Актуелно

Помоћници министра просвете Желимир Попов, задужен за предшколско и основно и Богољуб Лазаревић у сектору за средње образовање, састали су се данас са директорима општинских основних и средњих школа, као и са представницима локалне самоуправе.
Том приликом разговарали су о будућој мрежи школа, завршним испитима након основног образовања, као и о инклузији деце са посебним потребама.

У изјави за медије Желимир Попов је оценио да је кикиндске општина спремна да на основу важећих критеријума уради квалитетну мрежу школа, односно изврши прерасподелу школског простора, што је у њеној надлежности и спроводи у сарадњи са Министарством просвете.
Осмаци ће, иначе, на крају школске године полагати завршни испит који се неће много разликовати од досадашњег пријемног, а коначну форму имаће 2014. године.
- Сви ученици осмог разреда, по новом наставном плану и програму, полагаће завршни испит на крају ове школске године, а уписиваће жељену средњу школу на основу оствареног резултата, као и успеха у школи. Деца са посебним потребама полагаће испит по прилагођеном програму - рекао је Попов и додао да ће ученици и родитељи о свему бити подробно и на време обавештени.
Било је речи и о инклузији деце са посебним потребама у систем образовања, што ће имати веће ефекте наредне године када буду опредељивана буџетска средства за педагошке асистенте који би радили са њима.

Богољуб Лазаревић је говорио о мрежи школа, а акт о томе, када је реч о Војводини, требало би да утврди Секретаријат за образовање Владе Аутономне Покрајине Војводине, док коначну одлуку доноси Влада Скупштине Републике Србије.
- Средњим школама у Кикинди недостаје простор, али се надамо да ће проблем бити решен прерасподелом простора у основним школама. У току је реформа средњег образовања и у овом тренутку имамо 53 огледна профила у средњим стручним школама. Предстоје нам завршни испити након средњег образовања, односно општа матура, што ће за четири године бити основно мерило за упис на студије, искључујући она академска образовања на којим се траже посебне вештине, као што су факултети уметности - рекао је Лазаревић и додао да ће сви ученици бити у прилици да је полажу.

Представници седам породица са избегличким статусом и две који се воде као интерно расељена лица, потписали су данас у Свечаној сали општине споразуме и купопродајне уговоре по којим су им обезбеђене куће са окућницом, односно решено стамбено питање.

Свечаном чину присуствовао је и председник општине Илија Војиновић који је истакао да локална самоуправа предузима све што је у њеној моћи како би ово питање било решено на што бољи начин.
Ова питања, иначе, решавају се на основу уговора о сарадњи кроз пројекат „Помоћ Комесаријата за избеглице Републике Србије“, намењен избеглим и интерно расељеним лицима кроз пружање подршке локалним акционим плановима, закљученог између Комесаријата за избеглице РС и Општине Кикинда.

Пројекат, иначе, финансирају Викоки комесаријат за избеглице Уједињених нација (УНХАЦР), Комесаријат за избеглице РС и локална самоуправа, свака кућа са окућницом кошта до 620.000 динара. Једна кућа је у Кикинди, а остале у селима општине.
Пре тога, био је расписан конкурс и комисија је одлучила да ових девет породица добије кров над главом.
Према речима општинског повереника за избегла и интерно расељена лица Предрага Војновића, овим породицама припада и 80.000 динара у виду грађевинског материјала и опреме. Трошкове закључења уговора и порез на промет непокретности, остале неопходне таксе и  укњижење у катастру, иде на терет Општине Кикинда. Он је нагласио да ће се и наредних година спроводити овакав подухват у континуитету, како би се обезбедила потпуна интеграција ових лица.

У кикиндској општини тренутно има 1.217 особа са избегличким и статусом интерно расељених лица, а од 2008 на овај начин збринуто је 26 породица.

Владика Румунске православне цркве у Србији Данило Стоинеску, заједно са црквеним достојницима, у присуству стотинак мештана и званица, освештао је јуче поподне нови дрвени крст и реконструисани звоник на гробљу у Руском Селу где су својевремено сахрањивани припадници веома бројне румунске заједнице у овом месту.

Заједница Румуна у општини учествовала је на конкурсу и том приликом локална самоуправа јој је одобрила 80.000 динара за уређење гробља, постављање дрвеног крста, реконструкцију звоника и за постављање бетонске стазе на прилазу гробљу.

Поред месног руководства, на челу са председником Месне заједнице Имреом Кабоком, јучерашњој свечаности у Руском Селу присуствовали су и секретар Националног савета румунске националне мањине у Србији Марчел Драган, председник Заједнице Румуна у Кикинди Корнел Боронка, градоначелници Жомбоља и Сакалаза у Румунији Габор Каба и Илие Тодаско, као и помоћница председника Општине Јулијана Јованић.

Данило Стоинеску је након службе истакао да је ово за румунску заједницу велики догађај јер је након 60 година у Руском Селу на овом месту била прва црквена служба на румунском језику.

Он је захвалио Имреу Кабоку на труду како не би били заборављени припадници румунског народа, којих је 1910. године било скоро 350 у Руском Селу.

Марчел Драган истакао је да је ово још једна потврда да Румуни, Срби, Мађари и други народи могу да живе заједно.

У кикиндској општини има око 130 припадника румунске заједнице, а у Руском Селу живе свега две породице Румуна.

Захваљујући кикиндском победничком тиму летошњег квиза Фокс Телевизије названог „Serbian open“ и локалној самоуправи, Дом здравља је добио на поклон ново санитетско возило марке „Ситроен“, вредно око 18.000 евра. Тим поводом данас је у кикиндској болници одржана конференција за медије, након које је капитен кикиндске екипе Бранко Љубоја уручио кључеве новог возила директорици Дома здравља Јелици Калаба.

Наша екипа у саставу: Бранко Љубоја, Славко Бован, Бранислав Чолак и Вања Томашев освојили су, као што је познато, прво место у квизу где су се надметале 32 општине из Србије, као и награду од 20.000 евра. Одлучили су да половину дају у добротворне сврхе и препознавшии потребе кикиндског здравства, решили су да новац утроше на набавку неопходног санитетског возила.

Локална самоуправа је за ову намену издвојила додатних око 8.000 евра у динарској противвредности и  након јавне набавке возило је стигло у Кикинду и данас предато на употребу.

Локална самоуправа је, како је на конференцији за новинаре истакао председник Општине Илија Вијиновић, за потребе кикиндског здравства ове и прошле године издвојила из буџета близу седам милиона динара. Између осталог, заједно са Секретаријатом за здравство Владе Аутономне Покрајине Војводине, за потребе болнице купљен је нов хистопатолошки крио-микротом, апарат за брзо дијагностификовање тумора, као и мамограф, у сарадњи са кикиндском филијалом Републичког завода за здравствено осигурање и власником „Ангропромета“ Рудолфом Валтером.

Директор Опште Болнице Душан Коларовић и директорица Дома здравља Јелица Калаба захвалили су представницима локлане самоуправе на учешћу у обезбеђивању новца за потребе кикиндског здравства.

Генерална конзулка Републике Хрватске у Србији Љерка Алајбег, заједно са конзулом саветником Антом Фрањићем, посетила је данас Кикинду. Том приликом у свом кабинету госте је примио председник oпшине Илија Војиновић, са члановима Општинског већа Браниславом Чолаком и Ненадом Грбићем. У дужем и пријатељском разговору највише је било речи о успостављању веће сарадње, посебно у  привреди.
Конзулка Алајбег је изјавила да је дошла у Кикинду на своју жељу и захвалила је општинском руководству на пријему и добродошлици.
- Ово је моја прва посета Кикинди и драго ми је што имам прилику да се упознам са културним знаменитостима, јер сам чула да је један од центара културе у Војводини. Наша привредна сарадња није посебно развијена, али је у интересу и Србије и Хрватске да буде обострано снажнија јер капитал и инвестиције не познају границе и нације, него нуде могућност за отварање нових радних места и успостављање боље сарадње, што је у обостраном интересу. Такође, надам се да ће из Србије, али из Кикинде, бити више инвеститора у Хрватској, и обрнуто. Ја ћу представити ваше привредне потенцијале у мојој држави, јер је неопходно да развијамо обострану регионалну привредну сарадњу и функционишемо барем онако како је некада било. Наша привреда је компатибилна, посебно када су у питању Војводина и североисточни део Хрватске. Такође, јачамо односе у култури, али сматрам да би могли оснажити сарадњу када је реч и о туризму. Наши гости на Јадранском мору не желе само купање, него и шире садржаје, које би, уз обострани интерес и сарадњу, могли да им понудимо и код вас - рекла је Алајбегова и изразила задовољство  јачањем укупних политичких односа две државе.
Илија Војиновић такође није крио задовољство због интензивније сарадње и исказао је наду да ће у будућности бити још већа.
- Посебно ми је задовољство када имамо госте из суседства и надам се да ће госпођа Алајбег са лепим утисцима отићи из Кикинде и тамошњим привредницима представити наше могућности - рекао је Војиновић.