Актуелно

В.д. директора кикиндског Центра за стручно усавршавање запослених у образовању Добровој Мартоноши и представници швајцарске Агенције за развој и сарадњу, потписали су уговор вредан више од 65.000 евра, које обезбеђује ова агенција швајцарске владе.

Споразум подразумева финансирање куповине опреме за Центар за стручно усавршавање и део трошкова који ће ова установа имати у периоду од фебруара, до краја јуна 2010. године.

Пројекат под називом „Професионални развој запослених у образовању“, од 2002. године спроводе ова швајцарска агенција и наше надлежно министарство. Њиме је предвиђено оснивање пет центара за стручно усавршавање просветних радника у Србији, међу којим је и Кикинда.
Центар за стручно усавршавање просветних радника у Кикинди регистрован је као правно лице.

Према ранијем уговору, ова швајцарска Агенција овезбеђује две трећине од укупно 132.000 евра за подизање ове установе, која ће се налазити у Немањиној, у згради коју је смештено Јавно стамбено предузеће, док једну трећину обезбеђује локална самоуправа.
За Центар за стручно усавршавање просветних радника локална самоуправа је у овогодишњем буџету наменила 4,6 милиона динара, од чега је два милона предвиђено за обавезно стручно усавршавање просветара у кикиндској општини за текућу школску годину.  

Секретаријат за стамбено-комуналне послове, грађевинарство и привреду упутио је јавни позив правним и физичким лицима која су власници бесправно саграђених стамбених, стамбено-пословних и пословних објеката да, најкасније до 11. марта 2010. године, поднесу овом општинском органу захтев за њихову легализацију.

Захтеви се подносе на обрасцу који се налази у Услужном центру општине Кикинда, где ће подносилац добити потребна упутства.
Овај јавни позив односи се и на лица која су власници станова у кућама-зградама које нису укњижене у Јавну књигу о евиденцији непокретностима и правима на њима (Катастар непокретности и Земљишна књига).
Уз захтев за легализацију, потребно је приложити и Препис листа непокретности и Уговор о куповини стана, као и доказ о исплаћеној купопродајној цени за некретнину.

Такође, позивају се правна и физичка лица која су благовремено поднела овом секретаријату захтев за легализацију бесправно подигнутих стамбених, стамбено-пословних и пословних објеката, а нису приложила сву потребну документацију, да је приложе на писрници Општинске управе Општине Кикинда, у назначеном року.
Ово обавештење биће послато свим лицима која су поднела пријаву за легализацију.
Додатне информације у вези легализације могу да се добију у Услужном центру и у канцеларији број 67. и 70.
Лица која у наведеном року не поднесу захтев за легализацију бесптравно подигнутих објеката, одноно не допуне захтев или пријаву потребном документацијом, сносиће законске последице предвиђене Законом о планирању и изградњи („Службени гласник Републике Србије“ број 72/09).

Законом о планирању и изградњи регулисана је обавеза грађевинског инспектора да без одлагања донесе решење о уклањању објекта за који није поднет захтев за легализацију у наведеном року, до 11. марта, 2010. године.

Помоћница министра за културу Душица Живковић, задужена за заштиту културне баштине, посетила је у петак Кикинду и обишла „Теру“ на „Погону два“ индустрије грађевинског материјала, где се налази око 1.000 великих експоната од печене глине на отвореном простору.
Како однедавно постоји идеја да се „мањеж“ у кикиндској касарни реконструише и претвори у место где би се драгоцени експонати, настали на досадашњим „Териним“ симпозијумима, чували и били доступни посетиоцима, Живковићева је, заједно са директором „Тере“ мр Слободаном Којићем и замеником председника Општине Милошем Латиновићем, задуженим за културу и медије, обишла и овај највећи објекат у кикиндској касарни, подигнут 1871. године за тренинг и обуку коња.

Она је изјавила да ће држава подржати намеру како би овај део касарне био претворен у музеј.
- Уствари, ову идеју треба посматрати у ширем контексту, који обухвата све оно што представља „Тера“. Овај пројекат ће држава свакако да подржи, као нешто што карактерише овај крај и по чему је Кикинда постала позната у свету скулптуре великих димензија - рекла је Живковићева. Она је додала да је, осим новца за реконструкцију „мањежа“ и његовог претварања у музеј теракоте, веома важно да се помогне и одрживост вајарског симпозијума, утемељеног 1982. године, односно чување и неговање „Тере“, као националног обележја Србије.
Милош Латиновић је рекао да је пројекат претварања „мањежа“ у музеј теракоте у току.
- Са друге стране, овај објекат у касарни који је споменик културе, биће заштићен и спасен од пропадања и што је најважније, поново ће да добије сврху, постаће користан. Војне власти су пре шест месеци дозволиле парцијализацију својих објеката, што ће нам олакшати посао. Касарна је као комплекс у интересу града, али ћемо парцијално решавати, део по део. Ускоро ће уследити мерења, процена вредности, а затим ћемо ући у преговоре са војском - рекао је Латиновић и изразио уверење да ће брзо доћи до решења, бар у овом делу када је у питању „мањеж“. Он није могао да прецизира о којим новчаним средствима је реч, јер се ради о реконструкцији и санацији „мањежа“ и његовог претварања у музеј, што је веома обиман посао и неће га решавати само локална самоуправа, него ће у подухват бити укључена и држава, односно надлежна министарства.

Директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ мр  Слободан Којић изразио је задовољство што је коначно почела реализација на коју се дуго чекало - реконструкција „Териног“ атељеа и претварање дела касарнског простора у музеј.
- Логично, сада се намеће питање решавања студентског колеџа, односно едукативног центра, за који постоји велика потреба. То мора да се догоди након реконструкције атељеа и решавања питања смештаја скулптура. Након 29 година од оснивања „Тере“, акумулирали смо изузетно респектабилно знање, које треба да пренесемо, што се, у ствари, захтева од нас. Намеће се потреба да Европи понудимо нешто што нема ниједан едукативни центар, а ми то поседујемо - рекао је Којић.
Иначе, пре две седмице Фонд за капитална улагања Војводине одвојио је 17.100.000 динара, што је први део од предвиђених 26 милиона, за реконструкцију „Териног“ атељеа на „Погону два“ Индустрије грађевинског материјала „Тоза Марковић“.
 

Васпитачица и диригент дечјег хора “Чуперак“ Светлана Милић данас је кикиндском породилишту предала помоћ у виду пелена, бенкица, капица и пешкира које су купљене од новца сакупљеног од продаје улазница за   хуманитарни концерт  одржан крајем јануара.

Прикупљено је око 30 хиљада динара.

„Приликом снимања спота, видела сам да тек рођене бебе леже на јако старим и похабаним пеленама. Ни у монтажи нисмо могли избећи да се тај детаљ не види. То ме је јако погодило и растужило и зато смо одлучили да порођајно одељење дарујемо не новчано, него робно“ - рекла је Светлана Милић и захвалила се Предшколској установи, локалној самоуправи и „Ангропромету“ као и свим грађанима који су куповином улазнице помогли порођајно оделење.

Ових дана у току је санитарна сеча јасенова на периферији Кикинде,  дуж улице Водице. Шумом, старом 58 година, газдује  Акционарско друштво “Расадник“. Технички руководилац ове фирме Немања Ковачевић рекао је да се уклањају сува, болесна, трула, изваљена и поломљена стабла.

- Ова јасенова шумица је у посебној основи за газдовање шумама у Газдинској јединици „Кикинда“, што значи да је под надзором републичког шумарског инспектора. Пре сече, урађено је обележавање стабала од стране два шумарска инжењера, што је преконтролисао и главни инжењер за газдовање шумама, као и републички шумарски инспектор, који је и дао дозволу за почетак радова - рекао је Ковачевић и додао да ће овога пута бити посечено укупно 46 стабала.

Овом санитарном сечом „Расадник“ спроводи своју законску обавезу, према Закону о шумама. Иначе, како је предвиђено посебном основим,  за седам година поменутој шуми истиче опходња, што значи да ће сва стара стабла бити посечена, а на тој површини биће засађене нове младице.

Према подацима јавног предузећа „Дирекција за изградњу града“, пошумљеност на територији кикиндске општине 2003. године износила је 0,3 одсто, док сада обихвата 1,5 одсто територије, што је просек у Банату.

Локална самоуправа планира да пошумљеност у кикиндској општини достигне четири одсто. Лане је засађено 16.000 нових садница, а вредност послова око 3,6 милиона динара. Крајем 2009. Општина је са Секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство Извршног већа Аутономне Покрајине Војводине закључила уговор о суфинансирању подизања пољозаштитних појасева, вредан 3,58 милиона динара. Намера локалне власти је да свеке године пошуми око 200 хектара.