Актуелно

Председник Општине Илија Војиновић, његова помоћница Гордана Булатовић, члан Општинског већа за комуналну инфраструктуру и инвестиције Бранислав Чолак, начелних Општинске управе Бранко Љубоја и покрајински народни посланик Саво Добранић, разговарали су данас у згради СО са представницима фирме „Холцим Србија", у чијем власништву су цементара у Поповцу и предузеће за речни саобраћај   "Каменко Гагрчин" у Сомбору, као и са потпредседником Скупштине АП Војводине Синишом Лазићем, задуженим за привреду. На састанку је било речи о могућностима успостављања привредне сарадње са локалном самоуправом и привредним субјектима у Кикинди.

Заменица генералног директора у "Каменку Гагрчину" Мирјана Стожинић, рекла је да је компанија "Холцим" лидер у производњи цемента и агрегата. Присутна је у Србији од 2002. године. У Београду су 2006. године отворили савремену фабрику бетона, чији су капацитети једни од највећих у Србији.
- Скорашњом приватизацијом "Каменка Гагрчина" направили смо стратешки корак, јер ушавши у експлоатацију песка и шљунка, заокружујемо производњу. То значи сигурност за снабдевање наше фабрике у Београду. Надамо се да ће "Каменко Гагрчин", који има експозируру и у Кикинди, за веома кратко време почети да послује по светским стандардима - рекла је Стожинићева и истакла како је ово први корак у сарадњи са локалном самоуправом.

Потпредседник Скупштине Војводине Синиша Лазић рекао је како желе да кроз сарадњу на свим нивоима, створе партнерске односе са компанијама и институцијама на територији Војводине, имајући у виду да је сомборско предузеће "Каменко Гагрчин" водеће у бранши експлоатације шљунка и песка.
- Верујем да је "Холцим" одговорна компанија која жели партнерство на обострано задовољство. Мислим да је у Србији било премало добрих и успешних приватизација. Очекујем да ће се доласком "Холцима" створити услови за отварање нових радних места и у Кикинди - рекао је Лазић.
У локалној самоуправи истакли су да ће учинити све у оквиру своје надлежности, како би партнерски односи са овом светском компанијом били успостављени и развијани, пре свега у интересу развоја кикиндске општине и стварања услова за нова запошљавања.

У оквиру обележавања сеоске славе, "Великогоспојински дани 2009." данас је у порти Православне цркве Успење Пресвете Богоридице у Руском Селу, откривена спомен-плоча на делимично обновљеној гробници породице Чарнојевић. Обележје је свечано открио председник Општине Илија Војиновић, који је дошао у пратњи своје помоћнице Горгане Булатовић. Поред многобројних присутних мештана, званица и гостију, свечаном чину присуствовао је и председник Општине Жомбољ у суседној Румунији, Габор Каба.
Пре тога, у цркви је служена литургија, а након отктивања спомен-плоче, свештеници су одржали опело пред капелом, односно гробницом, у којој се налазе посмртни остаци деветоро потомака породице Пећког Патријарха Арсенија I I I Чарнојевића, који је довео Србе преко Дунава и Саве, на ове просторе у сеоби од 1689. године.
На захтев рускоселске Месне заједнице и месног пароха Борка Лукића, локална самоуправа је за спомен обележје и делимичну обнову гробнице издвојила 94.000 динара. Капела је споља уређена, офарбан је кров, као и врата и решетке , а објекат је омалтерисан и окречен.

Откривајући ово обележје, Илија Војиновић је рекао да су Чарнојевићи оставили дубок печат у историји српског народа.
- Било је непримерено да ова гробница буде закоровљена и запуштена и требало је да се уреди. Локална самоуправа ће учинити све што је у њеној моћи да сачува ово историјско обележје - рекао је Војиновић.
Председник Месне заједнице Имре Кабок рекао је да је све рађено уз сагласност Међуопштинског завода за заштиту споменика из Суботице.
- На овај начин одајемо поштовање породици Чарнојевић. Године 1797. захваљујући Павлу Чарнојевићу, чији се остаци налазе у гробници, ово село је настало, када је од бечког двора добио сагласност за насељавање живља на ове просторе - рекао је Кабок и нагласио да предстоји и унутрашње уређење гробнице, али уз велики опрез, пажњу и значајна материјална средства која су, када је сачињен пре две године пројекат комплетне реконструкције, износила око четири милиона динара. Новца засад нема, али Кабок се нада да ће доћи време када ће се и овај историјски објекат комплетно довести у ред.

У оквиру сеоске славе, синоћ је у Дому пензионера отворена изложба слика Ласла Силађија и одржана промоција књиге Љубише Раушког.
На теренима за мале спортове вечерас ће бити приређен пригодан културно-забавни програм, који би требало да почне у 19,30. Публици ће своје умеће, поред месног КУД-а "Братство-јединство", показати и културно-уметничка друштва "Младост" из Крагујевца и наковачки "Извор", као и представници Савеза Срба из Старе Молдаве из Румуније.
Сутрадан, у суботу, са почетком у 16 сати, биће одржана, пета по реду, "Рускоселска пасуљијада" код терена за мале спортове, где ће се мајстори кулунарских вештина надметати у справљању овог популарног јела.
У 18 сати, на стрелишту код "мале циглане", почиње такмичење у гађању глинених голубова.

Први секретар Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду Јорген Кран и прва секретарка Теа Марија Аспрустен, посетили су  Кикинду. Након обиласка предузећа "Керамика уника" и "Банинија", "Дечје куће", атељеа "Тера" и Спортског центра "Језеро", госте је у  кабинету примио председник Општине Илија Војиновић, заједно са својом помоћницом Горданом Булатовић и чланом Општинског већа за комуналну инфраструктуру и инвестриције Браниславом Чолаком.

Како је рекао Јорген Кран, била је ово добра прилика да сазнају нешто више о Кикинди и њеним потенцијалима.
- Желим да захвалим Српско-норвешком удружењу и кикиндској општини на позиву, јер овакви сусрети су прави начин да се учврсте билатерални односи и обележи заједничка историја - рекао је Кран и истакао како имају план да, у сарадњи са локалном самоуправом и Српско-норвешким удружењем, реконструишу споменик кикиндским  интернирцима у Норвешкој, подигнутом у центру Кикинде.
Илија Војиновић је истакао како Норвешку и Србију везује историјско пријатељство и ова посета за њега и Кикинду значи посебну радост.

Након лоших односа Кикинде и Нарвика и прекида сарадње док је Бранисалав Блажић био на челу општине, Кран је изразио наду да ће будућа сарадња бити унапређена.
- Мислим на сарадњу у области привреде, јер Норвешка, као једна од најразвијенијих европских држава, свакако има нешто да понуди Србији, односно Кикинди. Ту мислим и на сарадњу у области културе, образовања и спорта и надам се да ћемо је подићи на највиши могући ниво - рекао је Војиновић.
Након пријема код председника Општине, норвешке диплиомате су посетиле Историјски архив, Народни музеј и просторије Српско-норвешког удружења у Кикинди, а присуствовале су и концерту у вечерњим сатима на Тргу српских добровољаца.

Јавно предузеће "Топлана" позвало је кориснике даљинског грејања да до почетка грејне сезоне измире дуговања јер ће, како је најављено у саопштењу за јавност, због тешке материјалне ситуације и неопходног ремонта, покренути поступак наплате путем суда.
Такође, искључења са мреже почеће 1. септембра за оне који нередовно измирују ове обавезе.

На конференцији за новинаре одржаној крајем јуна ове године, в.д. директора "Топлане" Никола Терзин изјавио је да њен дуг предузећу "Србијагас" износи 50 милиона динара, што може да услови блокаду рачуна овог кикиндског јавног предузећа.
Са друге стране, Tерзин је тада рекао да дугови правних лица према "Топлани" износе 28, а домаћинстава 21 милион динара.

Иначе, од око 3.000 корисника, своје обавезе према кикиндском дистрибутеру топлотне енергије није измирило њих 2.180. Тада су искључења најављена за сва домаћинства, чији дуг је већи од 30.000 динара. Тужбе ће бити покренуте и против правних лица која се нису одазвала позиву како би договорили динамику исплате дуга према "Топлани", рекао је Терзин на поменутој конференцији за новинаре.

Настављајући обиласке села, председник Општине Илија Војиновић, његов заменик Стеван Грбић, помоћница Гордана Булатовић и чланови Општинског већа: Душан Коларовић, Бранислав Чолак и Владо Крејић, као и начелник Општинске управе Бранко Љубоја, посетили су данас Руско Село и разговарали са представницима сеоских удружења, организација и установа.
Председник Месне заједнице Имре Кабок (који је члан Општинског већа за месне заједнице и удружња грађана), рекао је да се и у тешким временима сналазе и делују.
Међутим, има и доста проблема, понајвише оних везаних за новчана средства и завршетак започетих инвестиција. У Основној школи "Глигорије Попов" у току је доградња четири учионице на равном крову зграде. Када се посао приведе крају, како је рекао директор Марјан Ђурасовић, не би било потребе за поподневном наставом и тако би се оствариле значајне уштеде. Члан Општинског већа за комуналну инфраструктуру и инвестиције Бранислав Чолак, рекао је да ће Општина помоћи колико може, по фазама. Такође, време је да се замени дотрајали котао за парно грејање, јер је стари дотрајао, а завршетком нових учионица, његови капацитети биће недовољни.
Имре Кабок је рекао да због лоше финансијске ситуације, ове године нема ништа од великих инвестиција. Добро би било, рекао је, да се заврше започете, попут капела на два месна гробља. Он је истакао да су зимус очистили главни канал за одвод кишне канализације у дужини од четири километра, пошто подземне воде праве велике проблеме, поготово када с пролећа и јесени има више падавина.
У селу је већ покренута иницијатива за увођење новог месног самодоприноса, пошто текући важи до краја године.
Председник Удружења пензионера Душан Билбија, истакао је одличну сарадњу са Месном заједницом и рекао како ће се одружење, са 389 регистрованих, од око 500 пензионера у селу, залагати да и умировљеници одвајају месечно средства у ову намену, која селу пуно значи.
Месну амбуланту би требало окречити и опскрбити ситним инвентаром. Члан Општинског већа за здравство, спорт и омладину Душан Коларовић, рекао је да ће недостајући инвентар бити ускоро допремљен у сеоску здравствену станицу.
Месни парох Борко Лукић захвалио је представницима локалне самоуправе на средствима којима је делимично реконструисана гробница породице Чарнојевић у порти Православне цркве, међутим потребно је уредити и њену унутрашњост. Осим тога, тешко је одржавати велико црквено двориште, а и храм је на неколико места испуцао, због лоше статике.
Сеоски жупник Тибор Конц, рекао је како би добро било да станује у Руском Селу, јер свакодневно путује из Нове Црње. За тако нешто, рекао је, требало би реконструисати жупни дом.
Представници КУД-а "Братство-јединство", са преко 200 чланова и  секцијама које негују српско и мађарско културно стваралаштво, пожалили су се на неусловне просторије у којима делују и на лоше грејање. Заменик председника Општине Стеван Грбић рекао је да ових дана у Општинском већу разматрају могућност за поновно активирање неколико аниматора културе, који би били задужени за рад у сеоским културно-уметничким друштвима.
Председница Удружења жена Нада Турудија, рекла је да су успоставили одличну сарадњу са Месном заједницом, међутим, како је  истакла, добро би било када би се обезбедила средства за изградњу кухиње, непосредно поред велике сале Дома омладине.
И председник Ловачког друштва "Зец" Бошко Добранић, као и сви представници сеоских удружења и установа, нагласио је одличну сарадњу са Месном заједницом и рекао да постоје услови за развој ловног туризма.
Председник Удружења грађана "Торонтал" Шандор Талпаи (председник Скупштине општине Кикинда), рекао је како су у овом удружењу пуно урадили последњих неколико година и, учествујући на разним пројектима, обезбедили средства за уређење завичајне куће и добар део садржаја уз њу.
Он је рекао да је потребно завршити објекат са 16 соба, велику кухињу и салу са око 300 места. За завршетак овог посла потребно је око 700.000 евра. Цифра је импозантна, рекао је, али није немогуће доћи до ових средстава.
Шандор Талпаји, као и власник вештачког језера на излазу из села и предузетник Аћим Амановић, виде велику перспективу у развоју сеоског туризма, Амановић је нагласио да би требало поједноставити административне послове за добијање неопходних сагласности државе у вези новфих инвестиционих подухвата. Начелник Општинске управе Бранко Љубоја рекао је да нема проблема код сагласности у домену локалне самоуправе, и да је увек спреман на сарадњу и пружање помоћи и савета када су у питању инвестициони подухвати.
Осим у сеоском туризму, члан Општинског већа за привреду, мали привреду и пољопривреду Владо Крајић, види шансу и у развоју пољопривреде, поготово повртарске производње.
Помоћница председника Општине Горгана Булатовић рекла је да је локална самоуправа омогућила бесплатан превоз ученика кикиндске општине у средње школе.
Васпитачица у Дечјем вртићу "Бубамара" Илонка Чусо, рекла је да је потребно набавити нов намештај у једној од две просторије у којима бораве малишани.
Председник Општине Илија Војиновић рекао је да је у току израда ребаланса општинског буџета, који би требало да буде мањи за око 35одсто у односу на планирани. Седница Скупштине општине на којој би се расправљало о томе, требало би да буде одржана између 5. и 10 септембра. Он је рекао да ће се општинско руководство трудити како би села, приликом кресања општинских издатака, била максимално заштићена.