Актуелно

Према обавештењу кикиндске Канцеларије за младе, у току је пријављивање за едукацију младих до 30 година чији је радни назив „Омладинско предузетништво“.

Програм се реализује у сарадњи са УСАИД-ом и Министарством за омладину и спорт Републике Србије.
Конкурс је отворен до 15. фебраура, а формулари за пријаву могу да се преузму у Канцеларији за младе, у Култирном центру, (бившем Дому омладине), на Тргу српских добровољаца 23. у Кикинди.

Иначе, програм економске сигурности промовише економски развој у неразвијенијим подручјима Србије, кроз подршку малим и средњим предузећима и омогућава усавршавање и оснаживање младих, помaжући им да стекну неопходне вештине, како би се укључили у глобалне економске токове.
Један од главних приоритета програма економске сигурности је рад са младим кроз промоцију омладинског предузетништва и запошљавања.
Циљ програма је унапређење предузетничких и тржишних вештина и знања младих, како би били успешнији на тржишту рада или као власници својих компанија.
Ове активности су у складу са основним приоритетима Националне стратегије за младе, попут њиховог запошљавања и самозапошљавања и омладинског предузетништва.

Покрајински секретар за енергетику и минералне сировине Радослав  Стриковић посетио је Банатско Велико Село и Нове Козарце, којим је на недавном конкурсу одобрено по 3 милиона динара за наставак изградње и уређење рибњака.

Великоселски риболовци и заљубљеници у природу подигли су на ободу села и порибили веома леп рибњак, односно ископали и продубили старо језеро.
Новац ће бити искоришћен за изградњу приступног тротоара, бетонских стаза око језера и за његово чишћење. Послови су поверени Водопривредном предузећу „Горњи Банат“, које ће наћи кооперанте за грађевинске послове. Како је нагласио директор „Горњег Баната“ Драган Фелбаб, радови би требало да почну најкасније за месец дана.
Слична ситуација је и у Новим Козарцима где су предвиђени готово идентични подухвати на језеру које се налази на ободу у центру села, у склопу стадиона и парка и служи за потребе месног Удружења спортских риболоваца „Златни караш“. Истовремено, то је права оаза воде и зеленила, коју Козарчани веома радо посећују где проводе слободно време.

Стриковић је нагласио да Покрајина води рачуна о местима где су експлоатисане одређене минералне сировине и одваја новац за рекултивацију терена.
- Ово што сам видео у Банатском Великом Селу и Новим Козарцима говори да је Покрајина на добре пројекте уложила новац. Наравно, да би се све привело сврси и изградило до краја, потребно је још новца и покушаћемо да обезбедимо и додатна средства - рекао је Стриковић и додао како се нада да ће ове године у Војводини за рекултивацију, односно сличне подухвате бити издвојено између 70 и 90 милиона динара.
Заменик председника Општине Милош Латиновић рекао је да је потребно уложити средства и у другим местима у општини, као надокнаду за експлоатацију минералних сировина.
- Добро је што је Покрајина препознала потребу да улаже баш на села, у којим има великих проблема, не само финансијске природе, него и оних највећих, везаних за смањење броја становника, поготово младих. Наравно, локална самоуправа ће понудити адекватне пројекте, како би привукла одређена средства за стварање бољих и квалитетнијих услова живота - рекао је Латиновић.
Одборник у Скупштини општине и заменик директора Јавног комуналног предузећа „6. октобар“ Стеван Грбић рекао је да је осим ова три милиона динара, у подизање рибњака уложено још толико средстава.Уз помоћ локалне самоуправе уз језеро је прошле године изграђена још једна помпа за воду која освежава рибњак.

И у Кикинди обележен је Светски дан борбе против рака, с циљем да се смањи стопа смртности од овог главног узрочника смрти у свету.
Јуче је екипа Превентивног центра кикиндског Дома здравља у мегамаркету „Идеа“ делила пропагандни материјал и разговарала са грађанима како предупредити ову опаку болест.

Ризик обољења, иначе, може бити знатно смањен кроз мере превенције. Како је нагласила шефица Превентивног центра Оливера Ранков, главне мере превенције од карцинома су: избегавање пушење дувана и изложености диму, смањење конзумирања алкохола и избегавање претеране изложености сунцу. Осим тога, веома су важан здрав стил живота, здрава и правилна исхрана, као и редовна физичка активност.

Сваког радног дана од 9 до 13 сати, у Превентивном центру могуће је обавити скрининг, дносно преглед дојке, као и тест за рано откривање карцинома дебелог црева.

У Србији се сваке године региструје неки облик малигнитета код 32.000 особа. Према резултатима Института за онкологију и радиологију, у држави годишње од рака умре око 20.000 људи.
У нашој општини током протекле године дијагностикована су 1.162 карцинома, 226 жена оболело је од рака дојке, док је откривено 108 случајева канцера плућа и 68 дебелог црева, док су 63 пацијенткиње оболеле од рака грлића материце.

Иђошко Удружење виноградара и винара „Шасла“ организује десету по реду манифестацију „Дани лозе, грожђа и вина у Иђошу“. Узорке вина треба предати данас или сутра у месном Дому културе. Стручни жири оцењиваће вина 6. фебруара, а званично проглашење победника биће 14. фебруара, на Светог Трифуна.

Узорци се предају у белим стакленим флашама у количини од два пута по два литра. На једној боци треба налепити етикету са подацима о власнику, односно произвођачу, заједно са годином производње и називом вина. Котизација по једном узорку је 300 динара.
Прошле године жири је оцењивао око 170, а ове године организатори очекују преко 200 узорака вина.

Како је предвиђено програмом, у подне, 14. фебруара, на Светог Трифуна биће освећна такмичарска вина, а потом је планиран обилазак винограда, њихово освештање, а онда следи проглашење победника, уз пригодан културно-уметнички програм.
Удружење винара и виноградара "Шасла", основано 2001. године. Врста винове лозе "шасла" пореклом је из Мале Азије. Најпре је стигла у Француску, а одатле се распрострла по Европи и доспела и на иђошко виногорје.

Удружење броји 56 чланова, а на рудинама око Иђоша има око 20 хектара под виноградима. Некада, 60-их година прошлога века, лозе је било на преко 60 хектара. Ипак, у последње време има младих људи који се враћају традицији. Прошле и претпрошле године млади калемови засађени су на нових 2,5 хектара.

Иђошани воле класичне, аутохтоне сорте, попут "шасле", црвене и беле "машарке", "французера", "муската", али све је више засада "шардонеа", "каберне совињона", "франковке", италијанског и рајнског "ризлинга", "совињона блан"...

Због појаве новог случаја беснила у кикиндској општини, мере које су наложене решењем Управе за ветерину Министарства пољоприврде, шумарства и водопривреде од 4. новембра, 2009. године, продужују се од 1. фебруара 2010. године и у наредних 90 дана.

Обавеза локалне самоуправе је да организује стално хватање и збрињавање паса и мачака луталица на хуман начин, прописан законом, да контролише њихово затварање у граду и да организује нешкодљиво уклањање лешева животиња са свих јавних површина.
Ветеринарске станице у кикиндској општини обавезне су да и даље врше попис, вакцинацију и обележавање свих невакцинисаних паса и мачака, старијих од три месеца.

Кинолошки савез Кикинде до даљег има забрану промета, као и организовања изложби и смотри ових домаћих животиња, док зараза траје.
Иначе,  према подацима Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду, у више наврата током протекле године екипе ћупријске и зрењанинске зоохигијеничарске службе ухватиле су и збринуле у складу са законским мерама 286 паса луталице у кикиндској општини.
Ћупријска „Зоохигијена“ је 14. и 15. јануара 2010. године са кикиндских улица уклонила 66 паса луталица.

Како је најавио директор Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду Небојша Лакета, радници поменуте „Зоохигијене“ поново ће организовати акцију у петак и у суботу, 5. и 6. фебруара.
Власници који не желе да држе животиње, могу да се пријаве на бројеве телефона 26-935, 32-045 и 410-670, како би били евидентирани и омогућили овој служби да их бесплатно уклони приликом најављеног доласка.