Актуелно

Поводом честих обраћања ученика и студената локалној самоуправи са захтевом за одобравањем стипендија, подсећамо да Законом о локалној самоуправи није утврђена надлежност из које би се закључило да је давање ђачких и студентских стипендија у обавези локалне самоуправе.

Према  мишљењу буџетског инспектора давање средстава за ђачке и студентске стипендије предстваља незаконито коришћење средстава  буџета локалне самоуправе – објављено је у Службеном гласнику Републике Србије , број 129 /2007  и објашњено да је давање стипендија у надлежности Министарства просвете.

Локална самоуправа из ресора за здравство и омладину,  на основу захтева из Фонда за таленте одобрава средства за талентоване ђаке, студенте, учешће на такмичењима.

Општинска смотра дечјег фолклорног стваралаштва, у организацији Завода за културу Општине Кикинда (у оснивању) биће одржана 10. априла у Накову, с почетком у 10 сати.

Како је рекао уметнички координатор ове установе Милан Д. Оука, наступиће деца из основних школа у општини, чланови култирно-уметничких друштава и невладиних организација које се баве културним стваралаштвом.
Кореографије малишана нижег узраста, од 1. до 4. разреда основних школа, не би требало да буду дуже од 5 минута, основца од 5. до 8. разреда, до 6 минута.

По три најбоља остварења биће кандидована за Зонску смотру дечјег фолклорног стваралаштва, која ће бити одржана 25. априла у Зрењанину.
Општинска смотра фолклорног стваралаштва за одрасле биће одржана 16. априла у Банатском Великом Селу, с почетком у 19 сати. Три најбоље кореографије квалификују се за Зонску смотру, која ће бити одржана у Апатину, 16. маја.
Општинска смотра драмског стваралаштва одраслих, према календару Завода за културу Војводине, биће одржана до 5. марта. Пратиће је селектор на матичној сцени извођача, којег ће да одреди Завод за културу Општине Кикинда.
По пропозицијама Завода за културу Војводине, односно Савеза аматера Војводине, општински селектор мора да погледа све представе, како би се кандидовале за друге такмичарске инстанце. У супротном, неће се моћи надметати на било којој смотри или фестивалу у организацији Завода за културу Војводине-Савеза аматера Војводине.

Пријаве треба послати на адресу: Трг српских добровољаца 6. Контакт телефон је: 064 12-02-938.

Председник Општине Кикинда Илија Војиновић и директор Фонда за капитална улагања Аутономне Покрајине Војводине Момчило Миловић, потписали су јуче поподне у атељеу „Тера“ уговор о улагању 17.100.000 динара у његову реконструкцију.

То је први део наменских средстава за адаптацију и реконструкцију овог објекта на „погону два“, Индустрије грађевинског материјала „Тоза Марковић“ за изолацију, грејање и увођење водоводне и канализационе мреже, како би био у функцији током целе године. Извођач радова је новосадски Конзорцијум ГП „Ковачевић“ д.о.о.

Председник Општине Илија Војиновић рекао је како је добро што Војводина улаже у „Теру“, с обзиром да се као међународни вајарски симпозијум већ 28 година налази на културној мапи Србије.
По речима директора Фонда за капитална улагања Момчила Миловића, ово је само први део новца за „Теру“, као једне од најзначајнијих институција за развој културе и уметности у Војводини.
- Ово је почетак, јер је Војводина заинтересована за улагање у „Теру“, како би привукли студенте, односно љубитеље скулптуре у теракоти,  како из Србије, тако и из Европе, односно целог света. Градимо, дакле, један центар за европске студије скулптуре - рекао је Миловић и додао да ће, ако се укаже потреба, бити одобрена и додатна средства, укупно до 26 милиона динара.
Адаптација атељеа је један од 55 одобрених капиталних пројеката у кикиндској општини, који се финансирају из овог фонда, у укупној вредности од 1,27 милијарди динара. У фази реализације су 33 пројекта за чију реализацију је Фонд за капитална улагања платио преко 760 милиона динара.

Секретар покрајинског Секретаријата за културу Милорад Ђурић рекао је да је потписивање уговора веома важан корак у развијању „Териних“ могућности као наставног центра и туристичке дестинације.
- Сигуран сам да будућност оваквог пројекта попут „Тере“, лежи у повезивању са другим капацитетима, било да су туристички, или неки други. Такве комбинације су веома важне како би привлачиле уметнике, а и туристе и друге госте - рекао је Ђурић.
Директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ мр  Слободан Којић рекао је да ће аутентичност простора атељеа остати непромењена.
- Притисак на „Теру“ од стране студената и професора са разних уметничких универзитета у Европи је велики, и добро је што ћемо овај простор оспособити да буде у функцији целе године. Ово је први велики потез на плану развоја појма „Тера“. Следећи је улазак у кикиндску касарну и претварање „мањежа“ у музеј - рекао је Којић и изразио наду да би то могло да се догоди још ове године.
Интернационални симпозијум скулптуре у теракоти "Тера", јединствен у свету, утемењен је 1982. године. Основао га је мр Слободан Којић, вајар. Од тада се одржава сваке године, током јула, у објекту старе индустријске архитектуре у оквиру Индустрије грађевинског материјала "Тоза Марковић", на, такозваном, "погону два".

На "Тери" је учествовала светска вајарска елита. Кроз уметнички атеље продефиловала су 373 вајара, од којих су две трећине професори на уметничким академијама широм света.
 

Екипе ћупријске „Зоохигијене“ поново су у петак и суботу, 5. и 6. фебруара, уклањали са кикиндских улица псе и мачке луталице. У складу са законом збринута су 53 пса и 14 мачака.

Ћупријски зоохигијеничари ишли су и у Мокрин и Банатску Тополу како би покупили кућне љубимце од власника који не желе да их држе.
Иначе, због појаве новог случаја беснила у кикиндској општини, мере које су наложене решењем Управе за ветерину Министарства пољоприврде, шумарства и водопривреде од 4. новембра, 2009. године, продужене су од 1. фебруара 2010. године и у наредних 90 дана, односно до 1. маја.

Обавеза локалне самоуправе је да организује стално хватање и збрињавање паса и мачака луталица на начин прописан законом, да контролише њихово затварање у граду и да организује нешкодљиво уклањање лешева животиња са свих јавних површина.
Према подацима Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду, у више наврата током протекле године екипе ћупријске и зрењанинске зоохигијеничарске службе ухватиле су и збринуле у складу са законским мерама 286 паса луталице у кикиндској општини.
Ћупријска „Зоохигијена“ је у 2010. години са кикиндских улица, као и из села, уклонила 133 кућна љубимца.
Како је најавио директор Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду Небојша Лакета, радници „Зоохигијене“ ће континуирано наставити ову акцију.

Власници који не желе да држе животиње, могу да се пријаве на бројеве телефона 26-935, 32-045 и 410-670, како би били евидентирани и омогућили овој служби да их бесплатно уклони приликом најављеног доласка.

Без јануарског рачуна, Јавно предузеће „Топлана“ тренутно дугује испоручиоцу енергента „Србијагасу“ 75 милиона динара, јер не успева да наплати рачуне од крајњих корисника даљинског грејања.

Уколико „Топлани“ буде блокиран рачун, неће моћи да предузме неопходне радове на реконструкцији вреловода, након завршетка грејне сезоне.
Иначе, „Србијагасу“ нису плаћени рачуни за новембар и децембар прошле године. По речима в.д. директора „Топлане“ Николе Терзина, дуг правних и физичких лица према овом кикиндском јавном предузећу износи око 63 милиона динара.
- Дугују нам за грејање и неке јавне установе, односно буџетски корисници, у просеку од 40.000 до 500.000 динара. Уколико дође до блокаде нашег рачуна од стране „Србијагаса“, нећемо бити у ситуацији да реконструишемо вреловод, односно да се припремимо за нову грејну сезону. С тога апелујем на дужнике, како правна, тако и физичка лица, да измире своје рачуне за грејање, јер је ситуација крајње озбиљна - наглашава Терзин.

Због нагомиланих дугова према „Србијагасу“, у „Толани“ летос нису урадили реконструкцију постројења и топловодне мреже у планираном обиму.