Актуелно

Данас и сутра у Свечаној сали Скупштине општине организовано је саветовање на тему "Стратегија о помоћи особама у реадмисији и акциони планови за решавање питања реадмисионара".
Ради се, дакле, о интеграцији у заједницу расељених лица и повратника у матичну државу. Пројекат реализују београдски "Српски демократски форум" и "Група 484", као и "Отворене перспективе", у најужој сарадњи са Министарствоз за људска и мањинска права Републике Србије.

Спроводи се у читавој Србији, а за кориснике садржи помоћ везану за прибављање докумената, нострификацију диплома, правну и информативну помоћ, психолошку подршку, као и едукацију корисничких удружења, органа локалне самоуправе и изградњу капацитета у локалној заједници.

Саветник у Министарству за људска и мањинска права Зоран Пањковић, рекао је да већ дуже времена Влада Републике Србије препознаје локалну самоуправу као место где се врши интеграција повратника.

- План је да локалне самоуправе узму учешће у овом пројекту више него досад. То спроводимо кроз одређену врсту обуке, као и кроз пројекте. Свака локална самоуправа треба да изврши истраживање колико има повратника, са којим се проблемима сусрећу. Резултати се дефинишу у пројекат, којим се конкурише за средства за ову проблематику која постоје у Европксој унији. Треба јачати сарадњу са невладиним сектором, посебно са оним организацијама које су референтне за проблематику везану за повратнике, односно њихову реадмисију - рекао је Пањковић и додао да се, према проценама МУП-а од пре годину дана, ради 25.000 до 30.000 особа из Србије, које немају регулисан статус у државама Европске уније, за које постоји реална могућност да буду враћерне у матичну државу.
Кикинда је, иначе, један од десет градова у Србији где се ради на подизању локалних капацитета и где се врши едукација и додатно информисање из наведених области.

У току је редовно одржавање дрвореда у неким улицама у Кикинди. Како су рекли надлежни у Јавном предузећу "Дирекција за изградњу града", посао би требало да буде окончан за месец дана.

Планирано је да се ове године уреди дрворед у пет улица: Генерала Драпшина, Браће Татић, од почетка, до улице Вука Караџића, Краља Петра Првог, Ослобођења и Милоша Великог.

У питању је третирање 545 стабала, а посао вреди 1,3 милиона динара, и поверен је, након тендера, кикиндској фирми "Рам".
До сада је дрворед сређен у улици Милоша Великог, као и у делу улице Генерала Драпшина и до наведеног рока требало би да буде приведен крају и на осталим набројаним локалцијама у Кикинди

Одборници Скупштине општине Кикинда би на седници, заказаној за среду, 30. септембра, требало да донесу одлуку о ребалансу буџета за 2009. годину.

Предложено је да укупни приходи и примања, као и расходи и издаци буџета износе 1.240.097.589 динара. Уместо 1.527.604.073, како је било пројектовано  буџетска потрошња умањује за око 287 милиона динара.

Пред одборницима ће се наћи и нова кадровска решења, као и одлука о осниовању Општинске стамбене агенције.
Биће речи и о изменама и допунама програма пословања за 2009. годину Јавног предузећа "Дирекција за изградњу града" и Јавног стамбеног предузећа.

Одборници одлучују и о доношењу одлука о расписивању референдума и увођењу месног самодоприноса у Банатској Тополи, Башаиду, Банатском Великом Селу, Накову, Новим Козарцима, Руском Селу, Мокрину, Сајану и Иђошу и именују комисију за његово спровођење.
Иначе, предложени дневни ред за прекосутрашњу седницу Скупштине општине Кикинда састоји се од 52. тачке.

Председник Општине Илија Војиновић, његов заменик Стеван Грбић и помоћница председника Гордана Булатовић, чланови Општинског већа: Имре Кабок, Бранислав Чолак, Владо Крејић, као и начелник Општинске управе Бранко Љубоја и регионални координатор Фонда за капитална улагања Покрајине Драган Стојановић, састали су се данас са руководством Банатског Великог Села, у оквиру редовних седница Општинског већа на терену.
Представници овог села, односно сеоских удружења грађана, на челу са председницом Месне заједнице Олгом Ковачевић, указали су на најважније проблеме.
Како је рекла Олга Ковачевић до почетка зиме требало би "окрпити" улице Марка Јокића и Николе Тесле, јер уколико се то не уради што пре, касније би требало уложити много више, јер су ове саобраћајнице веома оптерећене тешким моторним возилима. Осим тога, као је рекла Ковачевићева, неопходно је изградити тротоаре у близини школе, површине око 400 квадратних метара, за већу безбедност деце и њихових родитеља.
Требало би, речено је на овом скупу, наставити изградњу месне цркве Светог Василија Острошког, односно грађевину ставити под кров, за чега је неопходно близу један милион динара. Нису завршени неки пропусти након изградње канала, којим је својевремено снижаван ниво подземних вода у центру села.
Илија Војиновић је рекао да ће Општина максимално изаћи у сусрет свим селима, у оквиру могућности, односно средстава којим располаже.
- Следеће седмице требало би да одржимо седницу Скупштине општине на којој доносимо одлуку о ребалансу буџета. Трудили смо се да у кресању буџетаке потрошње села буду максимално заштићена. Наредна три месеца, до краја године, уместо по 200.000, добијаће месечно по 150.000 динара за финансирање спортских, културно-уметничких и других друштава. Донели смо одлуку да обезбедимо бесплатан превоз деце са села у школе у Кикинди. То је потез који нико не би требало да критикује јер тиме смањујемо разлику која постоји између града и села. Буџет за следећу годину, чију израду би ускоро требало да почнемо, свакако неће бити преамбициозан и биће прилагођен времену и приликама у којим се налазимо - рекао је Војиновић.
Члан Општинског већа за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок, рекао је како је добро што у селу постоји висока свест о наставку месног самодоприноса, пошто актуелни истиче крајем године.
- Банатско Велико Село може да буде узор и добар пример по много чему, када су у питању активности, деловање удружења и целокупна брига за развој локалне заједнице. Верујем да ће месни самодопринос да буде изгласан, не само у овом, него и у свим селима кикиндске општине, јер без тих средстава тешко би било замислити њихово комунално функционисање - рекао је он.
Бранислав Чолак, у Општинском већу задужен за комуналну делатност и инвестиције рекао је како и ово село мора да враћа дуг ранијих инвестиционих улагања. Обећао је да ће Општина учинити све што је у њеној моћи, како би помогла и како би барем део инвестиционих подухвата, попут изградње цркве, био настављен. Он је нагласио да је навеће смањење буџета управо инвестициони подухвати који иду преко Јавног предузећа "Дирекција за изградњу града".
Осим наставка изградње цркве, требало би прикључити на струју објекат који месни ловци намеравају да користе за фазанерију. Неопходно је неке парцела, попут дела гробља, рибњака и оних које користе ловци, са пољопривредног преименовати у грађевинско земљиште, како би се смањиле административне процедуре и наставила изградња објеката на њима.
Начелник Општинске управе Бранко Љубоја рекао је да ће локална администрација учинити све што је до ње, како би овај посао што пре био приведен крају.
Заменик председника Општине Стеван Грбић истакао је како ће буџет за наредну годину бити примереноји времену у којем се налазимо, док је помоћница председника Општине Гордана Булатовић рекла представницима Банатског Великог Села да већ припремају пројекте и документацију и пријаве шта су им приоритети, како би догодине ушли у план буџетске потрошње.
Члан Општинског Већа за привреду, малу привреду и пољопривреду Владо Крејић, рекао је како ће контрола наменсдких средстава из буџетске потрошње бити повећана и биће потребно оправдање за сваки утрошени динар. 
 

Под мотом: "Аој крила, кад би моја била" у организацији Културног центра и под покровитељством локалне самоуправе, у Кикинди се, по шеснаести пут, организују "Змајеве дечје игре".

Манифестацију у којој учествују основци из општине и малишани Предшколске установе "Драгољуб Удицки", као и гости, петнаестак основаца из Жомбоља у Румунији, званично је јуче поподне отворио заменик председника Општине Стеван Грбић.
Игре су почеле у среду, бројним дечјим креативним радионицама, наступима културно-уметничких друштава, представљањем књига за децу и изложбама.

Јуче, у преподневним сатима, учесници су посетили Башаид где су наступупили у дворишту Основне школе "1. октобар".
Након званичног отварања, на бини испред Народног музеја, уз присуство многобројне публике, нступили су малишани балетског забавишта Култирног центра, хор "Плави чуперак", чланови Балетске школе, као и малишани дечјих вртића "Колибри" и "Плави чуперак", ученици Основне школе "Ђура Јакшић" и Плесни клуб "Веро". Програм је водио Миња Субота, а наступили су и старији гости: директор "Змајевих дечјих игара" Душан Поп Ђурђев и дечји песници и књижевници Дејан Алексић, Роберт Такарич, Слободан Станишић и Градимир Стојков.
Данас, последњег дана манифестације, на прогму су "Игре без граница", где се у дворишту Културног центра у бројним вештинама надмећу ученици, представници свих основних школа у општини. Чланови Позориштанцета "Лане" одиграће представу за малишане, а у 18 сати, у Свечаној сали Културног центра, биће представљена књига сенћанског писца Роберта Такарича.

Иначе, основна идеја ове манифестације је да окупе писци, илустратори и издавачи дечје литературе, а пре свега, деца која кроз игру и забаву исказују креативност.