Актуелно

Кикинду је у петак посетио градоначелник Макоа, града на југоистоку Мађарске, др Петер Бузаш. Пријем за њега приредили су: предсеник Општине Илија Војиновић, члан Општинског већа за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок и председник Скупштине општине Кикинда Шандор Талпаи.

Мако је седиште Жупаније Чонград и налази се североисточно од Сегедина. Има око 25.000 становника, а исто толико живи у 16 насеља која чине ову регију. Има одличну сарадњу са Руским Селом, успостављену пре 12 година. Пре око 200 година, један број Мађара населио је ово село у кикиндској општини, дошавши из Макоа.

Др Петер Бузаш је нагласио да имају исте интересе, јер их са Кикиндом пуно тога повезује.
- Имамо партнерске односе са великим бројем градова, а желели бисмо да бољу сарадњу остваримо и са кикиндском општином и да искористимо  могућност за конкурисање код претприступних и приступних фондова Европске уније, намењених регионалној прекограничној сарадњи, јер смо у пограничном подручју. Према нашем граду у току је изградња аутомпута кроз Мађарску, чији ће крак пролазити на три километра северно од Макоа. Већ осећамо повећано интересовање инвеститора, а има и нових иностраних улагања - рекао је др Бузаш.
Илија Војиновић је истакао да је веома заинтересован за сарадњу два града.
- Чињеница да смо близу границе и заједнички интереси, као и привредне могућности, могу да нас повежу и ми ћемо се трудити да искористимо сваки могући облик сарадње - рекао је Војиновић.

Иначе, Мако је регионални центар прехрамбене индустрије, прераде метала и дрвета и производње гуме. Пре неколико година, када је Руско Село било угрожено подземним водама, притекао је мештанима овог насеља у помоћ.

Осам година је председник Општине Жомбољ у суседној Румунији, Габор Каба, трагао за сликама свој земљака Стефана Јегера (1877-1964.), сликара рођеног у овој нама најближој варошици у Румунији. Дознао је да кикиндска Народна боблиотека "Јован Поповић" поседује четири слике средњег формата овог мајстора класицистичке епохе, који је највише стварао у првој половини 20. века на овим просторима  банатским. Јегер је обитавао и сликао и на једној, и на другој страни. Боравио је у Вршцу, где је 1923. године урадио велику слику техником уља на платну, на тему одбране овог града од најезде Турака, 1788. године. Слика се налази у Римокатоличкој цркви светог Герхарда.
Живео је у Ченеју, Тамишвару, Араду и свуда остављао уметничке трагове које агилни Габор Каба тражи за изложбену поставку у родној кући-музеју овог мајстора кичице. У великој соби, атељеу овог уметника, већ постоји десетак његових дела, махом уља на платну. Није на одмет знати да је споразумом из 1924. године наша држава са Румунијом успоставила садашњу границу у равном Банату. Комшијама је, како смо се договорили, припао Жомбољ, а нама село Јаша Томић.

Кикиндска локална самоуправа, која је са Жомбољем још 1982. године потписала Повељу о братимљењу, одлучила је да изађе у сустет Габору Каби.
Делегација Општине Кикинда, на челу са председником Илијом Војновићем, отишла је у петак у Румунију, на "Дане Жомбоља", светковину коју су наше комшије славиле протеклог викенда.
Како је раније договорено, дела је Каби на шестомесечну позајмицу предао Илија Војиновић, на свечаности у варошкој кући. Дуго се високим холом већнице, где дебатују парламентарци ове варошице са нешто преко 11.000 мештана, проламао аплауз, у знак одобравања и захвалности према комшијском гесту.Четири Јегерове слике, рађене техником уља на платну и шперплочи, из колекције кикиндске Народне библиотеке, красиће уметничку поставку у музеју, родној кући сликаревој.
Поред Војиновића, кикиндску делегацију чинили су и члан Општинског већа за културу и медије Милош Латиновић, директор и оснивач Интернационалног вајарског симпозијума "Тера", мр Слободан Којић, координатор покрајинског Фонда за капитална улагања за северни Банат Драган Стојановић и шефица кабинета председника Општине Јулијана Јованић.

Током петосатног боравка у Жомбољу, имали смо прилику да разгледамо прелепи парк у центру варошице, да уживамо у  модерним сликама насталим ових дана на, по први пут одржаној, жомбољској сликарској колонији на којој су учествовали млади уметници из целе Румуније. Њихове слике, модерних форми и урбаних садржаја, веома се разликују од Јегерових дела. Није ни чудо, много времена је прошло. Променили су се услови живота, режими, дошли смо до нових знања. Умрежи нас и повеза "интернет", чвршће од свих ланаца и конопаца. Модерна сликарска уметност је одавно "побегла" од тема попут историјских бојева, породичних портрета, мртвих природа, сеоских дворишта, варошких тргова...
Променио се и Жомбољ. Постао је нешто светлији и чистији. Има више излога, продавница са шареним рекламама на енглеском језику. Подигнуте су нове, модерне куће, спортска хала, дечји вртић, нова школска зграда...
Ипак, нешто остаје непромењено и нама, са ове стране границе Баната, веома познато. Са разгласа испод шатри у центру варошице, где доминира споменик светом Флоријану, парају слух снажни децибели неке врсте румунског турбо-фолка. Тежак мирис тек распаљеног роштиља. Досадни просјак нас је оставио на миру тек пошто смо поменули полицију. Нема сумње, и нас и наше комшије чека још веома дуг и напоран заједнички пут.

Свакако да је у двоје лакше, па смо недавно скупа конкурисали  према средствима Европске уније, намењеним прекограничној сарадњи. Ако они што одлучују о судбинама малих, одобре ове заједнички писане и потписане подухвате, што се пројектима зову, биће то на нашу, али и "ползу" драгих нам комшија. Нешто се мења. Брзо, много брже него што смо навикли. Као да је неко други требало да нам каже да морамо заједно и да тако валда боље. Дао бог, видећемо!
 Најмање 100 година стари храст у парку у којем се налази жомбољска градска кућа добро памти и прошла времена. Сећа се када смо комшијама продавали "вегету", "ципи-рипи", жваке, цигарете, фармерке, а куповали делове за "ладе", "дачије", преносили кобалтне сервисе, стољњаке, јагањце, прасад. Памти и шверц бензина када је возни парк североистока Србије покретан нафтом из Плоештија. Доживеће, валда, да обилазимо једни друге, као комшија када долази комшији, без бодљикавих жица, рампи и граница.    

На Јеврејском гробљу у Кикинди одржана је у петак комеморација поводом 68 година од депортације Јевреја из кикиндске општине у концентрационе логоре. Венце на споменик Јеврејима страдалим у Другом светском рату положили чланови Јеврејске заједнице у Кикинди и представници локалне самоуправе Стеван Грбић и Др Душан Коларовић.

Пре 68 година, 14. августа, 1941. године, фашисти су похапсили све Јевреје које су затекли у Кикинди и одвели их у прихватни логогор у Новом Бечеју, одакле су након шест недеља депорповани у београдске логоре на "Сајмишту" и "Бањици".

На страдање припадника овог народа подсетио је председник Јеврејске општине у Кикинди Стојан Кнежевић. Он је рекао да је у Кикинди пре рата било 512 Јевреја, док их је, према подацима тадашње немачке команде, било око 300. После рата, рекао је Кнежевић, у Кикинду се вратило њих 16, а према неким подацима, само четворо.

Сваког 14. августа на Јеврејском гробљу одаје се почаст оним Јеврејима који су страдали током Другог светског рата.
Од малог броја Јевреја који су се вратили у Кикинду након рата, готово сви су се неколико година касније иселили у Израел. По речима Стојана Кнежевића, данас у Кикинди чистих Јевреја нема. Иначе, Јеврејска заједница у Кикинди има 48 чланова.   

Удружење спортских риболоваца "Галадска" организује на "Старом језеру" у суботу, 22. августа, такмичење у спремању рибље чорбе -"Банатски котлић 2009."

Према пропозицијама, кување је искључиво на плин, екипа може да има до два члана, а за чорбу се користи риба добијена на лицу места.
Свака екипа треба да добије два и по килограма очишћене рибе, као и награде од спонзора. Није дозвољена употреба раније припремљеног рибљег темељца.

Котизација по екипи износи 1.500 динара и може се уплатити на лицу места. Оцењивачки жири броји пет чланова, колико и судијски одбор, чији је задатак да надгледа регуларност такмичења.

Број екипа је ограничен на 60, а заинтересовани се могу пријавити путем телефона чији је број 0230 423-340 од 8 до 13 сати.
Постоји и могућност да победник учествује на чувеном такмичењу "Златни котлић 2009." у Новом Саду. За прва три места обезбеђене су пригодне награде.

Председник Општине Илија Војиновић, његов заменик Стеван Грбић и чланови Општинског већа: Имре Кабок, Бранислав Чолак, Милош Латиновић и Владо Крејић, посетили су данас Банатску Тополу и разговарали са месним руководством и представницима друштвених организација и удружења грађана.

Ово најмање село у кикиндској општини са непуних 900 становника, има доста тешкоћа, а општинско руководство је обећало да ће помоћи колико може, међутим финансијске могућности опшине су веома ограничене.
На "Старом Банату" који админситративно припада Банатској Тополи и где живи око 150 махом старијих људи у 30-ак породица, плаћају паушално утрошену електричну енергију, јер станови немају струјомере. Ово насеље је својевремено изградило бивше пољопривредно предузеће "Банат" за своје раднике. Куће нису легализоване, након распада "Баната" и приватизације, млађи мештани су, углавном, отишли. "Елекродистрибуција" не поставља бројила на станове, јер нису укњижени. У једном магацину на "првој управи", већ више година налазе се опасне хемикалије у бурадима која се распадају. Илија Војиновић је обећао да ће радници Комуналне инспекције хитно реаговати, како би се утврдило о чему је реч. Када се ради о судбини ових људи без перспективе, Војиновић је нагласио да ће покушати да потраже средства од претприступних фондова Европске уније. Члан Општинског већа за комуналну инфраструктиру и инвестиције Бранислав Чолак, обећао је ће представници локалне самоуправе разговарати са надлежним из зрењанинске "Електродистрибуције" како би решили проблем наплате електричне енергије.

У селу би желели да зграде где се налазиo дeчји вртић, биоскопска сала и библиотека буду у власништву Месне заједнице, односно да са садашњим власником, предузећем "Млиностеп", нађу заједничко решење. Општинско руководство се заложило да ће покушати да преговара са власником око евентуалне продаје или замене објеката.
Није укњижен ни Ватрогасни дом, јер недостаје потребна документација.
Неукњижене су и просторије намењене Фудбалском клубу "Напредак", а њива поред игралишта запуштена је и пуна корова. Руководство је обећало да ће помоћи како би административни послови били што пре одрађени.
Како је рекла председница Месне Заједнице Отилија Тот, најургентније треба санирати кишну канализацију у центру села, аутобуско стајалиште и двориште у Основној школи.

Члан Општинског већа за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок рекао је да ће локална самоуправа помоћи колико може и да ће водити рачуна да будућим ребалансом општинског буџета села буду максимално поштеђена. Он је истакао и потребу поновног увођења месног самодоприноса, који и у Банатској Тополи истиче крајем године.
 Иначе, у селу су повели иницијативу да се Основна школа "Братство-јединство" преименује и понесе име Жељка Алара, мештанина Банатске Тополе који је као припадник Војске Југославије погинуо током НАТО агресије у близини Врања, 1999. године. Како је рекла Отилија Тот, ако не на овај начин, онда би свакако требало подићи спомен плочу у знак сећања на младог подофицира из Банатске Тополе. О томе ће имати прилику да се изјасне мештани овог села.
Како у атару Банатске Тополе има преко 60 нафтних бушотина, мештани траже да део рудне ренте буде преусмерен и у ово село. Постоји могућност да део средстава од НИС-а намењених кикиндској општини за екологију, у висини од 4,5 милиона динара, буде усмерен и према овом месту.