Актуелно

Извршно веће Војводине предложило је да Влада Србије, путем Републичких робних резерви, откупи додатних 300.000 тона овогодишљег рода пшенице по цени која је три динара виша од садашње тржишне.

Покрајинска влада такође тражи да се произвођачима омогући бесплатно лагеровање овогодишњег рода до краја године, како би били у прилици да је продају када њена цена буде повољнија.

Иначе, Робне резерве су преко новосадске Продуктне берзе откупиле од регистрованих газдинстава и задруга 65.000 тона овогодишњег жита по цени од 13 динара за килограм.

Према оцени стручњака, овогодишњи просечан принос жита у Србији је тек 3,6 тона по хектару. То се уклапа и у просек у кикиндској општини, где је јесенас овом пољопривредном културом засејано око 12.000 хектара.

Председник Општине Кикинда Илија Војиновић, његов заменик Стеван Грбић, помоћница председника Гордана Булатовић, чланови Општинског већа: Милош Латиновић, Имре Кабок, Бранислав Чолак и др Душан Коларовић, као и начелник Општинске управе Бранко Љубоја, састали су се данас у Башаиду са представницима села.
Представници месних удружења грађана и организација, истакли су добру сарадњу са тамошњом Месном заједницом. Председник Зоран Петровић рекао је да води рачуна како би свако добио помало од месечне дотације од 200.000 динара, колико стигне на рачун села из општинског буџета.
Председник Општине Илија Војиновић рекао је да нису дошли у Башаид са великим обећањима. Истакао је да ће обећати само оно што могу да ураде, а због тешке ситуације мало тога и могу да учине. Он је најавио ребаланс општинског буџета у другој половини августа, који ће бити скресан за једну трећину.
- Ипак, водићемо рачуна да села не буду оштећена. Гледаћемо да не дирамо и не крњимо оно што је намењено селима. Знамо да се тешко живи, поготово у срединама попут ваше и то ћемо имати у виду - рекао је Војиновић.
Представници Башаида истакли су да имају проблема са честим искључењима струје, чак и у случају најмање промене времена и нешто јачег ветра. Несавесни истакају садржину из септичких јама тамо где не би требало, подземне воде угрожавају поједине делове села. Сеоске раскрснице и улице су непрегледне због стабала воћа испред кућа. Фудбалски клуб "Војводина" је у новчаној кризи, чак им је искључена и струја. Пензионери би хтели да зграда коју користе за своје потребе,  пређе у њихово, из власништва Здравственог центра. Месна црква је оронула и требало би окончати барем лимарске радове, како цреп не би падао.
Општински функционери су обећали да ће успоставити бољи контакт са зрењанинском "Електродистрибуцијом". Истакли су да ће покушати ра реше проблем са искључењем струје на стадиону. Такође, помоћи ће око евентуалног преноса власништва зграде коју користе пензионери. Колико је у њиховој моћи, помоћи ће око санације месне цркве, односно враћања дуга извођачу радова од у висини од око 150.000 динара.
Члан Општинског већа за комуналне делатности и инвестиције Бранислав Чолак истакао је да су прошле године средсдтвима покрајинског Фонда за капитална улагања реконструисане три сеоске улице, а ове сезоне биће саниране још три.
Члан ОВ Имре Кабок, задужен за сеоске месне заједнице и удружења грађана, апеловао је на месно руководство да добро осмисли акциују поновног увођења месног самодоприноса јер садашњи истиче крајем године.
- Без самодоприноса ће село и сеоске институције и организације тешко моћи да функционишу. Такође, требало би анимирати и пензионере, да лични динар издвајају за село - подвукао је Кабок.
Члан Општинског већа за културу и медије Милош Латиновић истакао је како постоји могућност да један кореограф буде задужен за рад више сеоских културно-уметничких друштава, о чему ће касније још бити речи.

Становници Малог бедема живе у тешким условима, те им је свака помоћ добродошла. Стога су председник Општине Илија Војиновић и његова помоћница Гордана Булатовић данас посетили ово ромско насеље и том прилиом поделили становницима одећу и школске свеске.Роми из Малог бедема истакли су да је њиихов највећи проблем тај што су им куће старе и трошне,  нигде не раде и многи од њих немају права на народну кухинњу.

Председник Општине Илија Војиновић истакао је у разговору са Ромима да им не може обећати нове куће или станове, али да ће локална самоуправа колико је могуће издвајати помоћ за становике овог дела града:
-Помоћи у виду одеће, школског и прибора за хигијену ће бити. Неопходно је да водимо рачуна о здравственом стању Рома, тако да ћемо у сарадњи за Здрвстевним центромдоговорити да мештани Малог бедема буду редовно на њихом програму.
Председник Удружења Рома „Рома рота“ Мирослав Мержан позвао је све становнике Малог бедема да буду присутни на трибинама које ће  бити организоване у септембру у ИВ Месној заједници.Истог месеца биће и акција прикупљања школског пробора и одеће за децу која иду у школу.

-Трибине су планиране два пута месечно, а Роми ће имати прилику да добија сва обвештања о проблемима који их интересују. Трибине ће обухватити све сегменте декаде Рома.
У Малом бедему има 82 куће у којима живи стотинак породица. Претпоставља се да ово насеље има више од 350 становника.  

Председник Општине Кикинда Илија Војиновић и помоћница председника Гордана Булатовић, посетили су данас Предшколску установу "Драгољуб Удицки" и са в.д. директора Милошем Пејаковим разговарали о актуелностима и припремама за нову школску годину.
Како је договорено, од 1. септембра, дакле следеће школске године, 2009/2010. биће места за све малишане чији родитељи желе да их сместе у дечје вртиће.

Како је рекао Милош Пејаков, тренутно око 80-оро деце је на листи чекања, а локална самоуправа је дала "зелено светло" да се уведу четири нове јаслене групе, колико је потребно.
У Предшколској установи кажу да до 15. августа траје пријављивање за предшколце и млађе категорије деце.
Како су Војиновић и Булатовићева истакли, предстојећим ребалансом општинског буџета неће бити обухваћена ова установа, односно добиће онолико новца колико је и намењено.

Пејаков је обећао да, барем до нове године, неће бити повећања цена за боравак малишана.
У току је уређење и припрема свих објеката за нову школску годину, како у граду, тако и у селима. До грејне сезонe требало би да буду отклоњени проблеми са грејањем у вртићу "Полетарац". Пејаков је истакао да ће ускоро сви објекти Предшколске установе бити опремљени савременим рачунарима, који ће бити умрежени, што ће олакшати комуникацију.
У "Драгољубу Удицком" желе да у дворишту управне зграде у Доситејевој улици у Кикинди изграде кухињу, за шта је потребно око 40 милиона динара. Локална самоуправа нема тај новац, а Пејаков је нагласио да има обећање из Покрајине за помоћ.
Представници локалне самоуправе обећали су да ће средства за уређење дeчјих вртића бити делимично обезбеђена из општинског Еколошког фонда.

У Предшколској установи су набавили и нове играчке за наредну школску годину. Тако су недавно обезбеђени комплети лего коцака за све објекте у општини.
Пејаков је, на крају, додао да постоји идеја о промени имена установе у "Мирослав-Мика Антић". У вези с тим вероватно ће бити покренута јавна расправа, где ће се установити има ли оправдања за такав потез.

Oвих дана, по налогу Јавног предузећа "Дирекција за изградњу града", извођач радова, предузеће "Градитељ", наставило је крпљење ударних рупа на градским саобраћајницама. Иначе, ови радови почели су крајем маја и до сада је санирано 1.600 квадратним метара на коловозима ван града, ка селима, и 1.280 квадратних метара у кикиндским улицама.

Посао је урађен у улицама: Браће Татић, Змај Јовиној, Ђуре Јакшића, Партизанској, Београдској, Башаидски друм, а саниран је и пут ка Банатској Тополи, део саобраћајнице између Нових Козараца и Руског Села, као и део улица у Банатској Тополи и Новим Козарцима.

Тренутно је у току крпљење ударних рупа у улици Генерала Драпшина, од Чанадске, до Саве Текелије.

Како је рекао Милан Гашић из "Дирекције за изградњу града, биће потом настављени послови у улицама: Војводе Путника, Војводе Мишића, Србобранској... Током августа почеће израда хоризонталне саобраћајне сихнализације у градским улицама.

Иначе, за овај посао су у "Дирекцији за изградњу града" предвидели ове сезоне 12.347.000 динара. Милан Гашић је још додао да је то око 60 одсто од стварних потреба јер новчане прилике не дозвољавају интензивније радове.