Актуелно

Књига „Приче ветрова“ кикиндског писца Милоша Латиновића, недавно је објављена на румунском језику, у издању темишварске издавачке куће „Antropos“.

Због књижевне структуре, ликова који се појављују, али и геополитичке линије, ову Латиновићеву збрирку критичари су назвали „роман од осам прича“.

Књижевно остварење кикиндског писца је на српском језику доживело два издања - 1997. ( београдска„Чигоја штампа“) и 2000. у издању новосадског „Прометеја“.

Књигу је на румунски језик превела Драгица Степанчев.

Представници Комесаријата за избеглице Републике Србије састали су се данас у Кикинди са представницима Општине, као и са општинском повереницима за избегла и интерно расељена лица из Новог Кнежевца, Чоке, Кањиже, Сенте и Аде.

Ово је, иначе, један у низу састанака на којим представници државе и општина расправљају о овим лицима, како би им унапредили положај и услове за живот.
Одборници Скупштине општине су на последњој седници усвојили Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у кикиндској општини, чиме је створена могућност да се до 2014. године обезбеди близу 100 милиона динара за куповину кућа са окућницом и донирање грађевинског материјала за реконструкцију постојећих стамбених објеката, како би се скућило преко 150 породица. Овај документ је неопходан за приступ средствима на конкурсима државних фондова и страних донатора, преко којих би био и обезбеђен знатан део планираних срестава.

Секретарка Секретаријата друштвених делатности Гордана Пажин изјавила је да документ представља план дугорочног решавања положаја ових лица.
У кикиндској општини има 105 породица са статусом избеглих и расењених лица, док је око 1.150 трајно интегрисано, добивши држављанство Србије.
Током ратних дејстава на територији бивше Југославије, у кикиндској општини регистровано је преко 8.000 избеглица.

Због обилних падавина и високог нивоа подземних вода, поново је запретила опасност да делови неких насеља у кикиндској општини буду поплављени. Најугроженије је у Руском Селу и у Банатском Великом Селу, те је ангажована механизација.

Како је изјавио члан Општинског већа за комуналну инфраструктуру и инвестиције Бранислав Чолак, грађевинске машине од суботе чисте каналне у новом делу Руског Села. Током викенда прочишћено је и продубљено око 1.000 метара каналске мреже.
Како је Чолак најавио, данас у ово насеље стижу и екипе Водопривредног предузећа „Горњи Банат“.

- Планирамо да и у старом делу села прочистимо преко 1.000 метара одводних канала и сматрамо да нећемо доћи у ситуацију као 2005. године, када је у Руском Селу било поплављено око 100 домаћинстава - рекао је Чолак.

Председник Месне заједнице „Руско Село“ Имре Кабок рекао је да су канали зарасли у трску и да је затражена помоћ Јавног предузећа „Дирекција за изградњу града“. По његовом мишљењу, најважније је ослободити и очистити правце који воде до главног одводног канала.
Он је апеловао на мештане да очисте канале испред својих кућа и склоне из њих смеће и суво лишће.

Након обиласка Банатског Великог Села, Чолак је упутио позив Великоселцима да и они очисте канале испред својих домова, јер ниво воде почиње да достиже критичну тачку. По његовом мишљењу, механизација би у ово село требало да дође у среду како би били прочишћени и продубљени главни одводни канали.

Председник Општине Илија Војиновић, члан Општинског већа за комуналну инфраструктуру и инвестиције и заменик директорке у Јавном предузећу „Дирекција за изградњу града“ Бранислав Чолак и координатор за унапређење положаја Рома у Скупштини општине Кикинда Мирослав Мержан, посетили су данас породицу Раду у Малом бедему, којој се од влаге срушио део куће.

Владислав и Снежана Раду живе са седморо деце у трошној набијачи, а обилне падавине допринеле се да се недавно уруши део спољног зида.
Војиновић је обећао да ће локална самоуправа из Фонда солидарности издвојити средства, како би се последице штете на кући Радуових што пре биле  саниране.

Бранислав Чолак је изјавио како је већина објеката у овом насељу у веома лошем стању, јер висок ниво подземних вода угрожава Мали бедем у којем има близу 60 кућа.

Уз награду која носи име једног од највећих песника Кикинде, ове године биће одржани и „Дани Душана Васиљева“, како у Кикинди, тако и у Темишвару.
Ово је саопштио заменик председника Општине Милош Латиновић, задужен у Општинском већу за културу и медије, који се недавно у Темишвару састао са представницима Удружења Срба у Румунији.
- Дан пре доделе овогодишње награде „Душан Васиљев“, у Кикинди ће бити одржан сусрет писаца из Румуније и Србије. Добитник награде ће дан после њеног уручења отпутовати у Темишвар, где ће се састати са представницима српске дијаспоре и одржати књижевно вече - изјавио је Латиновић.

Након прекида од неколико година, Скупштина општине Кикинда поново је прошле године установила награду за књижевност "Душан Васиљев", како због поштовања дела познатог српског песника, тако и циља да подстакне развој домаће књижевности и да афирмише Кикинду у домену културе.
Додељује се за најбољу књигу у жанровима уметничке прозе и поезије, објављену на српском говорном подручју, у периоду између два априла.

Ово престижно књижевно признање припало је прошле године београдском писцу  Милисаву Савићу за књигу "Римски дневник, приче и један роман" у издању београдске "Ариадне. Награда му је уручена на свечаности у Кикинди, одржаној средином јуна, 2009. године
Душан Васиљев, српски песник, приповедач и драмски писац  рођен је  у Кикинди, 19. јула, 1900. године. Грађанску и Учитељску школу завршио је у Темишвару. Био је учесник Првог светског рата, као аустроугарски војник на италијанском фронту. Студирао је права у Београду, а касније је учитељовао у Ченеју. Био је и наставник Грађанске школе у Ковину.

Прочуо се песмом „Човек пева после рата“. Особена је појава у контексту српске модерне. Писао је аутентичне стихове, експресионистичког набоја, као драме и приповетке Умро је у родном граду, 27. марта, 1923. године. Девет година након смрти, 1932. године, објављена му је збирка „Изабране песме“. Кикиндска Гимназија названа је по њему, 22. новембра, 1959. године.