Актуелно

Низом пригодних спортских и културних манифестација, протеклог викенда обележено је 100 година постојања ОФК "Кикинда", како се поново од петка зове овај фудбалски клуб.
Синоћ је у дворишту Народног музеја отворена занимљива изложбена поставка аутора Лидије Милашиновић, Владислава Вујина и Бранета Марјановића под именом "Гужва у шеснаестерцу". Тамо је и промовисан каталог "Век фудбала у Кикинди", увод у монографију која би требало да да буде објављена крајем године, чији је аутор Бране Марјановић.

У име локалне самоуправе која је један од покровитеља јубилеја ОФК "Кикинда", бројне госте и званице поздравио је председник Општине Илија Војиновић.
- Сто година постојања фудбала у Кикинди је богатство које морамо да ценимо и чиме се поносимо. Мало је клубова, чак и оних великих, који могу да се похвале веком постојања - рекао је, између осталиог Војиновић.
У име Фудбалског савеза Србије присутне је поздравио генерални секретар ове асоцијације Душан Томић, који је честитао јубилеј ОФК "Кикинда", и председнику УО Жељку Бодрожићу уручио златну плакету ФС Србије.
Потом су председник Општине Илија Војиновић и председник Управног одбора клуба Жељко Бодрожић уручили захвалнице и плакете најзаслужнијим спортским радницима и фудбалерима. Ова признања добили су: Фудбалски савез Србије, Фудбалски савез Војводине, Фудбалски савез Кикинде и Новог Бечеја, Милош Ердељан-Џата, Милан Ранков, Јовица Бешлин, Мане Љиљак, Милорад Поповић-Поп, Драган Зечевић, Горан Цвијан и Слободан Живков.

У име добитника плакета, захвалио је бивши тренер ОФК "Кикинда" Мане Љиљак, који је бираним речима говорио о фудбалу, као једној од најплеменитијих и најлепших игара.
- Ми који смо као искусни фудбалери или тренери радили у ОФК "Кикинда", никада нисмо пролазили поред младих, да нас они гледају, а да их ми не примећујемо - рекао је Љиљак.
На крају је Жељко Бодрожић, у знак захвалности локалној самоуправи, поклонио председнику Општине Илији Војиновићу дрес ОФК "Кикинда" са бројем 10.

Пре прославе, на Градском стадиону одиграна је пријатељска фудбалска утакмица где је ЖАК са 2:0 победио екипу слављеника. Пре тога, састали су се пионири и кадети "Кикинде" и "Зрењанина", а у петак и суботу на Градском стадиону играли су "петлићи".
Иначе, фудбалски клуб  формиран је 9. августа, 1909. године, при секцији тадашњег Атлетичарског клуба "Нађ Кикинда". Трећи је по старости у Србији. Пре њега, формирана је суботичка "Бачка" и аранђеловачка "Шумадија".       

Председник Општине Илија Војиновић и члан Општинског већа за културу и медије Милош Латиновић, приредили су у суботу поподне пријем за десетак младих ликовних уметника из Румуније, које је у Кикинду довео председник општине Жомбољ Габор Каба.

Иначе, у Жомбољу је ових дана у току велика ликовна колонија на којој стварају уметници из нама суседне државе. Према речима председника општине Жомбољ, са којим се Кикинда још 1982. године  збратимила, Габора Кабе, ако се нешто значајно дешава у Жомбољу, онда то треба поделити и са најближим комшијама, а то је Кикинда.

Илија Војиновић и Милош Латиновић топло су примили и захвалили на посети румунским уметницима, који су потом обишли железничку станицу, Трг српских добровољаца, Народни музеј, као и "Терин" атеље на "погону два" Индустрије грађевинског материјала "Тоза Марковић".
Ово је, иначе, прва ликовна колонија у Жомбољу, где од 5. до 15. августа стварају уметници из целе Румуније. Знајући да је кикиндска "Тера" јединствени интернационални уметнички симпозијум у свету, где већ 28 година сваког јула гостују уметници из целог света и стварају, Каба је довео ликовне ствараоце из Румуније, како би видели какво благо поседујемо у Кикинди.
Иначе, "Тера" сарађује и са Факултетом ликовних уметности који се налази у Темишвару, чији ће један професор догодине стварати на 29. по реду симпозијуму у Кикинди.

Предсдник Општине Илија Војиновић и члан Општинског већа за комуналну инфраструктуру и инвестиције Бранислав Чолак, обишли су данас "Старо језеро", градску оазу зеленила и воде која се налази готово у центру Кикинде.

Захваљујући напору локалне самоуправе и донацији Краљевине Норвешке, ово излетиште Кикинђана је ревитализовано. Површина воде у базену је 1,14 хектара, просечна дубина 2,5 метара и укупно има око 30.000 кубних метара воде.

Својевмено су изграђена два бунара како би се освежила вода у базену. Уграђене су и пумпе уз чију помоћ се са дубине од преко 180 метара упумпава сваког дана по 400 кумбих метара свеже воде. Пумпе су дотрајале и требало би размишљати о њиховој замени.

Иначе, квалитет воде је задовољавајући, односно онакав какав је био пре 50 година.
- Желимо да вода буде још чистија, међутим за тако нешто су потребна средства којих, нажалост, немамо. Радимо пројекат којим је обухваћен цео комплекс, до Спортског центра "Језеро". Тражићемо средства и у републичком Фонду за развој и од Министарства за екологију и заштиту животне средине. На том подручју и Нафтна индустрија Србије има бушотине, па ћемо се обратити и руководству ове компаније - рекао је Војиновић
Бранислав Чолак је рекао да се увелико ради на пројектним садржајима који би били укључени у овај спортско-рекреативни комплекс.
- У наредном периоду требало би да све идеје објединимо у јединствени пројекат, након чега би кренули у реализацију. Потребно је посао привести крају, односно спојити "Старо језеро" са Спортским центром, изградити аква-парк, подићи терене и остале садржаје који припадају оваквој средини - истакао је Чолак.

На позив једног броја грађана "Стрелишта" који су јуче били у његовом кабинету, председник Општине Илија Војиновић, заједно са чланом Општинског већа за комуналну инфраструктуру и инвестиције Браниславом Чолаком, посетио је данас ово насеље на периферији Кикинде. Главни проблем око 700 житеља "Стрелишта" је неизграђена фекална и кишна канализација, која посебно угрожава поједине делове насеља када су обилне падавине.

Бранислав Чолак обећао је да ће локална самоуправа помоћи када је у питању прокопавање канала за одвод кишнице.
- Постоји могућност да машинама ископамо канале на критичним тачкама, међутим за сада не можемо да обећамо изградњу фекалне канализације, јер не постоји урбанистички план насеља, нити њен пројекат. Ми ћемо се потрудити да овај административни део посла урадимо што пре и тек након тога на ред би дошло подизање поменуте инфраструктуре - истакао је Чолак.
Председник Општине Војиновић је у разговору са мештанима "Стрелишта" истакао да крајем ове године истиче градски самодопринос који се искључиво усмерава за изградњу фекалне канализације.
- Градски самодопринос је основни новчани извор за подизање ове инфраструктуре и без њега не би могли да наставимо изградњу. Апелујем на вас да га поново изгласате, а ми ћемо конкурисати за средства из покрајинског Фонда за капитална улагања и тражити новац и на другим местима како би урадили што више - рекао је Војиновић.

Иначе, за комплетан завршетак канализационе мреже у Кикинди потребно је око 550 милиона динара.

Општинско веће је на последњој седници, као што смо објавили, донело одлуку да се Мађарском образовном, културном и омладинском центру "Торонтал" у Руском Селу, додели 400.000 динара за куповину куће са плацем, која се налази непосредно поред етно куће, адаптиране пре неколико година.

Председник Удружења грађана "Торонтал" Шандор Талпаи објашњава да овај новац није довољан за куповину поменуте куће, и да ће остатак покушати да обезбеде из других извора.
- Циљ нам је да ојачамо сеоски туризам, јер смо у дворишту етно куће почели да подижено разне објекте, који ће, када буду изграђени, моћи да обезбеде врло интересантне садржаје. Почели смо да на плацу у дворишту етно куће градимо мало вештачко језеро, отворену бину и радионицу старих заната. Имамо и четири грађевинска пројекта. Желимо да изградимо ресторан, сувенирницу, објекат са 16 соба са купатилима, као и велику салу која може да прими 300 особа - објашњава Талпаи и каже да им је управо због тога потребан додатни простор, а суседна кућа која је на продају, идеална је прилика која не би требало да буде пропуштена. Ту би био подигнут парк за одмор и разоноду.

Талпаи се нада да ће етно кућа у Руском Селу са укупним планираним садржајима постати  регионални туристички центар, где ће бити прилике за нова радна места и афирмацију Руског Села.