Актуелно

Невладина организација „Војвођанка-Регионална женска иницијатива“, у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за рад, запошљавање и равноправност полова, Заводом за равноправност полова, као и Саветом за равноправност полова Скупштине општине Кикинда, представила је у Савременој галерији Народног музеја изложбу фотографија под именом „Жене на селу“.
Поставку је синоћ отворио Покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, а биће доступна до 18. јуна. 
Фотографије су снимљене у августу и септембру прошле године, чији су аутори Жељко Шкрбић, Предраг Узелац, Рина Вукобратовић, Борис Кочиш и Дубравка Лазић. Представљају универзалну сликовну поруку која сведочи о мање познатим аспектима свакодневног живота жена на селу.
- Током 2009. која је била проглашена за годину сеоских жена у Војводини, урадили смо неколико капиталних пројеката. Регистровали смо око 300 удружења у покрајини, обучили њих 70 са села да аплицирају ка домаћим и пројектима Европске уније, организовали низ манифестација. Ову изложбу фотографија видели су становници више војвођанских градова и села. Ми и ове године настављамо да делујема у правцу афирмације жена, поготово оних у руралним срединама. На двадесетак места у Војводини биће постављене етно куће, где би били продавани сувенири. Планирамо да око 150 удружења жена опремимо информатичком опремом, за лакши приступ ка фондовима - рекао је Васин.
Јуче поподне је у Културном центру организован округли сто под именом „Програми подршке за побољшање положаја жена на селу у Војводини“. О томе је говорила помоћница Покрајинског секретара за рад, запошљавање и равноправност полова Анита Беретић, истакавши да се највећа битка за афирмацију жена води у руралним срединама. Покрајина је за унапређење положаја жена расписала четири конкурса који трају до новембра ове године, у износу од 12,6 милиона динара.
Маријана Максимовић из Гаранцијског фонда Аутономне Покрајине Војводине говорила је о конкурсу за одобравање гаранција за обезбеђење кредита намењених финансирању „старт ап“ програма радно неактивних жена, у износу од 120 милиона динара, као и о конкурсу за одобравање гаранција за финансирање набавке опреме предузетницама и женама оснивачима малих предузећа која обављеју делатност мање од три године на територији Војводине, за шта је опредељено 80 милиона динара.
Медијаторка округлог стола, којем су присуствовале представнице удружења жена и невладиних организација, била је директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки.

Под мотом: „Дајем све од себе“, и у кикиндској општини обележен је 14. јун, Светски дан добровољних давалаца крви.

Тим поводом у просторијма Црвеног крста Кикинде, данас је одржана свечаност, где су додељена признања најхуманијим, који су драгоцену течност дали 100, 75, 50 и 35 пута. Медаље и дипломе уручио им је заменик председника Општине Кикинда Милош Латиновић.

Добровољне даваоце  поздравио је и захвалио им потпредседник Црвеног крста Кикинде Витомир Радак.

Начелница Службе за трансфузију кикиндске болнице др Србислава Дрндарски рекла је да се залихама крви обезбеђује сигурнији живот у нашој заједници и да је неопходно спроводити континуиране акције.

У Служби за трансфузију кикиндске болнице забележено је лане 3.395 давања драгоцене течности и регистровано 1.000 нових давалаца.

Ове године досад је прикупљено 1.330 доза.

При Општинској организацији Црвеног крста постоји и Омладинска теренска јединица Црвеног крста „Клуб 25“, којој је у децембру прошле године додељена Годишња награда Општине Кикинда за хуманост и изузетан допринос локалној заједници. „Клуб 25“ посебно се истиче када су у питању акције добровољног давалаштва крви.

Жири у саставу: Јован Зивлак, Драган Јовановић Данилов и Милош Латиновић, на седници одржаној 12. јуна, након сагледавања наслова из ужег избора, донео је једногласно одлуку да се награда Душан Васиљев додели књизи:

Гојко Тешић: Српска књижевна авангарда, Институт за књижевност и уметност и Службени гласник, 2009.

Гојко Тешић је рођен 1951. у селу Љештанско (код Бајине Баште). Завршио је студије југословенске и опште књижевности и постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду, а докторирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, где предаје као ванредни професор српску књижевност двадесетог века. Запослен је и као уредник у Службеном гласнику.

Тешић је био главни уредник Књижевне речи, радио је на Институту за књижевност и уметност у Београду. Био је уредник и у издавачкој кући Народна књига, основао је библиотеке "Алфа", "Дело", "Крај века", "Контекст", "Словенска књижевна мисао"; оснивач је и уредник ауторских библиотека "Појмовник" и "Случај"... Покретач је многих књижевних часописа, теоријских и књижевноисторијских библиотека посвећених авангарди и организатор научних скупова, као и руководилац  научних пројеката и симпозијума.

Један је од наших најпроминентнијих истраживача и познавалаца књижевне авангарде. Бави се књижевноисторијским радом, с нарочитим тежиштем на српској књижевности између два светска рата.

Приредио је дела многих српских писаца, између осталих, Рада Драинца, Драгише Васића, Григорија Божовића, Коче Поповића... Објавио је велики број мање познатих остварења српских авангардиста. Најзначајнија његова књижевнокритичка и књижевноисторијска дела су: Српска авангарда у полемичком контексту (1991), Пркоси и заноси Станислава Винавера (1997), Антологија српске авангардне приповетке (1991), Утуљена баштина 1 (1991), Антологија српског авангардног песништва (1993), Авангардни писци као критичари (1994), Васионски самовар. Југословенска авангарда у четири варијанте 1 (2001), Авангарда и традиција: Теорија и историја (2003), Откровење српске авангарде ( 2007) итд.

Српска књижевна авангарда, књижевноисторијски контекст (1902 – 1934), једно је од најсложенијих и најпродубљенијих истраживања српске авангарде чије је деловање између два велика светска рата обележило нашу укупну културу и одредило је као наглашено европску, еманциповану и критичку. Тешић у овом замашном делу, које обухвата преко шесто страница, представља резултате свог вишедеценијског рада, укључујући у овај подухват и низ секундарних информација, репродукција многих издања (часописа, књига, факсимила, новина, плаката, афиша...), исцрпну хронологију догађаја који су обележили авангарду, списак литературе, регистре имена, напомене и др. учинивши  ову књигу поузданим извором најбитнијих информација о овом периоду наше културе.

Гојко Тешић с пуном мером заслужује да понесе награду Душан Васиљев, који је између осталог, био један од актера ове велике духовне авантуре српске књижености и њеног језика.

Свечана додела „награде Душан Васиљев", која подразумева новчани износ у динарској противвредности од 2500 евра и диплому,одржаће се 18. јуна 2010. године у сали Народног музеја, са почетком у 19.30 сати.

На терену Фудбалског клуба „Борац“, у Иђошу је у суботу одржано општинско такмичење добровољних ватрогасних друштава.
Наступило је око 500 учесника свих узрасних категорија, сврстаних у 34 екипе.

Надметање је почело дефилеом чланова 11 добровољних ватрогасних друштава у у кикиндској општини, од Ватрогасног дома у Иђошу, према стадиону, уз пратњу дувачког оркестра Добровољног ватрогасног друштва из Кикинде.
Након смотре и рапорта председнику Ватрогасног савеза општине Кикинда Браниславу Чолаку, такмичење је отворио председник oпштине Илија Војиновић.

О развоју ове добровољне делатности у Иђошу, говорио је историчар Драгоје Рајо Кујовић. Иначе, Добровољно ватрогасно друштву у овом селу ове године обележава 100 година од оснивања.
У категорији „подмладак“ најбоље су биле девојчице ДВД „Наково“, односно дечаци из сајанског ватрогасног друштва.
Код јуниорки, прва је била екипа из Накова, док су најбољи били рускоселски јуниори.
Прво место у А категорији сениорки, освојила је женска екипа ДВД „Башаид“, односно ватрогасци ДВД „Ливница“.
У сениорској Б категорији најбоља је била женска екипа из Руског Села, односно чланови мушког тима ДВД „Иђош“.

Државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу Душко Радаковић уручио је данас председнику општине Илији Војиновићу, решење о додели средстава од игара на срећу.Кикиндској општини припада 5,7 милиона динара.
Поред њих, у кабинету председника општине били су присутни заменик председника Општине Милош Латиновић, начелник Општинске управе Бранко Љубоја, директор предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Милош Пејаков,  као и народни посланик Саво Добранић.
Наиме, како је предвиђено, из средстава која се остварују приређивањем игара на срећу, део се користи за финансирање локалних самоуправа.

Општина Кикинда је учествовала на конкурсу поменутог министарства и одобрен јој је новац.
За инвестиционо и текуће одржавање, односно реконструкцију зграде Скупштине општине, одобрена су три милиона, док је Предшколској установи „Драгољуб Удицки“ припало 2,7 милиона динара за израду главних пројеката санације и адаптације објеката, како би се повећала енергетска ефинаксност и заштитила животна средина.
Радаковић је нагласио да је ово први конкурс ове врсте и да ће до краја године бити још два.
- Сигуран сам да ће Кикинда искористити шансу и конкурисати и убудуће за ова средства, како би обезбедила новац за решавање важних, хитних  пројеката - рекао је Радаковић и додао да ће одобрени новац стићи за десетак дана.

Војиновић је истакао добру сарадњу са Министарством за управу и локалну сапомупаву.
По речима Бранка Љубоје, реконструкција зграде Скупштине општине кошта укупно 17 милиона динара. Јавна набавка је у току и за неколико дана требало би прегледати приспеле понуде, након чега следи одабир извођача радова.
- У избор извођача радова биће укључени и представници Међуопштинског завода за заштиту споменика кулруре у Суботици. Пажљиво ћемо да вршимо реконструкцију, да не би прошли као са зградом „Курије“, када су радови рађени на брзину и неквалитетно - рекао је Љубоја, додавши да ће, поред новца пристиглог од игара на срећу, део средстава за реконструкцију бити обезбеђен из општинског буџета, као и из других извора. Радови ће ићи фазно, а реконструкција би могла да почне током јула. Иначе, како је рекао Љубоја, скела која је постављена на улаз у зграду Скупштине општине, не кошта локалну самоуправу ни динара.

Милош Пејаков је нагласио да ће добијени новац бити искоришћен за израду главног пројекта, а читав посао који подразумева комплетну адаптацију и реконструкцију грејања у свим објектима предшколске установе кошта око 70 милиона динара.
Након израде пројекта, рекао је Пејаков, кренуће се у овај велики подухват који подразумева замену ПВЦ столарије, котлова, инсталација за грејање и постављење нових грејних тела, по стандардима Европске уније. Документација која подразумева израду пројекта, омогућује приступ конкурсима за обезбеђење средстава.