Актуелно

Члан Општинског већа за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок и помоћница председника Општине Гордана Булатовић, начелник Општинске управе Бранко Љубоја, секретарака Секретаријата за финансије Весна Бјелић Француски  одржали су данас састанак са председницима и секретарима сеоских месних заједница.
Тема скупа била је проблематика везана за финансирање села и увођење новог месног самодоприноса јер у већини села истиче до краја ове године.
Кабок је рекао да ће месечне принадлежности у износу од по 200.000 динара за свако село, које се исплаћују из општинског буџета, бити редовније и да ће двомесечно кашњење бити надокнађено.
- Овај новац биће исплаћен свим селима, међутим морамо да нагласимо да постоје велики проблеми са буџетским приходима,  јер средстава нема, односно недовољна су. То није проблем везан само за кикиндску општину, него је евидентан у целој Србији. Потребно је увести одређене мере штедње, што је једна од тема данашњег састанка - рекао је Кабок.
Иначе, месни самодопринос је већ истекао  у Сајану и ,како је рекао Кабок, у овом селу има великих проблема у финансирању, јер су средства самодоприноса била велика потпора селу.
- Генерално, месни самодопринос би требало да се уведе у свим селима и радићемо на томе да референдум успе, како би општински буџет барем у једном делу био растерећен - сматра Кабок.
Упитан да прокоментарише оптужбе изречене на рачун неких председника сеоских месних заједница да самовољно и без критеријума расподељују новац удружењима, Кабок је рекао да, по статутима МЗ, председник је овлашћен да самостално доноси одлуку о расподели средстава спортским клубовима, култирно-уметничким друштвима и другим удружењима грађана, уз сагласност корисника. По њему, најбоље би било да председник формира Савет месне заједнице, у који би ушли представници свих удружења.
- Статут месних заједница дозвољава да председник МЗ формира савет  и вероватно ћемо упутити препоруку председницима села да конституишу ово саветодавно тело, у циљу веће транспарентности – рекао је Имре Кабок.
На питање да ли је у сукобу интереса, с обзиром да је и председник Месне заједнице Руско Село и да обавља наведену функцију у Општинском већу, он је рекао да су консултовали надлежне у Министарству за управу и локалну самоуправу, одакле је стигао одговор да сукоб интереса не постоји. 

Дом ученика и студената "Никола Војводић" у Кикинди, у сарадњи са Министарством просвете, објавио је конкурс за смештај ученика и студената у наредној школској години.

Право на смештај и исхрану имају ученици и студенти чије се школовање финансира из буџета Републике Србије, државњани Србије који немају пребивалиште у месту у којем је седиште дома и страни држављани чије се школовање финансира из буџета Републике Србије.
Шефица васпитне службе ове установе Славица Богуновић истакла је да планирају да упишу 100 средњошколаца и 50 студената.
- Овај број одговара смештајним капацитетима у новој згради Дома ученика и студената на "бландашу". Уколико до 1. септембра зграда не буде спремна за пријем ученика и студената, број ћемо морати да лимитирамо на 58 средњошколаца и 10 студената, колико има места у старом дому - рекла је Богуновићева.

Иначе, у кикиндској Општини се надају да ће уз помоћ републичког Министарства просвете и покрајинског Секретаријата за образовање успети да до 1. септембра обезбеде услове за становање у новом Дому ученика и студената, који, рекосмо, има 150 места.
Рок за пријаве на конкурс за студенте је од 1. до 15. септембра, а за ученике средњих школа од 8. до 14. јула. За преостала слободна места ученици ће конкурисати од 24. до 28. августа.

Јуче су на огласним таблама основних школа у кикиндској општини истакнуте ранг листе са именима будућих средњошколаца и школа које ће похађати. Десет будућих средњошколаца је нераспоређено и они данас морају да доставе листу жеља. Места нема једино у Економско-трговинској школи.

У гимназији, на природно-метематичком смеру има 21, а на информатичком смеру четири слободна места. У Средњој стручној школи "Милош Црњански" има 12 слободним места на смеру за пекара, колико и на смеру за месара, а шест на смеру "произвођач прехрамбених производа".

Највише места остало је у Техничкој школи. У образовном профилу "аутомеханичар" има 14 слободних места, "оператер машинске обраде" - 16, "аутоелектричар - 7, "електромеханичар за термичко-расхладне уређаје - 9, "машински техничар за компјутерско конструисање - 14, "машински техничар за компјутерско управљање - 19, "електротехмичар електронике - 8 слободних места.
Још данас траје упис за ученике чија су имена на ранг листама школа. Они треба да поднесу сведочанство о завршеној основној школи, извод из матичне књиге рођених и лекарско уверење, ако је наведено на конкурсу.

Иначе, ниједна средња школа у Кикинди приликом уписа првака не наплаћује, такозвани, "ђачки динар". Тек на јесен од родитеља ће се тражити да плате обавезно осигурање, као и материјалне трошкове. У већини школа плаћање прилога за осавремењивање наставе неће бити обавезно. 

У дворишту  куће професора Јована Литричина из Башаида налази се стабло дуда за које су стручњаци са Шумарског факултета у Београду, без подробне анализе, проценили да је старо око 250 година, што се поклапа са годином оснивања Башаида (1775).

Према речима Јована Литричина у историјским документима се наводи да су Срби из Румуније приликом селидбе, у попису ствари за покућство, носили и саднице дуда.
Маја 2007. године обим дуда на прсној висини био је 3055 цм, док је висина била преко 20 метара.

У записнику о извршеном инспекцијском прегледу наводи се да је крошња лепо формирана, да сваке године даје плодове. Пре десетак година олујни ветар поломио је једну грану и сада су остале две у облику латиничног слова „в“.

Иначе, дуд је због старости напукао и оштећен. Могућност санације утврдиће стручњаци са новосадског одељења Завода за заштиту природе, кеже руководилац одсека и инспекторка за заштиту  животне средине Љиљана Милекић:
 „Податке о наведеном стаблу проследићемо Заводу за заштиту природе у Новом Саду ради давања стручног мишљења и разматрања могућности санирања и оштећења чији је узрок старост.“

На базенима кикиндског Спортског центра "Језеро" и у Банатском Великом Селу купалишна сезона званично је отворена 1. јуна. Због учесталих киша и времена ненаклољеног купачима, базени су добили више посетилаца тек 13 јуна.

У међувремену, до сада је продато 1.600 претплатних карата по цени од 3.600 динара за блок од 40 улазница, што по карти кошта 90 динара. В.д. директора "Језера" Милонав Ранђић каже да је задовољан и очекује још купаца улазница у претплати, јер има заинтересованих и продаја континуирано тече.
- Већ смо за 60 одсто надмашили прошлогодишњу сезону, када је продато 1.000 комплета. Купалишну сезону смо спремно дочекали, реконструисали базене, освежили и набавили нове садржаје чије коришћење је, наравно, бесплатно. Једино нам недостаје више сунца, док учестале кише ремете купаче - рекао је Ранђић и изразио наду да ће током јула и у августу коначно дочекати право лето. Додао је да на базенима постоји могућност одржавања рођенданских и сличних прослава за децу до 7 година, у вренену од 19 до 21 час, по цени од 1.200 динара.

Иначе, на базенима у Кикинди и у Банатском Великом Селу одлучили су да продају, такозване, поподневне карте по цени од 100 динара, у времену од 15 до 19 сати, када, у ствари, има највише купача. Највише посетилаца забележено је у недељу, 5. јула. На базенима у Кикинди било их је око 1.000, и 330 у Банатском Великом Селу.
Оба објекта "покривена" су дежурним спасилачким и спортским службама. Радно време базена је сваког дана од 10 до 19 сати. Званична купалишна сезона је до краја августа, али ће, у случају лепог времена, бити продужена и током септембра.
Они који не искористе претплатне карте, могу да их употребе током јесени и зиме за одлазак на затворени базен Спортског центра "Језеро".