Актуелно

У Кикинди је данас одржана јавна расправа о радној верзији Акционог плана политике за младе у АП Војводини за период 2010-2014. године, коју је, у складу са одлуком Владе Србије, сачинио Секретаријат за спорт и омладину Покрајине. На овај начин млади се директно укључују у процес израде овог стратешког документа, чиме би требало да буде осигурана његова ефикаснија имплементација.
Реч је о документу који даје пресек стања положаја младих у Војводини и анализу проблема са којим се најчешће сусрећу и мере за њихово решавање. Предлог садржи девет области: образовање младе популације, запошљавање, њихово здравље, културу и слободно време, активно укључивање у друштво, изградњу цивилног сектора и волонтеризам, њихову мобилност и информисање, екологију и одрживи развој, социјалну политику и безбедност младих.

Расправу на територији Севернобанатског округа, поред Канцеларије за младе општине, организује и кикиндско Удружење грађана „ПостПесимисти“.
О значају документа говорили су: помоћница покрајинског секретара Секеретаријата за спорт и омладину Тања Бањанин-Пејић, саветница у овом секретаријату Снежана Станковић, као и представник цивилног сектора који је учествовао у изради његове радне верзије, Доријан Петрић.
Присутне у Свечаној сали Скупштине општине поздравио је председник Општине Илија Војиновић, рекавши да ће увек подржавати идеје и активности младе популације.

Поред омладине, расправи су присуствовали и представници  образовних, социјалних и здравствених установа, чланови Савета за младе и друге институције и установе које се баве проблемима младих.
Тања Бањанин-Пејић истакла је да је његова радна верзија начињена укључивањем представника цивилног сектора у тим стручних консултаната за сваку област, као и делегирањем представника ресорних покрајинских секретаријата.
- На тај начин смо повезали владин и невладин сектор, а у току јавне расправе директно укључујемо представнике локалних самоуправа, канцеларија за младе, здравствених и образовних установа, невладиних организација, односно све који су заинтересовани за ову област. Засад смо приметили да генерално постоји критика када је у питању социјална политика према младој популацији. Мислим да су у праву они који мисле да нису довољно обухваћени млади који живе у тешким условима - рекла је Тања Бањанин-Пејић.
Јавна расправа у Војводини би требало да буде окончана до 15. јуна, да би у другој половини месеца били разматрани приспели извештаји. Примедбе и предлози били би, најкасније до прве половине августа,  имплементирани у документ. Током септембра би требало да се предлог плана нађе пред Владом Војводине, а након тога и пред посланицима Скупштине Аутономне Покрајине Војводине.

Под покровитељством Општине Кикинда, данас је у „Нарвику“ одржан састанак поводом 5. јуна, Светског дана заштите животне средине, на тему „Чиста вода за здрав живот“.
Присутне је, у име локалне самоуправе, поздравила помоћница председника општине Гордана Булатовић, рекавши да ће састанак помоћи напорима како би користили здравију и чистију воду за пиће.
О презентацији технологије изградње фабрике воде за пиће у Сајану говорио је директор Агенције за екологију „Еnviro Tech” д.о.о. Кикинда, др Мирослав Кукучка.
У питању је пројекат вредан око 170.000 евра, а како је Кукучка рекао, реализација би требало да започне током јесени. Реч је о нано технологији, која високим притиском уклања непожељне материје из воде. Капацитет је шест литара у секунди, што би било довољно за село.
- Иначе, вода коју сада троше Сајанци садржи шест до седам пута више арсена, него што је важећим правилником допуштено. Желимо да селу обезбедимо здраву и чисту пијаћу воду - рекао је Кукучка.
Месна заједница „Сајан“ је на конкурсу, као инвеститор, поднела захтев покрајинском Секретаријату за пољопривреду, водопривреду и шумарство којим би требало обезбедити 10 милиона динара. Други део новца требало би, делом да обезбеди локална самоуправа, као и републичко Министарство за пољопривреду. Зграда за фабрику воде кошта око 50.000, а технологија 120.000 евра.
По технологији др Кукучке, у кикиндској општини постављено је 11 јавних чесми, од којих се пет налази у граду. У Војводини је досад изграђено око 70 ових чесми.
 

На конкурсу ка претприступним и приступним фондовима Европске уније, у оквиру прекограничне сарадње, у којем су заједнички наступили Кикинда и Мако у Мађарској, одобрено је финансирање заједничког подухвата у којем ће Кикинда решити проблеме паса и мачака луталица, односно довршити започету изградњу прихватилишта за ове животиње.
Ово је речено н  данашњој конференцији за новинаре у Јавној агенцији за пољпшривреду и малу привреду, којој су присуствовали директор Небојша Лакета и члан пројектног тима Општинске управе Јован Родић.
Вредност пројекта је 161.000, с тим што кикиндској општини припада 82.900 евра, у чега је урачунато и око 12.500 евра, што је обавеза локалне самоуправе.
Како је рекао Родић, за овај новац биће обезбеђена два теренска возила, две приколице за смештај животиња и уклањање њихових лешева, опрема за ветеринарску амбуланту која се налази у саставу прихватилишта за псе и мачке луталице, дезинфекционе баријере, рачунари, заштитна одећа за запослене.
- Пројекат се не односи само на опремање прихватилишта за животиње, него и на превентивни аспект решавања проблема напуштених кућних љубимаца, што подразумева медијску и едукативну кампању - рекао је Родић и додао да су Кикинди сарадници на овом пројекту општине Чока и Нови Кнежевац.
Према речима Небојше Лакете, грађевинска реконструкција зграде прихватилишта за псе, која се налази на новој сточној пијаци, је при крају.
- Очекујемо дозволе за рад надлежних комисија и инспекција. До октобра би требало да добијемо новац од Европске уније, што значи да ће прихватилиште бити оспособљено и потпуно опремљено најдуже до краја године. Служба ће имати осам до девет радника, с тим што ћемо искористити и оне који већ раде у Јавној агенцији за пољопривреду и малу привреду. Требаће нам, можда, један или два нова радника - рекао је Лакета.
Тиме ће бити испуњени сви услови да Кикинда има зоохигијеничарску службу, која ће уклањати псе и мачке луталице, не само са територије кикиндске, него и из других општина, уз новчану надокнаду.

У Културном центру данас је одржана трибина на тему „Војвођански медији-политички компромис или професионално извештавање“. Организована је поводом изласка из штампе књиге истраживања на ову тему, која има истоветан назив, аутора Жужане Серенчеш и Синише Исакова.

Ово дело, у издању Независког друштва новинара Војводине, сарджи анализе и истраживања о војвођанској медијској сцени у сфери приватизације и постприватизационог процеса, расподеле фреквенција,  пиратских емитера и медија на језицима националних мањина.
Жужана Серенчеш је рекла да, нажалост, у медијској сфери влада потпуни хаос, након транзиције кроз који медији још увек пролазе.
- Процес приватизације је започет, па заустављен, што има за последицу неравноправност у функционисању медија. Имамо, дакле, приватизоване који се боре за опстанак, оне који се финансирају из јавног сектора, али и оне медије где је уговор о приватизацији раскинут, што је случај и у Кикинди. Осим тога, имамо стање правног хаоса у овој сфери, одноно некомпатибилност закона. Такође, владају и лоше економске прилике које погубно делују, те је у овом тренутко око 70 одсто медија у Војводини пред стечајем - рекла је Жужана Серенчеш.
Синиша Исаков сматра да се морају пронаћи нови модели финансирања како би медији опстали.
- Мора да постоји генерална стратегија и у овој сфери, пре свега код електронских медија, која би одговарала економској снази локала где делују. Мора се наћи оптимални однос између броја радио и ТВ станица и региона који покривају - рекао је Исаков.
Трибини у Културном центру присуствовао је, између осталих, и генерални секретар Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић.

Иначе, пројекат у оквиру је објављена ова књига, подржао је и Фонд за отворено друштво Србије.

Због повећане количине падавина у Накову, Новим Козарцима, Банатском Великом Селу, Руском Селу, Банатској Тополи и повишеног нивоа подземних вода угрожен је квалитет и хигијенска исправност воде за пиће.

Из Завода за јавно здравље апелују на мештане ових села да се придржавају препоруке у вези са конзумирањем и употребом воде у овој ситуацији. Воду је потребно обавезно прокувати и када се користи за пиће као и за припрему хране и напитака.
Завод за јавно здравље врши појачан надзор и контролу хигијенске исправности воде за пиће, као и хигијснко епидемиолошки надзор угрожених места.

За сада, ни у Кикинди а ни у насељеним местима општине није пријавњен повећан број оболелих од болести које се могу ширити употребом хигијенски неисправене воде.