Актуелно

Након што је јуче председник општине Кикинда Илија Војиновић прогласио ванредно стање у општини због елементарне непогоде изазване поплавама, члан Општинског већа Владо Крејић одржао је данас конференцију за новинаре.

Како је предвиђено процедуром, пријављивање штете тече у складу са процедуром надлежних у републици и покрајини, где постоји тим људи задужен за овакве ситуације.
- На овај начин проблем дижемо на виши ниво и у наредном периоду, пре свега од Републике Србије, очекујемо значајну помоћ. Такође, требало би ових дана Кикинду да посети и министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Саша Драгин, како би се уверио какво је стање у атару и насељеним местима у кикиндској општини - рекао је Крејић и упутио апел пољопривредним произвођачима да и даље пријављују штету.

Према Крејићевим речима, у кикиндској општини је под водом или угрожено водом од 25 до 30 процената пољопривредног земљишта, а досад је пријављена поплава на око 20.000 хектара.
Иначе, пријављивање штете на грађевинским објектима траје до 15. јула. Обавља се Услужном центру, а у селима у седишту месних заједница.

У Мокрину су отпочели јавни радови које финансира Министарство економије и регионалног развоја у Влади Републике Србије. Вредност посла је 900.000 динара, с тим што ће Варошка управа Мокрина суфинансирати пројекат најмање са још 200.000 динара.

У питању је наставак прошлогодишњег посла, односно уређење кишне канализације и прокопавање канала. У ове јавне радове укључени су: Удружење грађана „Урма“, Јавно комунално предузеће „6. октобар“ и Месна заједница.

Председник Месне заједнице Горан Думитров алелује на мештане Мокрина да се и они укључе у посао, прочисте пропусте и продубе канале.

Због елементарне непогоде председник општине је  донео Одлуку о проглашењу ванредне ситуације на територији општине Кикинда.
Према тој Одлуци све надлежне службе, јавна предузећа и организације којима је оснивач општина Кикинда дужне су да спроводе одлуке, које ће у циљу ублажавања последица елементарне непогоде донети Општински штаб за ванредне ситуације.

Штету на грађевинским објектима до 15. јула грађани из Кикинде могу пријавити у Услужном центру општине, сто бр. 7, а у селима секретарима Месних заједица.
Штета на пољопривредном земљишту се пријављује у 3. месној заједници „Угљеша Терзин“ у Кикинди, а у селима радницима пољочуварске службе. На сточној пијаци штета се може пријавити 24 сата.

Општина Кикинда ће формирти комисије које ће извршити процену пријављене штете и која ће саставити извештај који ће се доставити Скупштини општине, Влади Војводине и Влади Републике Србије.

Општина Кикинда ће ради ублажавања последице штета настелих обилним падавинама упутити и Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде захтеве да Министарство што пре исплати субвенције пољопривредним произвођачима за 2010. годину, као и да изврши отпис пореза на доходак од пољопривреде. Од Министарства ће бити затражено и да закупци пољопривредног земљишта у државној својини буду ослобођени обавезе плаћања закупа а оним пољопривредницима  који немају у закупу пољопривредно земљиште у државној својини да буду обезбеђена кредитна средства као помоћ.
Обратиће се и Јавном предузећу „Воде Војводине“ Нови Сад, да  изврши отпис доприноса за наводњавање и одводњавање.

Јуче је у  Свечаној сали Скупштине општине за носиоце дипломе "Вук Караџић", ученике генерације и ђаке-учеснике републичких такмичења приређена је свечаност.

Најбољим основцима и средњошколцима у кикиндској општини помоћница председника општине Гордана Булатовић је уручила пригодне поклоне (дигиталне рамове, флеш меморије) и похвалнице. Признања је добило преко 150 ђака.

“Право је задовољство што, упркос свему што се дешава, имамо толико успешних младих људи- више од 150 ђака основних и средњих школа постигло је одличан успех, добило Вукову диплому, постали су ђаци генерације или су освојили једно од прва три места на републичким такмичењима. Иначе, током целе школске године покушавамо да постакнемо оне најбоље да буду још бољи и још увек може и локална самоуправа и родитењи да учине један корак више, али оно што су мени увек говорили јесте да учимо само за себе и да нам знање које стекнемо током школовања нико не може одузети“ - рекла је Гордана Булатовић и пожелела свим ђацима успех у даљем школовању

Амбасадор Краљевине Норвешке у Србији Хакон Бланкенборг у суботу је пресецањем врпце отворио силос у рускоселској Земљорадничкој задрузи „Бразда“, у чијој изградњи је учествовала и фондација из ове државе на северу европе „Jarenproduktutvikling“.

Свечаности у Руском Селу присуствовали су представници ове норвешке фондације, представници Министарства пољопривреде-Сектора за рурални развој и Секретаријата за пољопривреду Војводине, Радивој Надлачки и Јанош Добаи, посланици у скупштинама Србије и Војводине, Ото Кишмартон и Саво Добранић, председник Општине Кикинда Илија Војиновић, члан Општинског већа Владо Крејић, представници других задруга и фирми које су учествовале у овом пројекту, задругари „Бразде“ и остали.
Председник Месне заједнице Имре Кабок пожелео је свим добродошлицу. Он је рекао да је нови силос симбол успешне заједничке сарадње.
Директор Земљорадничке задруге „Бразда“ Тибор Ердег рекао је да је сарадња са „Jarenproduktutvikling“ успостављена пре пет година и све време иде узлазном путањом.

- Потписали смо четири уговора са овом организацијом у вредности од 400.000 евра. Највећи део средстава утрошен је за повољне кредите, која су наша 43 задругара искористила за прикључне машине, заливне системе, пластенике и унапређење производње Део новца искоришћен је за набавку електронске ваге, а део у финансирање изградње овог силоса са пратећом опремом. Наша сарадња огледа се и у едукацији, односно ширењу задругарства по норвешком принципу - рекао је Ердег и додао да су засад изграђене три ћелије, капацитета свака по 300 тона, са усисним кошем од 60 тона на сат, и да постоји могућност подизања још три сило-ћелије.

Хакон Бланкенборг је изјавио да ово није помоћ, него вид сарадње са нашом државом, у коју су обе земље уложиле своја искуства.
- Наш заједнички интерес је сарадња која подразумева размену робе и искуства у оба смера. Норвешка и Србија имају много сличности. Обе имају добре пољопривредне произвођаче. Користећи различита искуства, добијамо боље резултате. Посебно ми је драго када је у питању сарадња у области пољопривреде - рекао је Бланкенборг.

Ова норвешка фондација има сарадњу са осам задруга у Србији, које окупљају око 2.000 произвођача.
Силис су освештали месни свештеници Борко Лукић и Тибор Конц, а у уметничком делу програма учествовали су чланови рускоселског Културно-уметничког друштва „Братство-јединство“ и дувачки оркестар Добровољног ватрогасног друштва из Нове Црње.