Актуелно

Општина Кикинда започела је процес имплементације пројекта "Развој локалне самоуправе" кроз програм "Exchange 3", који финансира Европска унија. Укупна вредност пројекта је око 113 хиљада евра. Циљ пројекта је јачање капацитета локалне управе кроз подизање ефикасности и транспарентности рада, а све ради побољшања квалитета услуга крајњим корисницима - грађанима. Пројекат ће омогућити Кикинди да направи ефикасну и модерну локалну самоуправу са ефикасним давањем услуга становништву и привреди кроз јачање и модернизацију администрације и подизање нивоа комуналних услуга. Пројектом је, између осталог, предвиђено оснивање Позивног центра (по угледу на Инђију - систем 48) и Центра за издавање дозвола (све на једном месту!), а време за реализацију је годину дана.

Пројекат спроводи Општина Кикинда уз техничку помоћ стручњака и партнера из Општине Инђија, а првом састанку присуствовали су директори јавних предузећа и секретари секретаријата Општинске управе.

Поводом почетка заједничког пројекта СЦ „Језеро“ и ЈКП „Младост“ из Панчева названог „Пливам у школи“, данас је одржана конференција за новинаре којој су присуствовали представници обе установе.

Циљ пројекта је, како каже руководилац Спортске службе „Језера“ Милосав Рељин, унапређење спорта у Кикинди и Панчеву и повећање броја младих људи који се опредељују за здрав живот.

Пројекат траје годину дана, а како је предвиђено у том периоду кроз пливачку школу требало би да прође 3.600 кикиндских и 1.000 малишана из Панчева, узраста од шест до осам година. Осим тога, деца би прошла кроз низ моторичких и антропометријских мерења, како би се прецизније утврдили њихови пливачки и други спортски потенцијали.

- Школа пливања у Спортском центру „Језеро“ постоји 30 година и желимо да свој метод рада представимо и понудимо и другим срединама, а Панчево је једна од њих - рекао је Рељин.

По речима Милета Угрена, члана Центра за развој спорта у Панчеву, ради се о специфичностима овог пројекта када је у питању тестирање деце и методолошки рад.

- Обука деце-непливача у Панчеву траје 20 дана, а овде у Кикинди много дуже, па смо желели да разменимо искуства - рекао је Угрен.

Директор СЦ „Језеро“ Милован Ранђић истакао је да је пројекат поднет за суфинансирање Покрајинском секретаријату за спорт и омладину, а у плану је и за прекограничну сарадњу.

Његова реализација требало би да допринесе учвршћивању партнерских веза на релацијама између особља које врши обуке и тестирања, са васпитачима, учитељима, родитељима, предшколским установама и школама ради успешног спровођења активности пливања као дела школског спорта. Подизање свести о важности учења и савлађивања базних вештина пливања како за преживљавање тако и за потенцијално бављење деце спортом, биће постигнуто користећи педагошке и саветодавне мере код деце, родитеља, наставног кадра и радника у спорту.

Поводом 11. октобра, Међународног дана менталног здравља, Специјална болница за психијатријске болести из Новог Кнежевца организовала је у Кикинди промоцију својих редовних активности и пројеката намењених очувању менталног здравља.

Након представљања на Тргу српских добровољаца, синоћ је у Културном центру одржана мултимедијлна презентација.
Током програма, стручњаци болнице „Свети врачи“ показали су где и како треба тдажити помоћ, шта људи могу да ураде како би очували и ојачали своје ментално здравље.

Акценат је био на слогану „Избор постоји“, односно да свако има право да да се ангажује како би сачувао своје душевно здравље.
Било је речи и о депресији, болести већег дела човечанства, која је у порасту, као и о превенцији зависности од алкохола и дрога, уз конкретна упутства где и коме се обратити уколико је пoмоћ потребна.

Током „Дана лудаје“ локална самоуправа угостила је многобројне званице. Централни део манифестације отворио је у суботу министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Саша Драгин. Кикинду су, између осталих, посетили представници општина Приједор и Бихаћ (Босна и Херцеговина), Арад, Решица и Сент Николау Маре (Румунија), Кондорош (Мађарска), Браунфелс (Немачка), Шентјур (Словенија). Наравно, бележимо и долазак гостију из других општина: Бечеја, Врбаса, Ћуприје.

Из Амбасаде Руске Федерације у Београду стигао је њен Други секретар Максим Рибкин, из мађарског конзулата дошла је Ангела Гергељ. Гости „Дана лудаје“ били су и наш генерални конзул у Темишвару Драгомир Раденковић, заменик директора Фонда за капитална улагања Аутономне Покрајине Војводине Предраг Живаљевић, помоћник директора Управе за ветерину при Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства Горан Милошев.

Кикинду су посетили и представници Нафтне индустрије Србије, као и други привредници и представници неколико туристичких организација. 

У организацији Туристичке организације општине, под генералним покровитељством локалне самоуправе и уз подршку многобројних спонзора, у Кикинди је током викенда одржана јубиларна, 25. по реду, најзначајниjа туристичко-привредна и гастрономска манифестација - „Дани лудаје“.

Током три славска дана наш град су посетили многобројни гости и званице, како из региона, тако и из других делова државе и из иностранства.
Овогодишњи „Дани лудаје“ донели су два нова рекорда и у тежини, тако и у дужини овог плода равнице.
Најтежу лудају, од укупно девет колико је било у конкуренцији, одгајио је у својој башти студент Пољопривредног факултета из Савиног Села Милан Десница. Његова рекордерка вагнула је 288,3 килограма, чиме је потучен рекорд из 2004. године од 253 килограма. Друга по тежини (213,7 килограма) била је бундева Србобранца Чабе Зедија, док је трећа од 140 килограма Ненада Поповића, такође из Србобрана.
Најдужу тикву од 266 сантиметара произвео је Золтан Елек из Темерина што је надмашило досарашњу рекордерку од 250 центиметара Факултета за биофарминг из Бачке Тополе. Међу 13 такмичара вргова, како их зову, другопласирани је био бачкотополски Факултет за биофарминг (250 центиметара), а трећу по дужини тикву 237,5 ) одгајио је Дарко Цицмил из Бачке Тополе.
Јубиларни „Дани лудаје“ били су веома клавитето организовани, уз низ културних, гастрономских, спортских и других садржаја. Бележимо  сликарске изложбе, концерате озбиљне музике, позоришне представе, кулинарске и спортске манифестације. На трпези на „банатском фруштуку“ нашле су се свакојаке слане и слатке ђаконије које су припремиле вредне домаћице из кикиндске општине.
И ове године тргом су дефиловали кикиндски предшколци и основци маскирани у одоре начињене од јесењих плодова.
Манифестација је одавно прерасла регионалне оквире и постала препознатљива, како у држави, тако и у иностранству и тиме доприноси афирмацији нашег града.

У петак вече је на Тргу српских добровољаца, додуше уз присуство малобројне публике због хладног времена, наступила београдска „Балканика“, а у суботу је посетиоце забављао познати поп певач Жељко Самарџић.