Актуелно

Рускоселски ловци обележили су у суботу значајан јубилеј - 85 година од организованог лова. Друштво је формирано 1925. године. Престало је са деловањем за време Другог светског рата, да би 1954. године било реактивирано, ма да је и пре било неорганизованог лова.
Током 85 година кроз друштво је прошло преко 180 Русколселаца. Данас броји 73 члана и 14 који су у подмлатку.

Рускоселско Ловачко друштво „Зец“ делује у оквиру Ловачког удружња „Граничар“ и газдује на око 4.000 хектара.
Како је рекао предсеник друштва Бошко Добранић, једна од најзначајнијих активности је пошумљавање. У последње време ловци су засадили око 10 хектара нове шуме, у чему им је помогла и локална самоуправа.

Свечаности у Руском Селу присуствовали су и преседници ловачких савеза Србије и Војводине, др Зоран Поповић и др Милош Беуковић.
Најбољим ловцима додељено је ордење Ловачког савеза Србије, као и значке Ловачког савеза Војводине.
Такође, председник Ловачког савеза Војводине Милош Беуковић доделио је Златну плакету рускоселском Ловачком друштву „Зец“.

Заменик Покрајинског заштитника грађана за опште послове Стеван Арамбашић посетио је данас Кикинду и том приликом примао грађане и разговарао са њима о проблемима који их тиште. 
Посета Кикинди организована је у оквиру и у складу са  годишњим планом посете заманика покрајинског омбудсмана општинама на територији Војводине.

Њен циљ је, како је рекао Арамбашић, упознавање са ситуацијом на терену, са конкретним проблемима појединаца и стицања свеобухватне слике о њиховом положају у односу на органе локалне самоуправе.
- Проблеми које нам грађани износе су веома слични у урбаним и у сеоским срединама. Углавном, жале се на рад инспекцијских органа, износе проблеме везане за права у односу на центре за социјални рад, за запошљавање, као и немогућност извршења окончаног управног поступка - рекао је Арамбашић.

У Србији десетак општина има институцију заштитника грађана на локалном нивоу. Скупштина општине Кикинда је у октобру прошле године донела одлуку установљењу Заштитника грађана и за очекивати је да ускоро буде именован из редова угледних и политички непристрасних личности и почне са радом.   

У организацији кикиндског Центра креативних идеја „Creativia“, Војвођанске зелене иницијативе и новосадског Пољопривредног факултета, у Свечаној сали Скупштине општине данас је одржана  трибина под именом „Где год нађеш згодно место, ти дрво посади“.

Ради се о кампањи како би површине под шумама биле повећане, поготово у Војводини, имајући у виду да је пошумљеност у покрајини свега шест процената, док европски стандард као минимум предвиђа 14 процената.

На трибини је говорио директор Дирекције за шуме у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде др Саша Орловић.
- Између осталог, и новим законима желимо да подстакнемо пошумљавање. Изменама Закона о пољопривредном земљишту омогућено је да се може пошумљавати и пољопривредно земљиште, што досад није био случај. Такође, новим Законом о шумама формирани су буџетски фондови за пошумљавање, а ветрозаштитни појасеви дефинисани су законом као шума, што омогућава да имају свог корисника, односно оног који газдује њима - рекао је Орловић и нагласио да је циљ пошумљавање нових 160.000 хектара у Војводини.

Пошумљеност у кикиндској општини износи око 1,5 процената, а ове године засађено је нових 45 хектара разног дрвећа. У Јавном предузећу „Дирекција за изградњу града“ шумарство је као делатност регистровано 2002. године, а тада је пошумљеност износила свега 0,03 одсто у односу на површину општине. Од тада је засађено нових  око 500 хектара са укупно 450.000 садница. Тренутни циљ којем локална самоуправа тежи је пошумљеност од 3.000 хектара, односно четири процента у односу на њену површину.

Директор Агенције за заштиту животне средине Момчило Живковић, у присуству члана Општинског већа Ненада Грбића, данас је званично пустио у рад аутоматску мерну станицу за мерење квалитета ваздуга  код кикиндске Основне школе „Жарко Зрењанин“.
Њено постављање је преко Cards пројекта „Изградња капацитета у области заштите животне средине“ финансирала Европска унија, односно Европска агенције за реконструкцију.

Кикинда је један од 28 градова у Србији где је постављена оваква станица, путем које се прати  ниво загађености ваздуха и одржава база података.
- Станица је опремљена најсавременијим уређајима, а методологија мерења усклађена је са европским међународним стандардима. Мери  основне параметре загађења, као што су угљен моноксид, азотни оксиди и сумпор диоксид - рекао је Живковић и најавио постављање у Кикинди једног мерног места за мерење концентрације полена, што би требало да буде учињено у првој половини наредне године.
Грбић је истакао да локална самоуправа предузима кораке како би  грађани живели у здравој средини, а ово је начин да се ваздух контролише.

У Кикинди, иначе, постоје две мерне станице и три мерна места за праћење квалитета ваздуха.

У организацији Архива Југославије и Историјског архива Кикинде, у згради Курије, односно Историјском архиву Кикинде отворена је данас изложба под именом „Кнез Павле Карађорђевић-краљевски намесник 1934-1941. године”.
Након приказивања документарног филма о животу краљевског намесника и брата Александра Првог Карађорђевића, Павла, који је у многоме био одлучујући члан Краљевског намесништва после убиства краља Александра у Марсељу 1934. године, ову јединствену изложбу  докумената и фотографија отворили су Павлова кћер, кнегиња Јелисавета и директор Архива Југославије Миладин Милошевић.

Краљевски намесник кнез Павле Карађорђевић био је врховна управљачка личност Краљевине Југославије у периоду изузетно сложених спољних и унутрашњих активности као што су: успон, експанзија и ратна агресија нацистичког Трећег рајха под Адолфом Хитлером, тешкоће и потребе решавања хрватског питања, преуређење државе и демократизација југословенског друштва и државе.

Због општег незадовољства у држави, нарочито услед непопуларног приступања Краљевине Југославије Тројном пакту и војног пуча, кнез Павле Карађорђевић био је присиљен да поднесе оставку са свим члановима Краљевског намесништва 27. марта 1941. године и оде са породицом у емиграцију. Умро је 14. септембра 1976. године.
Био је ожењен грчком принцезом Олгом и имао је синове Александра и Николу и кћер Јелисавету, рођену 7. априла 1937. године.
Ова занимљива и јединствена поставка која је стигла у Србију захваљујући кнегињи Јелисавети, биће доступна Кикинђанима током децембра и у првом делу јануара наредне године.