Актуелно

Поводом православног хришћанског празника Светог Козме и Дамјана, данас је у кикиндском храму у изградњи који носи имена ових светитеља, одржана света архијерејска литургија, коју је служио владика банатски Никанор.

Обреду су, у име локалне самоуправе, присуствовали  помоћница председника Општине Гордана Булатовић и чланови Општинског већа  Имре Кабок и Бранислав Чолак, као и в.д. директорке Дома Здравља Јелица Калаба.

Након литургије, освештана је новоизграђена чесма и дворишту храма,  и помоћна зграда. Славски колач сечен је у згради Медицине рада.
Како је рекао старешина храма у изградњи, протонамесник Бобан Петровић, ово је велики дан, како због празника Светог Козме и Дамјана, тако и због догађаја који су му претходили, пре свега, једнонедељни дуговни камп основаца у дворишту цркве.
- Надам се да ћемо до краја године успети да обезбедимо средства како би поставили куполу и покрили храм, што нам је тренутно главни циљ. Било би веома лоше ако то не би било урађено у наведеном року, јер би дошло до оштећења - рекао је Бобан Петровић.

Представници Јавног комуналног предузећа "6. октобар", на челу са директором Миланом Караћем, одржали су данас на Новом гробљу конференцију за новинаре, где су представљене нове машине и објекат за комуналне раднике.

Како је рекао Милан Караћ, Јавно комунално предузеће је изградило зграду поред капеле, површине 110 квадратних метара, за комуналне раднике, са гаражама за нове машине.

У питању је возило на електрични погон за превоз покојника од капеле до гробног места, као и машина за копање рака.
- Изградња зграде поред капеле на Новом гробљу кошта скоро два и по милиона динара. Возило за превоз покојника до гробног места платили смо 1,35, а мини багер за копање рака 2,85 милиона динара - рекао је Караћ и нагласио да су објекат и нове машине у функцији ефикаснијег обављања њихове делатности, а изградња и куповина обављене су сопственим средствима.

Милан Караћ је најавио да ће Јавно комунално предузеће "6. октобар" следеће године учинити напор како би зграда пијаце била уређенија.

За будуће средњошколце у Србији јуче је завршен упис у школску 2009/2010. годину. За близу 81.000 осмака било је 88.000 места у четворогодишњим и трогодишњим школама.

Према подацима Републичке уписне комисије, око 85 одсто ђака уписало је школе које су навели у прве три жеље.
Средње школе у Кикинди уписало је око 600 будућих средњошколаца. Највеће интересовање било је за Економско-трговинску школу, у којој су сва места попуњена још у првом уписном кругу.

Ученицима који из здравствених разлога нису могли да у у јуну изађу на квалификациони испит, полагање ће бити омогућено 25. и 26. августа.

На основу Одлуке министра културе Небојше Брадића, кикиндском часопису за књижевност "Северни бункер" (издавач: Дом омладине Кикинда / Културни центар Кикинда) одобрена су средства, на основу конкурса, у висини од 200.000 динара и то искључиво за трошкове штампе. Министарство се обавезало да ће уплату средстава извршити једнократно, а да ће динамика уплате бити усклађена са планом реализације пројекта и могућностима Буџета Републике Србије.

Пре ове одлуке републичког министарства, часопису "Северни бункер" је, такође на основу конкурса, Покрајински секретаријат за културу одобрио 100.000 динара. Међутим, прелиминарни резултати конкурса Покрајинског секретаријата за културу стављени су ван снаге до усвајања Одлуке о изменама и допунама Одлуке о буџету Аутономне Покрајине Војводине за 2009. годину, то јест до ребаланса буџета.

С обзиром на то да су ово једини извори финансирања часописа "Северни бункер", укупно одобрен износ средстава од Републике и Покрајине биће довољан за штампу два броја, што је мање од планираног, али ипак сасвим задовољавајуће када се у обзир узму поразни ефекти изузетно тешке економске кризе која је погодила све сегменте друштва па самим тим и културу.

У новом - петнаестом - броју култног кикиндског књижевног часописа "Северни бункер", који у целости обрађује однос између књижевности и хране, прилоге објављују реномирани књижевници, песници, филозофи, преводиоци и теоретичари књижевности из Србије и региона: Давид Албахари, Јовица Аћин, Вуле Журић, Дејвид Седарис, Јелена Ленголд, Милош Латиновић, Невен Ушумовић, Мирјана Ђурђевић, Драгана Младеновић, Предраг Крстић, Слађан Липовец, Иван Правдић, Марко Погачар, Ведран Премуж, Оља Савичевић-Иванчевић, Андрија Шкаре и Зоран Пауновић.

Уредник часописа је Срђан Тешин, за изузетан визуелни идентитет побринула се Мила Меланк, а међу сталним сарадницима у овом броју часописа посебно се издвајају Мића Вујичић, Срђан Срдић и Тања Бркљач.

Помоћница председника Општине Гордана Булатовић, секретарка Секретаријата за финансије Весна Бјелић-Француски и члан Општинског већа задужен за комуналне делатности и инвестиције Бранислав Чолак, посетили су јуче Галгахевиз, место у Мађарској, североисточно од Будимпеште, према граници са Словачком.

Иначе, кикиндско Културно-уметничко друштво "Еђшег" годинама негује сарадњу са тамошњом културно-уметничком дружином, што је био један од разлога да се представници наше локалне самоуправе састану са челницима Галгахевиза, на челу са председником општине др Анталом Башом, приликом традиционалне прославе у овом месту.

Како је рекао Бранислав Чолак, додатни мотив за одлазак у Мађарску била је изузетно квалитетна комунална инфраструктура у Галгахевизу, која функционише беспрекорно, одакле би могли пренети нека искуства и у Кикинду.
- Њихова канализација, снабдевање водом и одлагање отпада са рециклажом функционишу по европским стандардима. Вода из водовода је чиста и без проблема се користи за пиће. Канализација функционише уз помоћ потисних пумпи, а пречистач канализационог отпада је веома квалитетан, тако да пречишћена вода без проблема по флору и фауну одлази у реку. Осим тога, смеће се рециклира, одваја, односно сортира, од тога се прави компост. Њихово постројење за рециклажу сада вреди милионм евра, а у нашу депонију, примера ради, уложена су три милиона евра, само за одлагање смећа, без његове прераде. Све је беспрекорно организовано и са представницима Галгахевиза договорили смо да наш стручни тим од неколико чланова дође у ово место и искористи искуства и знања Мађара и, евентуално, их примени у Кикинди - рекао је Чолак и додао да Кикинда може извући корист од тога, тим пре што са мађарске стране постоји добра воља да се помогне.