Актуелно

Члан Општинског већа за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок, предао је данас председнику Општине Илији Војиновићу иницијативу за увођење новог месног самороприноса у свих девет села кикиндске општине, имајући у виду чињеницу да текући истиче крајем године.

Имре Кабок је рекао да, по закону, предсдник Општине или Скупштина општине могу да распишу референдум и без ове иницијативе, али су се одлучили за варијанту да потписима мештана покрену акцију увођења новог самодоприноса.
- Ово је тежи пут, али смо хтели да тиме анимирамо мештане, како би самодопринос поново био уведен. Од 20.953 становника девет села са правом гласа, путем месних удружења прикупили смо 2.166 потписа у осам села, док је на збору грађана у Накову за ову иницијативу обезбеђено 113 гласова. Висина и намена самодоприноса није идентична. Нека сала су се одлучила за два, нека за два и по , а нека за три процента од примања - нагласио је Кабок.

Како је рекао начелник Општинске управе Бранко Љубоја, ова иницијатива је први значајан корак о самодоприносу.
- По општинским прописима, предсеник Општине потом расписује одлуку о предлогу за његово спровођење.  Референдум је успео ако се за њега одлучи 50 одсто, плус један мештатин са правом гласа. Општинским Статутом је предвиђено да се грађани могу изјашњавати и писменом изјавом, што значи могућност обиласка кућа, по систему, "од врата, до врата". По окончању референдума, у случају да успе, одлуку о самодоприносу доноси Скупштина општине - објаснио је Љубоја и дадао да би се примењивао од 1. јануара, 2010. године.
И Илија Војиновиће изразио је задовољство поводом успешне иницијативе, као и наду да ће референдум успети.
- Драго ми је да су у селима успели да препознају шта самодопринос значи и сакупе потписа за расписивање референдума. Надам се да ће већина мештана у селима, као и у граду, бити за његово поновно увођење - рекао је Војиновић.
Иначе, крајем године истиче и градски самодопринос чија су средства била искључиво намењена за реконструкцију и изградњу канализационе мреже. Како је објаснио Бранко Љубоја, имајући у виду да је претходна локална власт укинула градске месне заједнице, територија коју су покривале четири бивша "градска фртаља" биће оквир за иницијативу и поновно увођење градског самодоприноса.

На основу конкурса покрајинског Секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова, Мокрину су одобрени јавни радови за уређење кишне канализације. Почели су 17. августа и трајаће три месеца, а у овом послу ангажовано је 11 радника, чланова Урдужњења Рома Мокрина.

Инвестирор је Покрајина Војводина са 980.000 динара. Као суфинансијер, у овај посао укључена је и Месна заједница са око 150.000 динара, која обезбеђује бетонске пропусте за воду.
- Не знамо тачно колико ће бити урађено канала за одвод кишнице, јер је тешко предвидети динамику радова због сувог и тврдог терена. Надамо се да ће за три месеца, колико послови трају, резултати бити видљиви и да ћемо тиме решити добар део проблема везаних за одвод сивишних атмосферских вода - рекао је председник Месне заједнице "Мокрин", Горан Думитров и додао да овим људима који копају канале, не припада надокнада за топли оброк или било какво друго освежење.

За сада је ископана каналска мрежа у улици Јована Јовановића Змаја у дужини од око 300 метара. У току су радови у улици Ђуре Јакшића, а потом следе послови на још неколико дестинација у Мокрину и повезивање са главним одводним каналом.

На огледним парцелама пољопривредног предузећа "Кинђа" у петак је одржан традиционални Дан поља кукуруза, сунцокрета, шећерне репе, соје и сирка.
Манифестацију је организовала Пољопривредна станица у Кикинди, на "Кинђином" огледном пољу.

Заменик управника Одељења за кукуруз  новосадског Научног института за ратарство и повртарство Горан Бекавац, истакао је да се у Србији ове јесени очекује просечан род кукуруза, до пет тона по хектару.

Он је рекао да и друге пољопривредне културе неће имати очекиване резултате. Навео је пример соје, чији ће принос бити различит, од парцеле, до парцеле. Слично је и са шећерном репом, док се, на срећу, може очекивати добар род сунцокрета.
Уз Пољопривредну станицу у Кикинди, учешће на Дану поља, поред представника пољопривредних научних установа, узеле су и фирме које се баве производњом и продајом семена хибрида.

Секција жена Општинске канцеларије Уједињеног гранског синдиката "Независност", у сарадњи са Културним центром, организовала је недавно јавну трибину под именом "Ка циљу редуковања дискриминације".

На овом скупу презентовани су резултати првог истраживања о питању дискриминације у процесу приватизације. Истраживање је обављено  током прошле године и обухватило преко 100 јавних предузећа у Србији у којим делује поменути синдикат, а спровела га је Секција жена у "Независности", уз помоћ "Unifem-a", Фонда за остваривање равноправности полова Уједињених нација.
Како је истакла председница Секције жена Добрила Иличић, циљ овог изстаживања био је да се повећа и транспарентност процеса приватизације и транзиције и да се спрече појаве дискриминације.
- Резултати показују да је дискриминација присутна, првенствено приликом запошљавања, ако се има у виду да од укупног броја запослених у овим предузећима, мушкарци чине 66,36 одсто, док су жене зсатупљене свега са 33,64 процента - рекла је Иличићева и додала да је дискриминација присутна и у пословном напредивању.

Модераторка ове трибине Гордана Перуновић рекла је како су жене дискриминисане у патријархалним друштвима, поготово оним која су сиромашна и пролазе кроз приватизационе процесе и потресе.
- Познавање синдикалних, а и других права, спада у културу живљења. Људи који знају своја права, лакше се изборе у кризним ситуацијама - рекла је Перуновићева и најавила да ће током јесени трибине редовно бити одржаване два пута месечно. Гости скупова, поред активиста синдиката, биће и људи од струке, који се баве оваквим или сличним темама.

Да у пољопривреди није баш све лоше и да су могући солидни резултати, потврђује пример рускоселске Земљорадничке задруге "Бразда", основане почетком 90-их година. Захваљујући неповратном кредиту Краљевине Норвешке од близу 500.000 евра, изграђена су три силоса капацитета 10 вагона.

Директор Тибор Ердег каже да су, упркос тешкој финансијској ситуацији, успели да унапреде пољопривредну производњу и повећају складиштне капацитете.
- Најпре смо инсталирали вагу, потом силосе, и лагано се развијамо. Корак по корак смо чинили и труд се исплатио. Верујемо да смо на добром путу. Имамо седам запослених. По уговору, сви су обавезни да раде све. Тако сам ја возач, комерцијалиста, директор... Нажалост, каснимо са исплатом пшенице, али је плаћамо 10 динара по килограму, што није учитио нико од откупљивача у околини - рекао је Ердег и најавио скорашњу исплату јечма.

Рускоселска "Бразда" има 97 задругара и неколико стотина коопераната. Баве се и сточарством, јер су 42 рускоселска домаћинства добила од Норвешке бескаматне кредите, уз помоћ којих су набављена расна грла говеда.