Актуелно

Председник Општине Илија Војиновић посетио је данас вајаре, учеснике овогодишњег Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти "Тера".

Он је изразио задовољство оним што је видео у атељеу и рекао да ће локална самоуправа подржати "Теру" и учинити да постане још већи заштитни знак града и општине.
- Неоспорно је да је "Тера" прилика коју морамо да искористимо како би афирмисали град и ми ту шансу не смемо да пропустимо. Ово је могућност, не само за Кикинду, него и за државу, јер ми имамо благо какво нема ниједна држава. Мислим да ће нашу идеју подржати и покрајински и републички функционери  - рекао је Војиновић и поновио да је локална самоуправа предузела кораке како би била материјализована идеја о подизању музеја "Тере", односно формирања колеџа са њеним именом.

Иначе, на последњој седници Општинеког већа, одржној 13. јула, донето је решење о образовању и именовању чланова комисије за преговоре о преузимању војних објеката на територији кикиндске општине, односно кикиндске касарне, управо за потребе будућег музеја и колеџа "Тера".

Председник Општине Илија Војиновић приредио је данас пријем за реперезентативца Србије у ватерполу, Кикинђанина Мирослава Ранђића, који је са студенстском ватерполо екипом, на Универзијади у Београду, освојио бронзану медаљу.

- Упркос томе што смо навикли да побеђујемо у ватерполу, и треће место на Универзијади је наш велики успех - рекао је Војиновић и пожелео Ранђићу да на Олимпијади у Лондону, 2012. године, наступи у "А" репрезентацији Србије и освоји злато.
Војиновић је Ранђићу, у име локалне самоуправе, уручио пригодну новчану награду, захвалницу и књигу.

Мирослав Ранђић, 20-годишњи Кикинђанин који тренутно игра ватерполо тиму новосадске "Војводине", захвалио је на пријему и рекао је да носи сјајне утиске са Универзијаде.
- Све је било фантастично. Били смо и у прилици да освојимо и злато, али нам се на том путу репрезентација Аустралије. Наравно, задовољан сам и овом медаљом јер је Универзијада у Београду највећи овогодишњи спортски догађај у свету - рекао је млади Кикинђанин и додао да му је била част да представља своју државу и град на овом такмичењу.

Поводом завршетка програма "Институције у служби права", покренутог са идејом побољшања остваривања, пре свега, права жена путем Инфо шалтера, у згради СО одржана је данас конференција за новинаре, након завршетка пилот-пројекта у четири војвођанске општине, међу којим је била и Кикинда.

Програм је, иначе, реализован у партнерству са: невладином организацијом "Женско активно друштво", која се бави заштитом људских права жена, локалном самоуправом, Националном службом за запошљавање, Центром за социјални рад, полицијом и уз подршку Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова и Покрајинског омбудсмана за равноправност полова.
Пилот-пројекат, иначе, финансира Завод за равноправност полова, а осим у кикиндском Услужном центру, инфо-шалтер је од 1. марта до краја јуна био отворен и у општинама: Бач, Житиште и Рума.
Директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки истакла је да су инфо-шалтери намењени, пре свега женама, јер су још увек у неповољнијем положају од мушкараца.

- Можемо да констатујемо да смо остварили све програмске циљеве. Током пилот-пројекта обратило нам се 938 странака, од којих је 610 пристало да се евидентира. И у Кикинди је овај програм максимално подржан и ја користим прилику да захвалим надлежним у локалној самоуправи - рекла је Весна Шијачки.
Чланица Женског активног друштва Добрила Радак рекла је да су остварени резултати надмашили њихова очекивања и изразила наду да ће заједница обезбедити новац за наставак пројекта.
Помоћница председника Општине Гордана Булатовић рекла је како је овај пројекат значајан за Кикинду, како би постала део система који брине о равноправности полова.

Иначе, ккао је рекла Јелена Чарапић, сарадница на Инфо шалтеру у кикиндској општини, током четири месеца колико је трајао пилот-пројекат, обратило јој се за помоћ укупно 122 грађанина и грађанки, док су пружене 84 услуге и информације.
- Није било ниједне притужбе за насиље у породици. Од наведеног броја, у 99 случајева обратиле су се жене, које су тражиле разне информације и услуге као што су самозапошљавање, једнократна новчана помоћ, кредити, дечји додаци, право на алиментацију - истакла је Чарапићева. 

У склопу обележавања шездесете годишњице постојања институције, Савет Европе иницирао је организацију такмичења младих у писању есеја, чија је тема „Како замишљате европског грађанина будућности“.

Такмичење се реализује на националном нивоу и ограничено је на младе узраста 10-18 година, а националним победницима ће дипломе бити свечано уручене у Стразбуру 01.10.2009. године.

Есеј се подноси на српском или енглеском језику и његова дужина треба да износи до 1000 речи. Рок за достављање есеја је 10. август 2009. године.
Додатне информације могу се добити путем е-маила omladina@mos.gov.rs, што је уједно и адреса за подношење есеја.

Након обилних киша када је више зграда у Кикинди било поплављено, јер кишна канализација није могла да прихвати велику количину воде, у Јавном предузећу "Дирекција за изградњу града" обишли су  канале за одвод воде. Констатовано је да је неопходно очистити, пре свега, главни канал, од кванташке пијаце, до ушћа у канал "Дунав-Тиса-Дунав", у дужини од 2,2 километра.

Радови су почели прошле седмице, а председник Општине Илија Војиновић са представницима "Дирекције за изградњу града", на челу са в.д. директорке Едитом Дивковић, обишао је данас радилиште.

Иначе, у току ове године планирано је 50 милиона динара за чишћење и одржавање целокупне каналске мреже, укључујући и пољске канале. Средства, по 25 милиона динара, обезбеђују јавна предузећа "Воде Војводине" и  "Дирекција за изградњу града". Како је рекла Едита Дивковић, чишћење главног канала за одвод градске кишне канализације кошта око два милиона динара.
- Планирамо да овај део канала, од кванташке пијаце до његовог улива у ДТД канал, очистимо од муља и смећа, шибља и зеленила, како би омогућили већи пријем воде, уколико буде обилних падавина. Овим ћемо решити део проблема и побољшати могућност прихвата кишне канализације у граду. Иначе, ми имамо проблем са атмосферском канализацијом када је у питању отворена и затворена каналска мрежа. Молимо грађане да одржавају канале испрес својих кућа. Ми ћемо урадити све што је у нашој моћи - рекла је Дивковићева и нагласила да ће чишћење поменутог канала бити окончано до краја ове седмице, а након тога следи чишчење атарске каналске мреже, како је предвиђено уговором са ЈП "Воде Војводине".

Председник Општине Илија Војиновић нагласио је да средства за одржавање главног канала морају бити обезбеђена. Он је апеловао на грађане да воде рачуна о каналској мрежи и да не бацају смеће тамо где није предвиђено.