Актуелно

Заменик генералног директора Гаспромњефта за истраживање и производњу Борис Зиљберминц данас је пустио у рад систем за производњу нафте „Шабачка“ на нафтном лежишту „Кикинда Варош“ који ће омогућити повећање производње и искоришћење нафте на подручју општине. Свечаном отварњу присуствовали су и председник општине Кикинда Илија Војиновић, извршни директор НИС Нафтагаса Предраг Радановић, директор за геологију и развој  Гаспромњефта Виктор Савељов и шеф Одељења за нафту и гас Дмитриј Филимонов.

Нафтна индустрија Србије последњих две године је, захваљујући доброј сарадњи са локланом самоуправом, отворила шест разрадних бушотина на овом простору.У систем за производњу нафте „Шабачка“ уложено је четири милиона евра и за наредних 15 година очекује се производња око 300.000 тона нафте и 40 милион кубних матара гаса.

 Карактеристика овог система јесте то што је по први пут у Србији примењена нова технологија, постављањем аутоматског мерног уређаја под именом „Озна“, којим се периодично мери количина нафте и гаса, а служи и за контролу рада прикључних бушотина у аутоматском или ручном режиму.

Према речима заменика генералног директора Гаспромњефта за истраживање и производњу Бориса Зиљберминца „Гаспромњефт“ очекује да ће оваквих бушотина бити све више:
„ Задововољство је присуствовати овако битном догађају. Овде ће се примењивати, за Србију,  нова технологија и верујем да ће оваквих грмова бити још више, јер у план акционара улази како повећање залиха нафте и гаса у Србији, тако и повећање производње. Гаспром њефт се развија тако да ће стручњаци из Србије бити потребни како у земљи, тако и у иностранству и надам се да ће нам се остварити жеља за производњом од милион тона годишње. „

Председник општине Илија Војиновић је нагласио да су партнерски односи са НИСом на изузетно високом нивоу и захвалио се овој компанији, посебно генералном директору Нафтне индустрије Србије Кирилу Кравченку, извршном директору НИС Нафтагаса Предрагу Радановићу и Бранку Радаковићу на успешној сарадњи и узајамној подршци.

На позив градоначелника Жилине Ивана Хармана, делегација из кикиндске општине предвођена замеником председника општине Милошем Латиновићем и помоћницом председника Горданом Булатовић отпутовала је данас на 2. међународни фестивал под називом „Дани европске културе“ који ће од 19. до 20. августа бити одржан у овом, нама братском граду у Словачкој.
Први дан фестивала резервисан је за уличне свираче, презентације заната и хране са простора Чешке, Пољске, Немачке, Словачке и Србије, а другог дана, на бини у центру Жилине, наступиће извођачи из поменутих земаља. Кикинду ће у склопу званичног програма представљати састав „Дрво труо“ и женска певачка група „Мелизми“.
Кикиндска туристичка организација такође учествује на фестивалу, представљајући туристичке потенцијале, манифестације, као и места од посебног значаја за наш град.
Предвиђен је и пријем код градоначелника Жилине.

Брачни пар Стеван (50) и Жељка Јаконић (50), до сада нису тражили никакву помоћ, иако живе веома оскудно, са двоје тешко болесне деце. Син Јован (23) је оболео од церебралне парализе. До пре четири године могао је да се креће, а сада је везан за постељу. Потпуно је непокретан. Уз њега неко стално мора да буде. Кћерка Јелена (26) готово је слепа. Одумире јој очни нерв и чека је потпуни мрак. Штићеница је „Наше куће“, установе за особе ометене у развоју. Стеван је до пре годину дана радио у ливници. Потом је добио отказ. Жељка никада није била запослена. Морала је да се стара о деци. Живе од 36.000 динара, колико месечно добију за болесну децу на име туђе неге и помоћи.
Мајске и јунске поплаве готово су им потпуно уништиле кућу у Кикинди, у улици Лазе Костића 64. Вода је продрла чак и у просторију у којој лежи Јован. Зидови су натопљени водом и свуда осећа се мирис влаге. У кући су почеле да расту самоникле гљиве.
Тада су се Жељка и Стеван први пут обратили за помоћ. Најпре је реаговала локална самоуправа, омогућивши да кућа у први мах буде заштићена. Други поплавни талас средином јуна није могао да буде заустављен.
С обзиром да су имали у дворишту изграђене темеље довољне за мању кућу, почели су да је подижу. Јавили су се донатори-приватна предузећа и људи добре воље. Неко је обезбедио шљунак и песак, неко прозор, врата... Реаговала је и локална самоуправа из Фонда солидарнисти. Још мало, и кућица ће бити стављена под кров. Недостаје, међутим, нешто цигала, а објекат би требало да се и омалтерише, за чега Јаконићи немају средстава.
Кажу, требало би им и нешто плочица за купатило, новца за санитарије, а и мајсторе-зидаре требало би исплатити, иако су веома стрпљиви, знајући у каквој су тешкој ситуацији Јаконићи. Желели би да се до зиме преселе јер са болесном децом не могу да дочекају мразеве у влагом натопљеној набијачи. Кажу, добро би им дошао сваки вид помоћи. 

У холу Културног центра синоћ је отворена прва самостална изложба скулптура у теракоти малог формата, аутокре Јасмине Зарић. Радови су настали у последњих пет година, уз помоћ и подршку „Тере“, на челу са њеним оснивачем мр Слободаном Којићем.

Ради се о 24 скулптуре, које представљају актове. Изложба ће бити отворена до 10. септембра.
Јасмина Зарић је рођена у Кикинди 1973. године. Завршила је Економско-трговинску школу. Бавила се новинарством, поезијом и скулптуром у теракоти.

Недавно је први пут излагала своје радове у „Блок галерији 45“ у Београду, у оквиру заједничке изложбе групе ауторки из Србије. Живи у Кикинди.

У Центру за подршку женама данас су представљена два пројекта: „Истраживање о положају жена у спорту на територији Аутономне Покрајине Војводине“, о чему је говорила и чланица Општинског већа за спорт Гордана Трнић и „Функционисање Саветовалишта за правну и психосоцијалну помоћ женама које су претрпеле насиље“.

Када је реч о првом подухвату, како је рекла директорка ове невладине организације Марија Срдић, након истраживања у осам општина и градова, биће прикупљени кредибилни подаци у овој области који ће бити важан документ о положају жена у спорту и могућностима за његово унапређење.

Гордана Трнић је истакла да ће ово истраживање бити добро како би се у општини прикупиле иформације о овом, и као полазна основа за даље подухвате у циљу унапређења и развоја.
Овај пројекат подржава Покрајински секретаријат за спорт и омладину, а партнерство у реализацији активности пружила је и локална самоуправа, уз чију помоћ ће у октобру бити организован округли сто како би резултати приликом овог занимљивог истраживања били представљени.

О положају жена у спорту говорила је и Светлана Мирчић-Вукобрат.
Саветовалиште за правну и психосоцијалну помоћ женама које су претрпеле насиље функционише од септембра 2009. године и, како је рекла Срдићева, досад имају око 40 досијеа особа које су им се јавиле због насиља у породици.
Реализацију овог пројекта омогућила је Кооператива холандских фондација за централну и источну Европу. Има за циљ бесплатну правну и психосоцијалну помоћ женама које трпе насиље у породици или на послу, а у плану су и едукативне и промотивне активности које доприносе превенцији насиља.
О пројекту је говорила и стручна сарадница у овом саветовалишту Милена Ћук.