Актуелно

Данас је одржана прва седница Савета за унапређење положаја Рома у општини Кикинда. Том приликом чланови су упознати са стратегијом за унапређење и побољшање услова живота ове етничке заједнице.
Деветочлани савет  формиран је на седници Општинског већа одржаној почетком јула, чији координатор је Мирослав Мержан. Основа за образовање овог тела је Стратегија за унапређење положаја Рома у Србији, која поставља основе за унапређење положаја ове етничке заједнице и смањује разлику између ромске популације и осталог становништва.
Процењује се да ће се за унапређење положаја Рома из буџета Републике Србије за 2009. годину издвојити 527 милиона динара. За 2010. годину планирана је једна милијарда и 456 милиона динара, а за 2011. годину, милијарда и 822 милиона динара. Иначе, постоје пројекти који су рађени у 16 општина у Србији, ради обезбеђења средстава за систематизовање радног места за ромске координаторе за спровођње локалних акционих планова. Кикинда се не налази међу овим општинама којим је одобрен новац.
- Формирањем Савета за унапређење положаја Рома, створени су услови за учествовање на конкурсима које расписују Аутономна Покрајина Војводина и Република Србија, за финансирање пројеката из области на којима се заснива поменута Стратегија и на тај начин је могуће формирати позицију буџета за ове намене. Циљ нам је да обезбедимо средства за побољшање услова живота ромске популације - рекао је Мержан.
Према предлогу Стратегије за унапређење положаја Рома у кикиндској општини, ове године требало би издвојити 400.000 динара за образовање, односно набавку уџбеника за основце и ученије средњих школа. За основна хигијенска средства планирано је 300.000 динара. За запошљавање, односно припрему и организовање едукација у сарадњи са Националном службом за запошљавање тражи се 150.000 динара. За потребе становања, потребно је 300.000 динара, док је Стратегијом за област културе обухваћено 300.000 динара.
Иначе, како је рекао Мержан, у кикиндској општини живи између 1.500 и 2.000 Рома.

У Европи је регистровано око 30.600 оболелих особа од грипа А (Х1Н1). Код 42 пацијента ово обољење је имало смртни исход.
На територији северно банатског округа регистрован и потврђен један случај обољења од грипа А(Х1Н1). Пацијент је имао лакшу клиничку слику и после кратке хоспитализације је отпуштен кући у добром општем стању.
Као што је и раније препоручено од стране Светске здравствене организације, земље не треба да затварају границе или да ограничавају међународна путовања и трговину пошто се таквим мерама не може утицати на глобално ширење грипа. Путницима се препоручује да прате своје здравствено стање и спроводе упутства и мере које доносе здравствене власти државе у којој бораве.

Нашим грађанима, који су боравили у државама у којима су регистровани оболели од грипа А (Х1Н1), као и држављанима тих земаља који долазе у посету рођацима и пријатељима у нашој земљи, препоручује се да активно прате своје здравствено стање.
У случају изненадне појаве високе температуре (преко 38 Ц) и сувог кашља или отежаног дисања, праћеног боловима у мишићима и зглобовима у периоду до 7 дана након контакта са особом која је имала сличне симптоме у нашој земљи или по доласку из земље у којој су регистровани случајеви новог грипа, оболелим особама се саветује да прво контактирају  телефоном свог изабараног лекара у дому здравља.

Оболелим особама саветује се да до постављања дијагнозе максимално избегавају контакте са здравим особама пре него што оду у здравствену установу како би се договорили око даљег поступка у циљу смањења ризика од контакта са другим пацијентима.
У случају да у једној породици оболи већи број чланова или уколико се на радном месту региструје две или више особа са симптомима обољења сличног грипу неопходно је одмах обавестити дежурног епидемиолога (063 510-941)

Опште мере превенције су:

1. одржавање удаљености од најмање једног метра од било које особе која има симптоме сличне грипу,
2. прекривање носа и уста приликом кијања и кашљања папирним мармицама, које одмах након употребе треба безбедно одложити,
3. редовно прање руку сапуном и водом или брисање влажним марамицама на бази алкохола
4.проветравање просторија у којима се борави

На позив руководства Жомбоља у суседној Румунији, са којим је Кикинда још 1982. године потписала Повељу о братимљењу и који ових дана обележава пригодне празнике, представници локалне самоуправе из Кикинде, на челу са председником Општине Илијом Војиновићем, одлазе крајем седмице у ову нама најближу варошицу у иностранству.
Општинска делегација, на молбу председника Општине Жомбољ Габора Кабе, носи на позајмицу четири слике аутора Стефана Јегера, из колекције Народне библиотеке "Јован Поповић" како би биле део изложбене поставке у жомбољском музеју.
Јегер је, иначе, живео и стварао на овим просторима у другој половини 19. века. Његове слике, портрети, пејзажи и велике композиције уља на платну, припадају ери класицизма. Најпознатије му је дело "Сеоба Немаца", које је нека врста пандана чувеној слици Паје Јовановића "Сеоба Срба".
Четири слике биће на позајмици шест месеци а, како је рекао члан Општинског већа за културу и медије Милош Латиновић, постоји могућност да ова изложба догодине буде постављена и у Кикинди.
На "Данима Жомбоља", како се зове прослава, учествоваће у суботу и чланови Културно-уметничког друштва "Марија Бурсаћ" из Банатског Великог Села.
Иначе, последњих месеци интензивирана је сарадња две суседне општине. Кикинда и Жомбољ партнери су и заједнички наступају  према ИПА фондовима Европске уније намењеним за  прекограничну сарадњу.
"Зелени Банат" подразумева пошумљавање 45 хектара уз границу са Румунијом, односно 22 хектара  на румунској страни. Укупна вредност заједничког подухвата је 395.000 евра, с тим што би у кикиндску општину било уложено 290.000, а у општину Жомбољ 105.000 евра.
Други заједнички пројекат којим су две општине наступиле према ИПА фондовима зове се "Јачање капацитета саобраћајне путничке коминикације у Северном Банату", а подразумева отварање свакодневне аутобуске линије на релацији Кикинда-Темишвар и реконструкцију аутобуске станице у Кикинди. Његова вредност је 424.000 евра, а према споразуму, Кикинди би, ако пројекат буде одобрен, припало 340.000, а Жомбољу 84.000 евра.
Поред тога, представници општинских ватрогасних савеза Кикинда, Нови Кнежевац, Кањижа, Чока и Нова Црња, потписали су недавно у Кикинди Декларацију о партнерству са општином Жомбољ о заједничком наступу према поменутим фондовима Европске уније, у оквиру пројекта под именом "Ватрогасци без граница". Вредност је 736.000 евра, од чега би Општинском ватрогасном савезу Кикинде припало око 222.000, Кањиже скоро 189.000, Нове Црње 21.000, Новог Кнежевца 43.000, Чоке око 8.000 евра. Према споразуму, Жомбољу би требало да припадне 106.000 евра.

Уз монтажу металне конструкције, почела је у јулу изградња спортске хале у Мокрину.
Да би се хала у Мокрину што пре завршила у посао су се укључили млади Мокринчани.  Ненад Маленчић, сениорски  репрезентативац Србије у рукомету који је недавно донео златну медаљу са медитеранских игара. Немања Белош је пионирски репрезентативац Србије. Најбољи је играч и стрелац Војводине.  Обојица живе баш преко пута градилишта.

Захваљујући донацији компаније "Еко Сербија", која је пре три године отворила бензинску станицу и у Кикинди, кикиндски малишани добили су реквизите на дечјем игралишту код "Гусала".
На овом простору у срцу Кикинде, монтиране су клацкалице, љуљашка, тобоган и други садржаји који су донедавно постојали на кикиндској "Еко пумпи".

Игралиште су данас отворили они којима је намењено-малишани из дежурног вртића у граду "Плави чуперак", а свечаном чину присуствовали су представници локалне самоуправе, на челу са председником Општине  Илијом Војновићем, као и поменуте компаније. Отварању су присуствовали и помоћница председника Општине Гордана Булатовић, члан Општинског већа за комуналну инфраструктуру у инвестиције Бранислав Чолак и в.д. директорке Јавног предузећа "Дирекција за изградњу града" Едита Дивковић.
Војиновић је, у име Скупштине општине и деце, захвалио на донацији.

Директор развоја "Еко Сербије" Вук Радовић истакао је како се труде да учествују у оваквим акцијама у местима где су подигли бензинске станице.
О игралишту ће водити рачуна Спортски центар "Језеро", док је за одржавање и евентуалне поправке задужена "Дирекција за изградњу града". Отворено је сваког дана од 9 до 22 часа.
Иначе, компанија "Еко Сербија" чланица је "Хеленик петролеум групе" која у Србији послује кроз малопродајну мрежу од 46 бензинских станица и запошљава преко 700 радника.