „Јарош“, потесу који се налази десетак километара од Мокрина, у резервату површине скоро 6.000 хектара, у којем обитава законом строго заштићена велика дропља, „Otis tarda“. То је, кажу стручњаци што се орнитолозима зову, највећа европска птица која може да лети. Просечна тежина мужјака је око 15 килограма, док су женке нешто ситније. У овом резервату, установљеном одлуком Владе Републике Србије, 1990. године и датом на управљање мокринском Ловачком друштву „Перјаница“, у три јата обитава око 30 примерака ове птичје врсте, једине у Србији. Кажу да у суседној Мађарској има око 500 примерака велике дропље, у Шпанији око 180 и - у мокринском атару.
Најраспрострањенија је била у 18. веку, у степским равницама источне Европе. Како су степе постепено претваране у пољопривредно земљиште, тако се смањивао и разбијао ареал велике дропље. Била је ловна птица све до половине прошлог века. Сада је на корак до истребљења. Личи на гуску, мужјак се у време парења шепури као ћуран. Има прелепо перје мрке, жуте, црвенкасте и беле боје. Женка у леглу има свега два до три јаја. Највећи природни непријатељи су јој лисице.
Онда су Мокринчани решили да је заштите. Уз помоћ државе, локалне самоуправе и стручњака, основали су резерват, а агилни мокрински „кнез“ Горан Думитров тражио је средства у циљу очувања ове птичје врсте и, нашао их. Министарство за заштиту животне средине обезбедило је 2,2 милиона динара за изградњу, такозваног, Визиторског центра, који ће служити за посматрање велике дропље, њену заштиту и изучавање. Наравно, Мокринчани планирају да новце зарађују и туристе доводе у Визиторски центар, који би двогледима посматрали, а фотоапаратима и камерама правили снимке ове велике птице, што је најлепша за посматрање, у марту, априлу и мају, током парења, када се мужјаци шепуре и полуде од љубави.
Центар је замишљен као један правоугаони спратни објекат, са кулом осматрачницом. Кошта, рече Горан Думитров, 2,7 милиона и нада се да ће обезбедити још око 500.000 динара Радови би требало да почну још током ове грађевинске сезоне. Поверени су кикиндском „Пемиру“.
А да би све било чисто и еколошки, побринула су се деца мокринске Основне школе „Васа Стајић“. Њих 30-ак је на бициклима кренуло јуче на излет, великој дропљи у походе, на 6. октобар, Светски дан станишта. У резерват су стигли и представници локалне сампуправе. Заменик председника Општине Милош Латиновић, помоћница председника Општине Гордана Булатовић, члан Општинског већа Имре Кабок, председник Месне заједнице Горан Думитров и ловочувар Стеван Ладичорбић јуче су на симболичан начин означили почетак изградње будућег Визирорског центра. У песак су покопали два пера велике дропље. Присутни новинари, сниматељи и фоторепортери кажу да нису присуствовали чуднијем постављању камена темељца - перо у песак. Међутим, када је реч о Мокрину, чуда никад доста!

Низом пригодних манифестација данас је обележен 6. октобар, дан када је Кикинда 1944. године ослобођена у Другом светском рату. На Споменик жтрвана фашизма венце су положиле делегације:  Општине Кикинда, Општинског одбора СУБНОР-а, Социјалистичке партије Србије, Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида и Савеза потомака ратника 1912.-1920. године. У име локалне самоуправе венац су положили: заменик председника Општине Милош Латиновић, помоћница председника Општине Гордана Булатовић и члан Општинског већа Имре Кабок.

О значају овог датума за Кикинду говорио је професор историје Лазар Демић. Он је нагласио да је у Другом светском рату погинуло око 600 Кикинђана.
Ученици Основне школе „Ђура Јакшић“ извели су пригодан културно-уметнички програм, а на Тргу српских добровољаца музицирао је дувачки оркестар кикиндског Добровољног ватрогасног друштва.

Потом су делегације Општине Кикинда и Општинског одбора СУБНОР-а положиле венце на споменик подигнут у славу и част 13. Војвођанске ударне бригаде. О историјском путу ове партизанске јединице говорио је председник Секције ратних бригада Никола Крунић.
У Свечаној сали Скупштине општине приређен пријем на којем је председник Општинског одбора СУБНОР-а Ђура Дотлић уручио захвалнице Покрајинског одбора СУБНОР-а представницима Општине Кикинда, Социјалистичке партије Србије, Јавног комуналног предузећа „6. октобар“, Ливнице „Цимос“ и Основне школе „Ђура Јакшић“. Захвалницу је у име локалне самоуправе примио председник Општине Илија Војиновић.

Полагањем венца на Споменик жртвама фашизма, Рускоселци су данас обележили 5. октобар, у знак сећања када је ово село на данашњи дан, 1944. године, ослобођено у Другом светском рату.

Свечаности су у име локалне самоуправе присуствовали: председник Скупштине општине Шандор Талпаи, заменик председника Општине Милош Латиновић и помоћница председника Општине Гордана Булатовић.

Након одавања поште жртвама фашизма минутом ћутања, председник Месне заједнице Имре Кабок рекао је како насиље потпомогнуто фашистичким идејама и сада узима данак и људи на нашим улицама бивају претучени до смрти само зато што навијају за друге клубове, што нису исте нације и вере.

- Нашу децу треба да васпитавамо и учимо их толеранцији, поштовању различитости и да буду против насиља - рекао је Кабок.

Он је потом уручио плакету Месне заједнице ученику 8. разреда Основне школе „Глигорије Попов“ Бориславу Савановићу, као изузетном спортисти, каратисти, јер је допринео да се за Руско Село чује и ван граница државе, освојивши признања на многобројним такмичењима.

Ово признање Кабок је уручио и Анити Буњевачки, командирки одрасле женске екипе Добровољног ватрогасног друштва „Руско Село“, за успехе која је ова екипа освојила на првенствима и такмичењима.

Плакета је установљена ове године и додељиваће се убудуће на овај дан, појединцима, организацијама, установама, друштвима и удружењима која допринесу развоју села.