Актуелно

Опште удружење предузетника Кикинда обележило је јуче, 19. јануара, своју славу, Богојављење. Иако овај дан прослављају већ десетак година, ово је први пут да предузетници славе славу у својим просторијама код градске пијаце, које су добили прошле године, захваљујући локалној самоуправи.

Слављу је присуствовала и делегација Општине Кикинда, на челу са председником Илијом Војиновићем, који је честитао слављеницима, предузетницима у кикиндској општини.

Педседник Извршног одбора удружења Драгољуб Репац захвалио је представницима локалне самоуправе и честитао славу свим предузетницима. Он је изразио наду да ће локална власт помоћи како би Опште удружење предузетника лакше и стабилније функционисало.
Иначе, удружење окупља око 1.300 предузетника који запошљавају преко 2.500 радника и делује у веома сложеним и тешким условима. Локална самоуправа, поручују надлежни, предузеће све што је у њеној моћи како би кикиндским малим привредницима било лакше.

Напозната лица посекла су ових дана десетак стабала храста, на излазу из Кикинде код велике НАП-ове бензинске пумпе, непосредно крај раскрснице магистралних путева према Башаиду и Иђошу.

У шумици дуж обе стране пута где су мештани кикиндске општине некада обележавали 1. мај, постоји стотинак стабала храста, старих 50-ак година, пречника од 50 до 80 центиметара.

Под окриљем ноћи стабла су посечена и однета. Занимљиво је напоменути да су храстови изузетно велики и лепи и посечени су моторном тестером, што нимало није једноставан и лак посао. Право је чудо како нико није приметио починиоце, који су се одважно дрзнули на законом кажњиви подухват.

Иначе, овај потес где су стабла посечена припада Јавном комуналном предузећу „6. октобар“ и ту су главна изворишта воде за кикиндску водоводну мрежу.
У локалној самоуправи апелују да се то не чини и истовремено моле грађане који примете „дрвосече“ да одмах обавесте полицију.

Средствима из Еколошког фонда, однонсо донације НИС-а, у Банатском Великом Селу, у парку поред ватрогасног дома, протеклих дана засађено је 66 садница. Посао, након тендера, поверен је предузећу „Расадник“ и како је рекао директор Станко Керкез, посађено је 8 садница хималајског бора, 20 пирамидалног храста, 3 црвене шљиве, 7 сребрне смрче, 3 чемпреса 5 полеглих клека, 3 тује, 2 куглена јасена и 8 Панчићевих оморика.

У току је садња и у Башаиду, где је планирано 66 стабала јавора, 35 коврџавих врба, 4 „пинцике“, 20 смрча, као и 15 Панчићевих оморика.
Посао у Банатском Великом селу вредан је 220.000, а у Башаиду 340.000 динара.
Како је предвиђено пројектом, из истог фонда на потесу код „Ауто-куће“ биће засађено 500 младица брезе и 125 црног бора, у вредности од 1.000.000 динара.

Помоћница председника Општине Гордана Булатовић задужена за заштиту животне средине, образовање и социјалну политику, рекла је да ће, чим временске прилике буду повољне, садња бити настављена.

- Мештани Банатског Великог Села и Башаида изразили су жељу да им се обнови парк, а у Банатском Великом Селу биће пошумљен и просатор око цркве. Средстава од прошлогодишње НИС-ове донације за ову намену има још и молимо грађане да нам сугерушу где би требало садити младице - рекла је Булатовићева и позвала и остала села да се укључе у акцију озелењивања.

Према новом Закону о безбедности у саобраћају време задржавања је са 15 минута, колико је било раније скраћено на 5 минута.
Из „Паркинг система и гаража“ обавештавају да су корисници паркинга дужни да чим стану плате паркирање према започетом сату.

Иначе, сат времена паркинга у првој зони  је  20 динара, у другој са 30.
Целодневно паркирање је 80 динара, док је цена месечне универзалне карте за све зоне смањена са 5000 на 2000 динара.

Због лошег квалитета воде за пиће у Кикиндском водоводу  интересовање грађана за еко чесме постаје све веће.
Потрошња воде на првој јавној чесми са пречишћеном водом у Кикинди, оној у Галадској за десет година износи 7000 м3, што је годишње 700 м3.
У прошлој години значајано је повећана потрошња воде са чесме на Микронасељу. Прошлогодишња потрошња износила је 2000м3, док је од отврања са ове чесме преузето 7700 м3 воде. Са чесме код храма Светог Николе на Тргу потрошено је 3100 м3 воде, а у прошлој години 1200 м3.
Да је постојала потреба за отварањем  чесме са хигијенски исправном пијаћом водом у II рејону говори податак да је за два месеца од када је отворена чесма у дворишту храма у изградњи Светих Козме и Дамјана преузето 8 м3 воде, иако су капацитети ове чесме далеко мањи него код оних у граду.
Одржавање четири чесме у граду Општина Кикинда плаћа око милион динара годишње фирми „Енвиротеч“.
Иначе,  „Енвиротеч“ бави се инжењерингом, пројектовањем, производњом, монтажом и сервисирањем уређаја за припрему пијаће и процесне воде. Систем квалитета је сертификован по стандарду ИСО 9001  од стране енглеске сертификационе куће „Lloyd“.