Актуелно

У организацији општине Кикинда данас је одржан састанак са представницима општина Нови Бечеј, Ада, Бечеј, Чока, Нови Кнежевац, Нова Црња, Житиште и Сента. Састанку су присуствовали покрајински секретар за заштиту животне средине и одрживог развоја др Слободан Пузовић, његова саветница Светлана Марушић, покрајински посланик Саво Добранић, као и представници компаније .А.С.А.

Тема састанка била је успостављање система Регионалне депоније и представља наставак истоименог Протокола потписаног 2005. године.

Председник општине Кикинда Илија Војиновић нагласио је важност данашњег састанка, тим пре што по овом питању није било контаката међу општинама у последњих неколико година.
Представници општине Кикинда и компаније .А.С.А., као заједнички инвеститори у изградњу депоније, нагласили су  да је овај објекат у Кикинди од изузетног значаја из више разлога. Први и најважнији је тај што је депонија изграђена у складу са највишим стандардима Европске уније и законодавством Републике Србије; већ је у функцији – на њој се одлаже отпад са територије општине Кикинда, а има и довољно капацитета да у наредних 25 година прихвати све количине чврстог комуналног отпада који настаје на територији општина у окружењу.

Представници општина из окружења поздравили су иницијативу Кикинде да се одржи данашњи састанак и истакли су да су свесни проблема са отпадом и обавеза који проистичу из новог Закона, а посебно су истакли да ће у процесу одлучивања у избору партнерске општине за Регионалну депонију најважнији критеријум бити цена.
Покрајински секретар за заштиту животне средине и одрживог развоја др Слободан Пузовић истакао је да је за успостављање региона за упраљање отпадом неопходно пратити три најважнија сегмента: еколошки – како би се заштитила животна средина, економски – како би пројект био одржив, социјални – како би грађани могли да плате услугу.

Саветница покрајинског секретара за заштиту животне средине и одрживог развоја Светлана Марушић рекла је да су према новом Закону о управљању отпадом општине у обавези да направе попис свих старих депонија, израде пројекте за санацију и рекултивацију, као и да одреде локацију на којој ће депоновати отпад са своје територије.
Договорено је да ће састанци бити настављени у блиској будућности.

У атару кикиндске општине ове јесени требало би да буде засејано између 10.000 и 12.000 хектара пшенице. Семена има довољно, као и вештачког ђубрива. Пољопривредни стручњаци, међутим, указују да ће због беспарице, паори ове сезоне у већој мери користити недекларисано семе и да неће применити оптималне агротехничке мере.

Наиме, уобичајено је да семе "са тавана" на овим просторима буде коришћено од 5 до 10 процената у сетвеној структури. Ове јесени страхује се да би могло да буде заступљено од 15 до 20 процената, што ће се одразити на принос.

У атару кикиндске општине јесенас је засејано преко 12.000 хеткара пшенице. Остварен је принос од 3,5 тона по јединици површине.
Према предвиђању пољопривредних стручњака, у Србији би ове јесени требало да буде засејано скоро милион хектара, од чега ће под пшеницом бити око пола милиона хектара.

У оквиру Европске недеље мобилности, чији је покровитељ Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије, у којој учествује и наша општина, данас је организована акција "Дан без аутомобила" у којој су, осим представника локалне самоуправе, на челу са председником Општине Илијом Војиновићем, учествовали ученици основних и средњих школа, као и предшколци.
У времену од 13 до 14 сати, за моторни саобраћај било је затворено неколико кикиндских улица: део Светосавске, од раскрснице са улицом Иве Лоле Рибара, до раскрснице са улицом Ђоке Радака.Део Трга српских добровољаца, од бивше Робне куће "Београд", до кружног тока саобраћаја, као и део улице Бранка Радичевића, од Брегалничке, до Бранка Вујина.

Организатор акције, чији је мото "Побољшајмо климу у нашем месту", је локална самоуправа. Помоћница председника Општине Гордана Булатовић, рекла је да је акцију требало да организују удружења грађана.
- Очекујем да се убудуће тиме баве невладине организације, односно удружења грађана, задужена за бригу о чистој околини, а да локална сампуправа буде присутна у смислу подршке - рекла је Булатовићева.

Ученици и предшколци су са својим наставницима, професорима и васпитачима сат времена провели у шетњи и вожњи бицикала, промовишући на овај начин здрав живот и дружење.

Под мотом: "Аој крила, кад би моја била", у Кикинди ће, у организацији Културног центра и под покровитељством локалне самоуправе, од 23. до 25. септембра бити организоване, по шеснаести пут, "Змајеве дечје игре".

У среду, од 10 сати, предвиђене су креативне радионице у којим учествују предшколци. Испред Културног центра наступиће културно-уметничка друштва и удружења грађана. Биће уприличена и продајна изложба слика београдске издавачке куће "Креативни центар".
У 14 сати је представа коју изводе аматери Културно-уметничког друштва "Мокрин", а за 17 сати заказана је додела награде "Мирослав Антић" за најбоље дечје ликовне и литерарне радове поводом расписаног конкурса. У 18 сати, у свечаној сали Културног центра, биће представљена књига аутора Дејана Алексића "Музика тражи уши".

У четвртак, од 10 сати, предвиђена је посета Башаиду, уз учешће писаца у програму који ће се одвијати у Основној школи "1. октобар" и у Дому културе.

Централна манифестација у Кикинди, на Тргу српских добровољаца, почиње у 15 сати. Гости су: директор "Змајевих дечјих игара" Душан Поп Ђурђев, водитељ програма Миња Субота, писци: Раша Попов, Мошо Одаловић, Слободан Станишић, Градимир Стојковић и Роберт Такарич. Предвиђени су наступи деце предшколског узраста, као и основаца
У петак, 25. септембра, од 10 сати почињу "Игре без граница", где ће се у дворишту Културног центра у разним вештинама надметати ученици, представници свих основних школа у општини. На истом месту у 14 сати је представа Позориштанцета "Лане". У свечаној сали, од 18 сати, је представљање књиге сенћанског писца Роберта Такарича. На овогодишњим "Змајевим дечјим играма" очекује се учешће и основаца из Жомбоља, варошице у суседниј Румунији од око 12.000 становника.
Иначе, основна идеја ове манифестације је да се окупе писци, илустратори и издавачи дечје литературе, а пре свега, деца која кроз игру и забаву исказују креативност.

Председник Општине Илија Војиновић и члан Општинског већа за комуналну делатност и инвестиције Бранислав Чолак, обишли су данас градилиште у улици Милоша Великог, где је у току реконструкција топловодне мреже.
Како је објаснио в.д. директора Јавног предузећа "Топлана" у питању је завршетак пројекта из 2008. године, који финансирају Општина Кикинда и Покрајински секретаријат за инвестиције.
- Део посла урађен је прошле године, а сада смо почели реконструкцију топловода од броја 26 у улици Милоша Великог, до "Агротехне". Лане је урађена траса дужине 60, а ове године требало би да се топловодне цеви замене у дужини од 100 метара - рекао је Терзин и додао да је укупна вредност поменуте инвестиције 7.000.000 динара.
Он је нагласио да су у овој години конкурисали за добијање средстава како би топловодна мрежа била реконструисана од "Агротехне" до топлане, што би био крај подухвата на овој деоници, у улици Браће Татић и код "Нафтагасове" управне зграде.
У Кикинди има око 3.000 корисника топловода, док је око 1.600 прикључено на централну топловодну мрежу у Милоша Великог.

Терзин је истакао и дуг "Топлане" према добављачу сировине, "Србијагасу" у износу 28 милиона динара. Грађани и правна лица, корисници централног грејања, дугују "Топлани" око 20 милиона динара и у току је искључење неплатиша са топловодне мреже.