Актуелно

„Вигец“ Мокринчанина Николе Кришана победник је овогодишњег, 24. по реду, Светског првенства у борби гусана у Мокрину. Он је јуче, у апсолутној категорији освојио титулу, јер му је са мегдана, након само 8 секунди борбе, побегао „Бомбардер“ Светозара Ладичорбића-Летка.

Како кажу искусни гушчари, и четворогодишњи „Бомбардер“ и пет година старији „Вигец“, имали су пре две недеље веома напорне полуфиналне борбе. Испоставило се да се „Бомбардер“ више уморио и предао меч, а да није укрстио крила и кљун са ривалом.
Никола Кришан је титулу светског првака освајао својим гусанима и 1989. и 1990. године.
Гушчарска легенда Мокрина, Светозар Ладичорбић-Летко, досад је, захваљујући својим љубимцима, шест пута освајао првенство по којем је Мокрин постао познат.

Иначе, у борби једногодаца „Дика“ Душана Бајића победио је „Атомског мрава“ Саве Терзића, док је двогодац „Бициклиста“ Саве Терзића надјачао „Решпу“ Паје Јовића.

Уз подршку Општине Кикинда, Православне црквене општине и Основе школе „6. октобар“, синоћ су у кикиндском Народном позоришту наступили чланови хора „Исон“ и драмске секције „Театар добрих вибрација“, новосадске школе „Милан Петровић“.

Школа за основно и средње образовање „Милан Петровић“ постоји око 50 година, а похађа је око 1.200 особа са посебним потребама.
Кикиндска публика у пуној сали народног позоришта бурним аплаузом наградила је нумере хора „Исон“, који броји близу 100 чланова, док је за синоћну пригоду наступило око 30 ученика, наставника, професора, као и родитеља деце. То је, иначе, једини инклузивни хор на свету који је регистрован и уписан у европску асоцијацију хорова. Постоји пет година и досад је забележио око 270 наступа, како у Србији, тако и у земљама у окружењу.

Седморо глумица и глумаца Драмске секције „Театар доброх вибрација“ извели су потом представу у два чина „Свети Сава браћу мири“. Ова позоришна дружина, при школи „Милан Петровић“, основана је пре 10 година. 

Јуче је кикиндска Техничка школа била домаћин „Нојман такмичења“, где се надметало 15 најбољих средњошколаца из Кикинде, Аде, Кањиже, Сенте и Суботице у области информатике, односно у  рачунарској изради информатичких програма који имју своју намену на тржишту.

Такмичење је обухватило пет категорија: корисничке, образовне и музичке програме,  пројекте подршке рачунару, и рачунарску графику.
Како је, отварајуће јучерашње такмичење, рекла директорица Техничке школе Надица Богдан, њима је припала част да буду домаћини јер су у претходне две године у Војводини показали најбоље резултате на овој међународној смотри знања о компјутерским програмима.
„Нојман такмичење“ се већ 25 година одржава у Мађарској, под покровитељством тамошњег Министарства просвете. Од пре три године позвана су да на њему учествују и деца из околних држава:  Словачке, Румуније и Србије, односно Војводине.

Након прегледаних радова, жири се одлучио за петорицу најбољих у Војводини, од којих су из Кикинде Емил Османбеговић и Милан Пандуров. Они ће Војводину представљати 18. 19. и 20. матра ове године, на финалном такмичењу у Сексарду у Мађарској.
Јанош Нојман је, иначе, рођен у Војводини и живео је у Мађарској и Сједињеним Америчким Државама. Он је 50-их година прошлог века установио рачунарску технику и за њега кажу да је „отац компјутера“.

На почетку данашњег заседања Скупштине општине, на лични захтев, потврђен је престанак мандата одборника Владимира Срдића. Клари Шилић потврђен је одборнички мандат.
У циљу одређивања дугорочне политике развоја и просторног уређења града, након низа припремних радњи, одборници су усвојили Генерални план Кикинде. Подручје обухваћено овим документом, површине око 3.200 хектара, представља постојећи грађевински реон Кикинда и грађевински простор за који се процењује да може бити користан у будућем просторном развоју града. Израда овог стратешки важног документа била је поверена новосадском Јавном предузећу „Завод за урбанизам Војводине“. Донет је на период од 20 година, с тим да се преиспитује сваке четврте године.
Усвојенаје одлука о доношењу Плана детаљне регулације за део Блока 11 у Банатском Великом Селу, јер је Акционарско друштво  „Ангропромет“ заинтересовано за изградњу продајног објекта на парцели у центру села.
Према данас усвојеном Локалном плану за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у кикиндској општини, створена је могућност да се до 2014. године обезбеди близу 100 милиона динара за куповину кућа са окућницом и донирање грађевинског материјала за реконструкцију постојећих стамбених објеката, како би се скућило преко 150 породица. Овај документ је неопходан за приступ средствима на конкурсима државних фондова и страних донатора, преко којих би био и обезбеђен знатан део планираних срестава.
Дата је сагласност на статуте Туристичке организације Општине Кикинда и Општинске стамбене агенције. Досадашњи в.д. директора Туристичке организације Драган Страјнић разрешен је дужности, а за в.д. директорку именована је Маријана Иличин. За в.д. директора Општинске стамбене агенције именован је Милорад Мандић.
Татјана Поповић, на лични захтев, разрешена је дужности директорке Јавног предузећа „Информативни центар Кикинса“, док је за в.д. директора именован Драган Влајнић.
Досадашњи вршилац дужности директора „Топлане“ Никола Терзин, преименован је у директора овог јавног предузећа.
Донето је решење о образовању шесточлане Комисије за процену тржишне вредности грађевинског земљишта у јавној својини Општине Кикинда, чија је председница Марица Тодоровић.
Милена Крстин и Весна Бјелић-Француски разрешене су дужности Комисије за кадровска и административна питања и радне односе. За чланове овог тела именовани су Зоран Родић и Маринко Крстин.
Разрешени су и именовани чланови управних и надзорних одбора у неколико јавних предузећа и установа чији је основач Скупштина општине. Такође, разрешени су и именовани  чланови школских одбора у неколико основних и средњих школа у општини.

Након што су Кикинда и Пирот пре неколико дана поднели заједничку иницијативу Министарству за државну управу и локалну самоуправу, како би добили статус града, синоћ су конференцију за новинаре одржали  начелник Општинске управе Бранко Љубоја и државни секретар поменутог министарства Душко Радаковић.
Љубоја је подсетио да су се Министарству за државну управу и локалну самоуправу, осим иницијативом, обратили и краћим елабортом о нужности преименовања у поменути статус, заједно са закључком Скупштине општине у којем се доказује и захтева да Кикинда испуњава услове за тражену промену.
- Наша иницијатива је наишла на добар пријем, међутим добили смо одговор да најпре мора бити измењен и допуњен Закон о територијалној организацији. Тиме би биле јасније дефинисани услови који одређују статус града, а и отклоњени неки технички недостаци поменутог закона. Један од главних услова који дефинишу разлику општине и града је, такозвана, комунална полиција, коју град мора да има. То захтева низ кадровских и материјалних претпоставки и није једноставан проблем. У неколико наредних месеци видећемо како су градови, величине приближно Кикинди, решили и решавају ово питање, што ће бити за нас корисно искуство. Надам се да ће Кикинда  другачијим дефинисањем Закона о територијалној организацији успети да испуни потребне критеријуме и бити преименована у град - рекао је Љубоја и додао да, као центар Севернобанатског округа и седиште регије, својим привредним, културним, инфраструктурним, образовним, здравственим и другим потенцијалима, заслужује промену статуса.
И државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу Душко Радаковић је рекао да Скупштина Србије мора најпре да усвоји измене и допуне поменутог закона, како би потом уследиле промене које тражимо.
- Као Кикинђанин, урадићу све што је у мојој могућности да наш град у што скорије време добије тражени статус. Пре тога, изменама и допунама Закона о територијалној прганизацији морају бити јасно дефинисани критеријуми по којима се статус стиче. Број становника не сме да буде одлучујући фактор. Чека нас обиман посао како би критеријуми били јасно одређени и унети као измене и допуне у поменути закон. Надам се да ћемо током ове године кренути у иницијативу промене закона, што је најважније. Наравно, незахвално је говорити о роковима до којих би Скупштина Србије требало да усвоји предложене измене и допуне. Не знам да ли ће то бити учињено до краја ове, или почетком наредне године, али сам сигуран да ће до краја мандата Скупштине, односно Владе Републике Србије, дакле до 2012. године, Кикинда да добије статус града - рекао је Радаковић и додао да је децентрализација веома битна за развој локалних самоуправа.
Кикинда и Пирот су, иначе, једина седишта округа у Србији која немају статус града. По сдашњем Закону о територијалној организацији, у Србији има 24 града којима је дефинисан овај статус.