Актуелно

У организацији Удружења грађана за заштиту културног наслеђа Србије „Завет“ из Београда и Месне заједнице, у Башаиду је у суботу одржано такмичење у спремању средњовековних јела Европе. Готово заборављену кухињу предака представило је двадесетак екипа из Србије, Републике Српске и Црне Горе.
Жири је за оригинална јела наградио Ресторан домаће кухиње „Раднички дом-Цимос“, београдску бурекџиницу „Сарајево“, ресторан из Београда „Маеста“, жене из Башаида, као и Удружење жена из Долова за најоригиналнију етно поставку.
Банатску кухињу представили су кувари „Радничког дома“ из Кикинде, који су припремили, такозвани, банатски фруштук и јела од лудаје.
Послужен је кромпир „у чакширама“ (у љусци), кромпир у плеху са лудајом, црвеном паприком, сланином и луком. Нашла се и шунка стара три године, а служено је и козје кисело млеко, као и ракија у фићоцима, стара 10 година.

У рганизацији месног Актива жена и уз помоћ Месне заједнице, у Новим Козарцима организована је током викенда „Питијада“, друга по реду манифестација у прављењу традиционалние пите од кромпира, такозване кромпируше.
Традиционално јело Новокозарчани негују од давнина, када су им преци живели у Босанској крајини, а са „осмом офанзивом“ донели су у наслеђе и део крајишке кухиње. Пита кромпируша једано је од типичних јела, а за Козарчанке кажу да су мајсторице у спремању овог укусног јела од кромпира, брашна, црног лука, воде, уља или свињске масти, соли, а може мало и бибера.
Манифестацију је прошле године иницирао бивши Козарчанин, сада натурализовани Футожанин, Милорад Мајкић, професор физичког васпитања који је пре две године бициклом превалио 10.000 километара када је са још једним колегом отишао у Пекинг на Олимпијске игре.
Такмичење, односно дегустација, одржана је у дворишту месне Основне школе „Иво Лола Рибар“, а од педесетак кромпируша најукуснију је, по оцени жирија, умесила мештанка овог села Милена Качавенда.
Чланице месног Актива жена начиниле су питу дугу 25 метара и бесплатно је поделиле посетиоцима. Требало им је око сат времена да развуку тесто, нафилују га и ставе у тепсију. Утрошено је 10 килограма кромпира, три главице црног лука, 7,5 кила брашна, по 250 грама соли и вегете, једно јаје, млаке водем уља и бибера.

Под покровитељством Општине Кикинда и у организацији Културног центра, у Кикинди ће 28. и 29. септембра бити одржане, седамнаесте по реду, „Змајеве дечје игре“ у којим учествује преко 600 предшколаца и основаца из општине.

Програм почиње у уторак, 28. септембра, у 10 сати испред Културног центра где ће предшколци цртати кредом. У 10,30 почињу радионице за основце у дворишту Килтурног центра, а у 14 сати у Свечаној сали  предвиђено је представљање књижевног опуса дечјег писца Јасминке Петровић из Београда.
Потом од 17 сати на Тргу српских добровољаца почиње концерт где учествује хор „Чуперак“, а истовремено ће бити додељене награде најуспешнијим учесницима ликовно-литерарног конкурса, одржаног ове године под именом „Мудре књиге кад полете летом“, што је и мото овогодишњих игара.

У среду, 29. септембра, током преподнева предвиђена је посета Основној школи „Славко Родић“ у Банатском Великом Селу где ће се представити и писци, овогодишеи гости „Змајевих дечјих игара“: Душан Поп Ђурђев, Игор Коларов и Бранко Стевановић.
У 15 сати на бини на Тргу српских добровољаца почиње централна приредба у којој, осим гостију, учествују предшколци и основци, као и Балетско забавиште Културног центра. Водитељ програма је Миња Субота. Пре тога, од 14,30, глумци Позориштанцета „Лане“ одиграће представу за децу.

Основна идеја ове манифестације је да се окупе писци, илустратори и издавачи дечје литературе, а пре свега деца, како би кроз игру и забаву исказала креативност.

Посланик у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине Саво Добранић и члан Општинског већа Бранислав Чолак, обишли су данас најважнија градилишта у Кикинди - Косовску и Његошеву улицу где је у току изградња канализационе мреже, Моравску и нови Дом ученика и студената „Никола Војводић“.

У сливу у Синђелићевој улици предвиђени су радови у деловиме ове, као и Косовској и Његошевој улици, укупне дужине 1.737 метара. Посао почео 26. августа, а поверен кикиндском предузећу „Градитељ - грађевински материјали“.
Канализација се поставља у Његошевој, од Михајла Пупина до Партизанске, у Косовској, од Његошеве до Синђелићеве, као и у делу Синђелићеве, на парној страни од Данила Косића до Косовске, и непарној страни поменуте улице, од кућног броја 41. до броја 73.
Након изградње уличне мреже, следи њен технички пријем, а тек после тога грађани ће моћи да изграде дворишни прикључак, односно да се прикључе на канализациону мрежу.
Чолак је подсетио да је рок за завршетак радова 60 дана, а вредност ове инвестиције је 16 милиона динара, која је финансирана наменским средствима, преосталим од градског самодоприноса.

-Надамо се да ће предвиђени радови бити окончани у року, а како буде текао прилив новца у општинску касу, тако ћемо наставити послове у овом сливу. Конкурисаћемо за средства од државних и иностраних фондова, како би окончали изградњу комплетне канализационе мреже у граду за коју је, по процени, потребно око 500 милиона динара - рекао је Чолак.
До краја сезоне, подсетио је Саво Добранић, требало би да буду окончани завршни радови у сливу „Никола Француски“. У току је изградња асфалтне подлоге и тротоара, као и каналске мреже за одвод кише Моравској улици, у дужини око 250 метара, где је раније већ постављена канализација. Он је рекао да ће у следећој фази бити реконструисана читава улица. За завршетак овог дела посла из Фонда за капитална улагања Војводине опредељено је 9 милиона динара. Рок за завршетак је 50 радних дана.
Добранић и Чолак су потом обишли нови Дом ученика „Никола Војводић“, где су у току завршни радови уређења дворишта у вредности од 9 милиона динара. Посао је поверен предузећу „Златна греда“.

- Надамо се да ће све бити завршено током октобра, када би се у ново здање уселили први ученици и студенти. Наравно, пре тога требало би да буде урађен технички пријем - рекао је Добранић и додао да се неким извођачима радова дугује око 50 милиона динара, а они су прихватили гаранције Фонда за капитална улагања о намирењу дуговања.
Комплетна изградња новог Дома ученика и студената „Никола Војводић“ кошта 309 милиона динара. Радове финансира Република Србија, Аутономна Покрајина Војводина и општина Кикинда.

„Дан без аутомобила“ који се 22. септембра одржава у више од 1.000 европских градова, обележен је данас и у Кикинди.

Манифестација је одржана под покровитељством Општине Кикинда, а учесници су возили ролере, бицикле, тротинете и шетали Светосавском улицом, која је од Призренске до Ђоке Радака од 13 до 14 сати била затворена за саобраћај моторних возила. Учествовали су ученици основних и средњих школа, као и предшколци и нека удружења грађана. Посебна погодност била је што су грађани могли да изврше мање поправке на бициклима, захваљујући волонтерима који су организовали мобилне радионице.
Помоћница председника општине Гордана Булатовић рекла је да је циљ ове акције скретање пажње на заштиту природе и смањење загађења од издувних аутомобилских гасова.
Међународни дан без аутомобила 22. септембар, Европска унија је посветила напорима за очување животне средине и представљања здравог начина живота. Први пут је обележен 1999. године.