Актуелно

Секретарка Секретријата за финансије Весна Бјелић-Француски  одржала је данас радни састанак са секретарима сеоских месних заједница како би рад и сарадња били побољшани.
- Упознали смо секретаре са најновијим законским прописима којих ће убудуће морати да се придржавају. Осим тога, морамо да их едукујемо  за израде планова и пројеката, којима ће наступати према државним фондовима, што је битно за сваку месну заједницу, јер је тамо највише новца - рекла је Весна Бјелић-Француски.

Она је посебно скренула пажњу да председници МЗ морају да правдају сваки новчани износ који месна заједница издвоји за финансирање спортских и културно-уметничких друштава и удружења грађана. У писменој форми дужни су да прикажу ко је, када и колико добио средстава, од 200.000 динара колико свака сеоска месна заједница добија месечно из општинског буџета. Ово се чини како би токови новца били транспарентни и била позната његова тачна намена.
Иначе, према Закону о рачуноводству, када је реч о сталним трошковима које локална самоуправа уплаћује месним заједницама за струју, гас и телефон, гасна и електрична бројила морају да гласе на име месне заједнице. Због тога су представници села у обавези да то што пре регулишу и пререгиструју наведена бројила, уколико то није досад учињено.

Како у селима има локала у власништву месних заједница који су изнајмљени, а закупци не измирују редовно закупнину или то уопште не чине, Весна Бјелић-Француски је истакла да се морају евидентирати такви случајеви и неплатишама упутити опомене пред тужбу, односно реаскид уговора о закупу.

Кикинђанке Драгана Предојевић и Дијана Чворак, као одличне студенткиње,  добитнице су наградног путовања у оквиру пројекта "Путујемо у Европу", који је покренула невладина организација "Европски покрет Србије".

Оне ће, заједно са 198 најбољих студената из Србије, путовати европским државама од 19. јула, до 18. августа. Од ове невладине организације добиле су "интеррејл" возну карту и новац за петодневни "џепарац", док им је Скупштина општине Кикинда дала по 42.000 динара за остале трошкове путовања.
Иначе, циљ овог пројекта је да најбољи студенти представе нашу културу и тадицију и да упознају друге државе и градове, односно културу Европе.

Драгана Предојевић је апсолвенткиња Биолошког факултета у Београду, смер екологија и заштита животне средине, док је Дијана Чворак студенткиња четврте године новосадског Правног факултета.

У Севернобанатском округу урађена је анализа потреба тржишта рада у оквиру пројекта "Радимо заједно до посла", који финансира Европска унија. Утврђено је да постоји потреба за радницима, руковаоцима грађевинских машина.

С тога су у Националној служби за запошљавање одлучили да одређени број незапослених обуче како би лакше дошли до посла. Од 60 кандидата, изабрано је 20 полазника, којима су јуче у кикиндској Техничкој школи, након обуке, уручени сертификати о успешно завршеном курсу.

Координаторка овог пројекта у кикиндској Филијали националне службе за запошљавање Јелена Митровић, рекла је да су кандидати показали изванредно знање на теоријском, као и на практичном делу обуке.
- Према нашим истраживањима, кикиндским фирмама су потребни руковаоци грађевинским машинама. Због економске кризе, можда у овом моменту неће баш сви наћи посао, али већи број сигурно хоће - уверена је Митровићева.
Кикиндске фирме "Велпак" и "Бркљач" већ су изразиле интересовање за запослење извесног броја ових радника.
Недавно је завршен курс за универзалне завариваче, а у току је обука будућих 17 ливаца, односно незапослених особа који преквалификацију похађају кикиндској Ливници "Цимос", која је изразила потребу за овим занатским профилом.

Делегација НИСа предвођена извршним директором Нафтагаса Предрагом Радановићем  и саветником генералног директора Бранком Радаковићем, у пратњи покрајинског посланика Саве Добранића састала се данас са председником општине Илијом Војиновићем. Састанку су присуствовали помоћница председника Гордана Булатовић, начелник општинске управе Бранко Љубоја и члан Општинског већа Бранислав Чолак.

Налазишта нафте и гаса у Кикиндској општини  значајна су за НИС, тим пре што се на нашој територији налази најквалитетнија нафта а од укупне производње у Кикинди се производи 40 до 50 посто. На данашњем састанку представници Нафтагаса најавили су да Кикинда и даље остаје најважније налазиште нафте у Србији и да ће НИС наставити експлоатацију нафте на подручју наше општине. Већ ове године отвориће се нове бушотине у Шабачкој улици а догодине се планира отварање бушотина код Спортског центра Језеро. Представници Општине Кикинда инсистирали су на поштовању највиших еколошких стандарда а представници Нафтагаса су потврдили да већински власник НИСа на томе инсистира.

Добра вест за грађане Кикинде је да ће основица за обрачун рудне ренте бити изједначена са светском ценом нафте што ће утицати на висину средстава која се добијају по том основу.
Колико је Кикинда значајан партнер НИСу потврђује и чињеница да је угоров о донаторству који ће бити потписан са Кикиндом један од пет таквих уговора које НИС има са локалним самоуправама у Србији.
 

Председник Општине Илија Војиновић са сарадницима, помоћницом председника Горданом Булатовић и члановима Општинског већа Имреом Кабоком и Браниславом Чолаком, као и са начелником Општинске управе Бранком Љубојом, састао се данас у Иђошу са представницима села и разговарао о проблемима и начинима како их решити.

Иначе, у Иђошу, током ове грађевинске сезоне, требало би санирaти четири улице, заједно са осталих 13, у Кикинди, Мокрину, Башаиду и Новим Коразцима, за чега је Фонд за капитална улагања Војводине издвојио 139 милиона динара.
Како је рекао Бранислав Чолак, у Општинском већу задужен за комуналне делатности и инвестиције, у плану је и реконструкција и изградња саобраћајнице до Аде, у дужини од 14 километара, што делимично финансира и Фонд за капитална улагања. Изградњом ове деонице ствара се најкраћа могућа веза на коридору Осијек-Кикинда-Сегедин, након пуштања у саобраћај новог моста на Тиси код Аде.
Мештани Иђоша желе, пре свега, реконструкцију ограде и трибина на стадиону у дворишту Дома културе, за шта је, по слободној процени, потребно 500.000 динара. Хтели би да реконструишу месну цркву, посао вредан неколико милиона динара. Жеља ловаца је да им Општина помогне како би лакше дошли до плаца на којем би добровољним радом и сопственим средствима изградили ловачки дом. Речено им је да ће општина урадити све што је у њеној моћи, али су буџетска средства веома ограничена.

Имре Кабок, у Општинском већу задужен за месне заједнице и удружења грађана, рекао је Иђошанима да ће ускоро добити принадлежности за мај из општинског буџета у висини од 200.000 динара. Он је, заједно са осталим члановима општинске делегације, препоручио Иђошанима да формирају Савет Месне заједнице, који би председнику помогао и препоручио најправичнију расподелу ових средстава. Према речима Гордане Булативић, председници сеоских месних заједница мораће општинској администрацији да доставе рачуне где се тачно види како је тај новац трошен и где је усмераван.

Осим тога, општински представници су скренули пажњу домаћинима да се укључе у проблеме присутне у Основној школи "Миливој Оморац", која је у дуговима и којој је већ одавно блокиран жиро-рачун.
Иначе, у селу крајем године истиче месни самодопринос, уз дотације из општинског буџета други основни приход у месној заједници.
Општинска управа већ тражи да се у селима покрене иницијатива за увођење овог самодоприноса, који крајем године истиче у већини сеоских насеља.
- Након тога организоваћемо референдум, личним изјашњавањем, "од врата, до врата". Добро би било да што већи број пензионера пристане на плаћање месног самодоприноса. Уколико не успемо у томе, можемо слободно да ставимо катанце на све сеоске месне заједнице, јер су општинска средства недовољна за финансирање основних потреба сеоских средина - рекао је Кабок.
Иђошани би желели да њихово Удружње винара и виноградара "Шасла" буде још присутније у туристичкој понуди општине. Добили су одговор да је у циљу обједињавања понуде, Општинско веће донело одлуку о формирању општинске туристичке организације, која ће имати у виду и "Шаслу", као и месне културне манифестације "Сабор фрулаша Војводине" и "Бубалице".
Иђошани траже да се у селу формира полицијска станица, јер сматрају да би тиме била повећана сигрност мештана и смањен број кривичних и прекршајних дела. Како ово није у домену локалне самоуправе, функционери су им обећали да ће о томе разговарати са представницима СУП-а.