Актуелно

Скупштина Општине Кикинда донела је одлуку о отпису камате на доспеле обавезе по основу следећих локалних јавних прихода: пореза на имовину правних лица, пореза на имовину физичких лица, пореза на земљиште физичких лица, комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору, самодоприноса из прихода пољопривреде и шумарства, самодоприноса из прихода лица која се баве самосталном делатношћу, као и пореза на акције на име и уделе.

Сто одсто камате која је доспела за плаћање до 31.12.2009. године, отписаће се пореским обвезницима - физичким лицима, предузетницима и правним лицима, ако на прописане уплатне рачуне локалних јавних прихода уплате главни дуг који је доспео за плаћање до 31. децембра 2009. године, а рок за уплату је до 31.12.2010. године.
Одсек локалне пореске администрације доставиће правним лицима,  предузетницима и физичким лицима обавештење о стању главног дуга на дан 31.12.2009. године.

Порески обвезници се за сва спорна питања могу обратити Одсеку Локалне пореске администрације, који се налази у згради општине - канцеларије 21, 25, 26 и 27, или путем телефона: 410-216, 410-166, 410-118 и 410-212.

Реагујући на прозивке изречене на јучерашњој конференцији за медије у Општинеком одбору Демократске странке Србије како локална самоуправа није адекватно поступила, односно није се обратила органима Аутономне Покрајине Војводине за помоћ приликом санације поплава које су летос захватиле и кикиндску општину, начелник Општинске управе Бранко Љубоја и члан Општинског већа Имре Кабок одлучно су демантовали такве изјаве.
Они су рекли да је Општина Кикинда на време реаговала и обратила се надлежним покрајинским и републичким органима и тражила адекватну помоћ.

На данашњој конференцији за медије изнети су писмени докази, односно захтеви за помоћ упућени на више адреса.
Љубоја је нагласио да се локална самоуправа у више наврата обраћала надлежним у Влади Аутономне Покрајине Војводине, представницима Скупштине покрајине и надлежним секретаријатима, као и Дирекцији за робне резерве Војводине и Влади Републике Србије, односно Министарству за пољопривреду, водопривреду и шумарство, што је поткрепљено писменим доказима о комуникацији.
- Ово што је изречено у Општинском одбору Декократске странке Србије још је један пример политичке злоупотребе тешке ситуације изазване поплавама. Учинило смо максималне напоре како би помогли најугроженијим, иако су нам средства ограничена. Позивам наше политичке опоненте да нам се придруже и покушају да нађу изворе за  помоћ пострадалим у поплавама, било да је у питању новац или грађевински материјал - рекао је Љубоја и нагласио да су се у овој странци могли обратити и општинском руководству са питањем да ли је општина и и како реаговала, где би добили  исцрпан одговор.

Кабок је назвао површним и неодговорним изјаве упућене из ове странке на рачун општинског руководства.
- Опет се умешала политика тамо где није било потребе. Мислим да је локална самоуправа учинила све што је било у њеној могућности како би помогла најугроженијим у поплавама. Поново постављам питање да ли је локална самоуправа икада раније више помагала него у овој ситуацији, када смо у новцу и грађевинском материјалу обезбедили преко 5.000.000 динара, не рачунајући радове и копање канала током великих падавина - рекао је Кабок и додао да је у виду једнократне новчане помоћи подељено најугроженијим породицама 2,2 милиона динара, подељено 50.000 еко блокова за зидање што износи 2,4 милиона динара, док је за њихов превоз обезбеђено око 122.000 динара, а у току је подела пакета са „јуполом“ и хигијенским потрепштинама, за чега је из општинског Фонда солидарности издвојено око 315.000 динара. Он је обећао да ће за најугроженије бити обезбеђено још 10.000 блокова.
Љубоја и Кабок су такође истакли како је одлука о томе којим породицама ће бити додељена помоћ донета на основу извештаја две комисије, сачињене од компетентнх стручњака. 

У галерији Народног музеја ће у суботу, 20. новембра, с почетком у 19 сати бити отворена изложба названа „Дан Г“, односно „Дан града“, где ће кроз фотофрафију и докукента бити представљено пет назначајнијих  датума у историји Кикинде, како би и грађани били у прилици да се упознају с њима и одлуче колико су значајни.

Ово је истакнуто на данашњој заједничкој конференцији за медије коју су сазвали директори Народног музеја и Историјског архива, Лидија Милашиновић и Драгомир Томин.
Милашиновићева је рекла да су стручњаци архива и музеја најрелевантнији када су у питању ови датуми, јер имају на увид документацију која ће кроз ову изложбу бити доступна и грађанима.
- Од 20. новембра до 20. децембра, током трајања изложбе за коју је улаз бесплатан, грађанима ће бити пружена могућност да гласају за један од наведених датума. Такође, у локалним новинама биће објављени анкетни листићи са најзначајнијим датумима. Ово ће бити један од параметара за избор датума за Дан града. Исто тако требало би да буде релевантна и анкета о овом датуму које је већ годину дана на општинском веб сајту. После 20. децембра биће организована и јавна расправа са стручњацима и представницима локалне самоуправе како бисмо, коначно, одлучили који је датум најприкладнији за овај дан - нагласила је Милашиновићева.
Директор Историјског архива Драгомир Томин рекао је да Кикинда има богату прошлост и више значајних датума, који би могли да буду обележавани као Дан града.

- Искристалисали смо пет најзначајнијиг датума који су преломни у историји Кикинде, а то су: 12. новембар 1774. године када је Кикинда добила две повеље, о успостављању Векикокикиндског привилегованог диштрикта и ону о могућности организовања вашара, 1. јануар 1893. када је званично добила статус града, 20. новембар 1918. када је ослобођена у Првом светском рату, потом 6. октобар 1944. године као дан одлобођења у Другом светском рату и 22. мај, такозвани „Летњи Свети Никола“, који је обележаван између два рата - рекао је Томин и истакао да ће изложба бити поткрепљена аутентичним документима како би се грађани лакше определили, што ће бити повод за каснију расправу. Он је изразио наду да ће дефинитивно бити утврђен датум који ће се обележавати као Дан града.

На Тргу српских добровољаца и у улицама Браће Татић и Генерала Драпшина у току је садња младица на местима где је некада било дрвеће. Стари пањеви су извађени, а током новембра требало би да на њиховим местима, као и на зеленим површинама на тргу, буде засађено 215 садница брезе, липе, јавора, „пинцике“, тује, платана, клеке. Јавно предузеће „Дирекција за изградњу града“ посао вредан 316.000 динара поверио је иђошком Расаднику шумског и украсног биља „Викумак“.

Нова стабла ће бити заштићена металним штитницима, како не би дошло до оштећења.
Такође, у току је санитарна сеча односно уклањање непожељних биљних врста на познатом кикиндском излетишту Симићев салаш. Посао такође води „Дирекција за изградњу града“. Током новембра ће на излетишту бити засађено 7.000 младица храста и 6.000 багрема.
У овај подухват је Секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владе Аутономне Покрајине Војводине уложио 1.300.000, а „Дирекција за изградњу града“ 700.000 динара. Радови су поверени „Викумаку“ и требало би да буду окончани до краја године.

Уклањањем непожељног растиња биће обезбеђено преко 100 кубних метара огревног дрвета, а новац од продаје биће уложен за озелењивање трга.
Такође, током јесени биће засађено и 13.600 младица тополе и сибирског бреста на 25 хектара у близини дирекције пољопривредног  предузећа „Галад“.
 

Преко 50 радника кикиндског Дома здравља данас је потписало донорске картице како би завештали своје органе. Тиме су подржали акцију „Шанса за нови живот“ коју је покренуо Клинички центар Војводине, иначе најбољи трансплантациони центар у Србији.

Преко Дома здравља своје органи је досад завештало 204 грађана, али је број Кикинђана који су се одлучили на овај корак већи јер је то могуће учинити и преко других здравствених организација.

У Србији тренутно има преко 1.100 пацијената који чекају нови бубрег, 50 нову јетру, а око 10 срце.

Радници кикиндског Дома здравља су данас на најбољи могући начин подржали ову акцију, како би и код других грађана пробудили свест о важности донирања органа.