Актуелно

Јавном предузећу "Топлана" прети блокада рачуна, због дуга ове фирме "Србијагасу" који је достигао цифру од око 50 милиона динара. У исто време, правна лица дугују овом јавном предузећу 28, а грађани 21 милион динара.

Ово је на конференцији за новинаре рекао в.д. директора "Топлане" Никола Терзин. Он је нагласио да, укоико дође до блокаде рачуна, у овој фирми неће моћи да на време обаве летњи ремонт постројења.
- Ове недеље покрећемо потупак тужби против домаћинстава, односно грађана који за парно грејање дугују више од 30.000 динара. То нам је једино решење. Тужбе ће бити покренуте и против правних лица која се нису одазвала нашем позиву како би договорили динамику исплате дуга према "Топлани"- рекао је Терзин.

Следе преговори са "Србијагасом" како би била издејствована што повољнија динамика намирења дуга. За краткорочно кредитно задужњење потребна је гаранција Општине. Истовремено, ови кредити су веома скупи.
Иначе, у "Топлани" је запослено 47 лица, а просечна плата је око 34.000 динарa.

У току је реконструкција 17 улица у Кикинди, Новим Козарцима, Башаиду, Иђошу и Мокрину. Средства у износу од скоро 140 милиона динара обезбеђена су из Фонда за капитална улагања Војводине.

За санацију и реконструкцију задужено је Јавно предузеће "Дирекција за изградњу града", а извођач радова је београдска "Алпина".
У Кикинди су у току радови у Мaсариковој, Хајдук Вељковој и Улици Ђоке Радака. Мења се комплетна асфалтна подлога и постављају ивичњаци. Како је рекао члан Општинског већа Браниослав Чолак, до краја јула ови послови би требало да буду окончани.

- Реконструкцијом наведених саобраћајница растеретићемо улице и смањити саобраћајну гужву поред пијаце-Војводе Мишића и Војводе Путника. Надамо се да ће у току ове седмице почети постављање асфалтне подлоге у Масариковој улици - рекао је, између осталог, Чолак.
У току је и постављању канализационе мреже у Моравској улици, односно сливу улице Николе Француског. У овај посао из Фонда за капитална улагања уложено је 35 милиона динара, а део средстава обезбеђен је и посредством буџета општине, односно општинског самодоприноса. Извођач радова је кикиндски "Градитељ".

Последња велика киша у петак поподне само је продубила проблем у згради Народне библиотеке "Јован Поповић" у Кикинди. Кров је пропуштао воду и прокишњавало је у готово свим просторијама. Срећом, књиге и инвентар нису претрпели штету, јер су у библиотеци спремно дочекали ову ситуацију.

Дугогодишњи проблем ове зграде ускоро би, међутим, могао да буде решен, будући да је расписан тендер и завршена јавна набавка за санацију крова и извођење унутрашњих радова на згради библиотеке.
По речима Драган Томашева из Јавног предузећа "Дирекција за изградњу града", замениће се лим који се налази на крову, део оштећене кровне грађе која је у веома лошем стању, а санираће се и део плафона у приземљу зграде. Биће обијен и део малтера са украса до улице у нивоу крова, који је падао и угрожавао безбедност пролазника.
Ово су само први, најнеопходнији послови, како би се спречило даље пропадање објекта.

Томашев није могао да прецизира када ће почети реконструкција, али је рекао да то мора да буде урађено у најскорије време. Извођач радова биће кикиндска фирма "Технобор".
И сала у Народном позоришту прокишњава због лоше урађених и постављених олука. В.д. директора Бране Марјановић рекао је да ће извођач радоива отклонити недостатак, односно заменити олуке који не могу да прихвате велику количину воде, каква је била приликом последњих киша.

Учестале кише крајем јуна не одговарају иђошким виноградарима. Због влаге и високе температуре морају винограде често да хемијски третирају. Грожђе, иначе,воли сунце, што сласт бобицама и јачину вину даје. Готово сви иђошки виноградари учлањени су у Удружење винара и виноградара "Шасла", основано 2001. године. Рецимо и то да је врста винове лозе "шасла" пореклом из Мале Азије. Најпре је стигла у Француску, а одатле се распрострла по Европи и доспела и на иђошко виногорје.

Како вели секретар удружења Миленко Шогоров, "Шасла" броји 56 чланова, а на рудинама око Иђоша тренутно има око 20 хектара виноградима. Некада, 60-их година прошлога века, лозе је било на преко 60 хектара. Ипак, у последње време има младих људи који се враћају виноградима, те Шогоров са задовољством вели како су лањске и ове године млади калемови засађени на нових 2,5 хектара.
Иђошани воле класичне, аутохтоне сорте, попут "шасле", црвене и беле "машарке", "французера", "муската", али све је више засада "шардонеа", "каберне совињона", "франковке", италијанског и рајнског "ризлинга", "совињона блан"...

Иђошки виноградари и винари на добром путу су да своје удружење, а и село, прославе и поставе на, како бисмо рекли, винску карту Србије. Томе је много допринела манифестација "Дани лозе, грожђа и вина" коју су већ осам пута организовали, а чији је врхннац 14. фебруара, на светог Трифуна. Међутим, да би иђошки винари постали чувени и још више се вишепрославили и славу села пронели, морају је да повећају производњу са садашњих 25.000 до 30.000, на барем 70.000 литара вина годишње.

- То је основни услов, а други је да обилазимо разне сајмове, како у Србији, тако и у иностранству и да носимо своје производе на оцену. За тако нешто потребни су новци и време, а и једног и другог фали нама, паорима. Географско порекло можемо да ауторизујемо и заштитимо само уз помоћ научних института и оцена на сајмовима. Надамо се да ћемо једном и то да остваримо - нада се Миленко Шогоров.
Иначе, ове године "понели" су иђошки виногради толико, да су виноградари морали да кидају младе гроздове, и смањују род, како не би оптеретили лозу. Надају се сунцу после ових силних киша.Тамо негде у позну јесен, око свињокоља, зимских слава и свечаности, биће песме и весеља. Наравно, уз добро домаће вино јер, како веле они докони, што мало раде, а много мудрују, "ни жаба на сувом неће да крекеће". 

У петак, 26. јуна у делу атара Мокрина на потезу Сентош-Ливаде, према атару Иђоша на око 500 хектара лед је  потукао готово све усеве.

Председник Месне заједнице Горан Думитров је поставио питање какав  ефекат је имала противграднa заштита и када ће Мокринчани почети да осигуравају летину на том делу атара , јер већ деценијама, лед погађа увек исти правац површине око 2.000 хектара од укупно 14.000 , колики је мокрински атар.

 „ Све досадашње комисије, које су бележиле штету, нису помогле мокринским паорима. 2006. је штета процењена на преко 30 милиона динара. Овога пута је, према првим проценама, тај износ, по овогодишњим ниским ценама сигурно преко 20 милиона динара“ каже Горан Думитров.