Актуелно

Продуктна берза у Новом Саду јуче је почела да прима пријаве за откуп пшенице овогодишњег рода, за потребе Републичких робних резерви. Према одлуци републичке Владе, од регистрованих газдинстава и земљорадничких задруга биће откупљено 65.714 тона пшенице, по цени од 13 динара за килограм, са урачунатим ПДВ-ом. Међутим, међу 50 складишта која ће примати ово жито, не налази се "Кикиндски млин".

Најмања уговорена продаја по произвођачу износи 20, а највећа 100 тона. Држава откупљује пшеницу са најмање 77 килограма хектолитарске тежине, влагом до 13 одсто и два одсто укупних примеса.
У републичким робним резервама сачињен је распоред њеног пријема по окрузима и одређена је одговарајућа количинска квота, формирана на основу сетвених површина.

По мишљењу многих, утврђена листа од 50 откупљивача је веома неповољна, јер на списку нема великих складиштара. За складиштење пшенице у Севернобанатском округу задужени су сенћански "Житопромет" (1.500 тона), ађански "Млинпродукт" (1.770 тона) и силос у Чоки (500 тона). Откуп ће трајати сваког радног дана од 8 до 15,30 сати, до испуњене квоте која ће бити испуњена, претпоставља се, за око две недеље.

По саопштењу Министарства трговине и услуга, средства за ову намену у износу од 855 милиона динара, обезбеђена су из републичког буџета.   

Невладина организација „Кикиндска иницијатива младих“ у сарадњи са „Групом 484“ и „Центром модерених вештина“ реализује пројекат под називом “Не пролази улицом без трага“.

Протеклог викенда организована је друга у низу радионица под називом „ Загрљај је бесплатан“. Основна идеја jавне акције била је Free hugs кампања, у оквиру које су учесници акције делили загрљаје суграђанима. Слоган акције био је „Нисам опасан, само сам другачији!“ . Учесници акције представљали су маргинализоване  групе, тако што су на радионицама „Крој по мери „направили костиме које су носили током акције Загрљај је бесплатан.

Пројекат је подржала Европска комисија, подстиче развој свести о правима мањина и указује на проблеме ових група које имају у свакодневном животу.

Председник Општине Илија Војиновић уручио је данас у Свечаној сали Скупштине општине награде за најуређеније место, вртић, школу, балкон и двориште, које СО додељује поводом  5. јуна, Дана заштите животне средине.

 Kомисија за утврђивање предлога за доделу награда, обишла је преко 30 локација у кикиндској општини. Критеријуми су били укупан естетски изглед и општа уређеност.

За најуређеније место у општини проглашено је Банатско Велико Село, које је добило 30.000 динара. Најуеђенији вртић је "Пчелица" у Кикинди, а школа  ОШ "Мора Карољ" у Сајану. Њима је припало по 25.000 динара. По 10.000 динара добили су: Кикинђанка Ана Француски за најуређенији балкон, и, за најуређеније двориште, Драгољуб Голић (Башаид), Душан Бркљач (Банатска Топола), Миле Бодирожа (Банатско Велико Село), Никола Карановић (Наково), Стево Зељковић (Руско Село), Цветко Бајкин (Иђош), Дејан Каран (Нови Козарци), Милан Чобанов (Мокрин) Тибор Мичиз (Сајан) и Кикинђани Петар Радловић и Драгана Симић.

Установама је новац уплаћен на рачун, док су појединци новац добили у готовини. Средства су обезбеђена из општинског Еколошког фонда.
Председник Општине Илија Војиновић честитао је добитницима и истакао да ово треба да буде подстицај и за друге, како би водили рачуна о простору у којем живе.

Отварањем изложбе радова уметника са прошлогодишњег сазива, синоћ је у галерији на Тргу српских добровољаца отворен 28. по реду Интернационални симпозијум скулптуре у теракоти "Тера". Председник Општине Илија Војиновић рекао је како је овај симпозијум, одмах по оснивању, 1982. године, превазишао кикиндске оквире.
-Имамо нешто што нема нико на свету. Локална самоуправа ће овај симпозијум да прати и подржи - рекао је Војиновић.

Изложбу је отворила историчарка уметности Сања Којић-Младенов, кустоскиња Музеја савремене уметности Војводине, рекавши како је "Тера" веома успешан уметнички симпозијум.
- Разлози успеха "Тере" леже у природном окружењу које Кикинда има, међутим сматрам да су важнији они људски ресурси, Кикинђани, на челу са Слободаном Којићем - рекла је, између осталог, Сања Којић-Младенов.

У програму отварања наступио је дувачки оркестар Добровољног ватрогасног друштва, Кикиндско певачко друштво "Корнелије Станковић" и ди-џеј Мирослав Брандић.
Иначе, учесници овогодишњег Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти, који ће трајати до краја јула, су: Златко Гламочак и Ана Рошет из Француске, Срђан Шеган из Канаде, Вејд Саундерс из Сједињених Америчких Држава и Франческо Равиоло из Италије.

Овај симбол Кикинде постављен је на трг пре више од 250 година. Године 1953. премештен је у порту Православне цркве, а у близини места где се налазио подигнут је споменик Јовану Поповићу. Претходна локална власт одлучила је да га врати на место споменика кикиндском песнику и револуционару Поповићу. Новембра 2006. године, пребачен je, наводно, у Футог на рестаурацију. Враћен je крајем децембра 2007. јер је обнова, практично, била немогућа. Био је неко време у храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди, а сада се његови делови налазе у "Хемиковом" магацину.

Како је рекао Милош Латиновић, члан Општинског већа, комисија коју је Општинско веће формирало, бавила се последњих осам месеци могућношћу да се "бели крст" врати на трг.

- Иначе, пре годину и по дана предложено је да се реконструише, али је тадашња цена била око 100.000 евра, па се чуо предлог да је његова реконструкција скупља од изградње новог - рекао је Латиновић и додао да је став Општинског већа да се "бели крст" реконструише, због чега је ангажован београдски рестауратор Веселин Лађић.

Лађић је доставио предлог како да се "бели крст" обнови и послао је извештај о стању у којем се налази. Чека се процена трошкова. Неки његови делови мораће да се замене новим материјалом, јер је споменик у изузетно лошем стању.

- Можда је неко са добром намером покушао да реконструише "бели крст", али је поступак његовог демонтирања био скандалозан. Крст је пукао на неколико места. На жалост, то је сада само гомила камења, чије премештање је веома опасно, како не би дошло до даљих оштећења. Комисија је задужила правног заступника Општине да предузме потребне радње за покретање кривичне одговорности за девастацију "белог крста" - рекао је Латиновић и додао да постоје две могућности: да се врати на место где је поставњен пре нешто више од пола века, или да буде на тргу, у линији уласка у цркву, нешто ниже од споменика Јовану Поповићу, где су га, по неким подацима, 1751. године поставили први досељеници у Кикинду, Срби-граничари.