Актуелно

Од 19. маја, до 15. јуна, у девет градова у Војводини у току је јавна расправа радне верзије Акционог плана политике за младе у АП Војводини за период 2010-2014. године, коју је, у складу са одлуком Владе Србије, сачинио Секретаријат за спорт и омладину Покрајине. На овај начин млади се директно укључују у процес израде овог стратешког документа, чиме би требало да буде осигурана његова ефикаснија имплементација.

Поред омладине, расправи присуствују и представници локалних самоуправа, образовних, социјалних и здравствених установа, чланови Савета за младе и друге институције које се баве проблемима младе популације.

Документ садржи девет области, а текст за сваку од њих, као и предложене мере, урађен је у сарадњи са представницима цивилног сектора и надлежних покрајинских секретаријата.

Расправу на територији Севернобанатског округа, поред Канцеларије за младе општине, организује и кикиндско Удружење грађана „ПостПесимисти“.

Јавна расправа на ову тему досад је одржана у Чоки и у Новом Кнежевцу, 1. јуна је предвиђена у Сомбору. У Кикинди ће бити одржана 4. јуна. Потом следе Суботица (9.јун), Панчево (10.јун), Нови Сад (11. јун), Зрењанин (14. јун) и закључује се 14. јуна у Сремској Митровици.

У једној од најпрестижнијих галерија „Пигмалион“, у петак, 21. маја, у Темишвару је отворена изложба скулптура у теракоти, насталих током 28 година постојања јединственог у свету симпозијума „Тера“.

Добродошлицу и поздравну реч изговорио је генерални конзул Републике Србије у Темишвару др Драгомир Раденковић. Отварању изложбе присуствовали су и председник Општине Кикинда Илија Војиновић и утемељивач и директор „Тере“ мр Слободан Којић. Међу присутнима били су и председник Савеза Срба у Румунији Славомир Гвозденовић, као и директор темишварске српске гимназије „Доситеј Обрадовић“.

Из „Териног“ фундуса издвојено је за ову намену 25 радова мањег формата, аутора из Србије, Аргентине, САД, Египта, Италије, Француске, Израела, Велике Британијеи Румуније.

Ово је трећа изложба „Териних“ скулптура Румунији. Прва је била пре пет година у оквиру манифестације „Месец дана српске културе у Темишвару“, а друга у Решици која је отворена 14. маја ове године, када је у овом некадашњем рударском граду приказан део скулптура намењен темишварској поставци.

Владика Румунске православне цркве у Србији, епископ Данило Стоинеску, посетио је данас Руско Село и обишао гробље где су својевремено сахрањивани припадници веома бројне румунске заједнице у овом месту.

Пријем за црквене достојнике приредио је предсeдник Месне заједнице Имре Кабок.

Циљ посете је договор око уређења гробља, као и реновирања звоника. Како је договорено, требало би на овом месту, најкасније до октобра, поставити велики дрвени крст, у знак сећања на оне који су сахрањени на овом гробљу.

- Немамо право да заборавимо људе који су овде сахрањени, да не би Бог заборавио нас. Такође, повремено ћемо долазити у Руско Село и одржати помен - рекао је епископ Стоинеску, који је на гробљу служио парастос за упокојене.

Имре Кабок је захвалио на посети и рекао да ће Месна заједница учинити све што је у њеној моћи како би гробље било уређено. Он је нагласио да је локаклна самоуправа, након конкурса, определила Удружењу Румуна у општини 80.000 динара. Управо овај новац биће употребљен за постављање крста, реконструкцију звоника, односно одржавање гробља.

Епископа Стоинескуа примио је у свом кабинету и председник Општине Илија Војиновић и задржао се с њим у дужем и пријатељском разговору.

У кикиндској општини има око 130 припадника румунске заједнице. У Руском Селу живи свега пет породица Румуна. Својевремено, између Првог и Другог светског рата, у овом месту живело је преко 500 припадника румунског народа.

Председник Општине Илија Војиновић и начелник Северно-банатског управног округа Владимир Илић састали су се јуче (25.маја) са генералним конзулом Републике Србије у Темишвару др Драгомиром Раденковићем, председником Савета жупаније Тимиш Константином Остафићуком и председником општине Комлошу Маре Николае Овидиу Штефанескуом. 

Повод састанка је отварање граничног прелаза Наково-Лунга, а у разговору је обострано изражена спремност да се покрене процедура за отварање граничног прелаза и договорени су конкретни предстојећи кораци. На предлог Константина Остафићука, председника Савета жупаније Тимиш, договорено је да до 15. јуна Северно-банатски управни округ и Префектура жупаније Тимиш заједнички сачине Меморандум о намерама, те да Северно-банатски управни округ и општина Кикинда, уз подршку Владе АП Војводине, односно Савет жупаније Тимиш покрену иницијативу према надлежним институцијама у Београду (Министарство унутрашњих послова Р.Србије и Министарство спољних послова) и Букурешту (Министарство иностраних послова Румуније и Министарство администрације и унутрашњих послова).

Општине Кикинда и Комлушу Маре, као директно заинтересовани партнери са српске и румунске стране, учествоваће са заједничким пројектом на другом позиву за средства из ИПА Фондова у оквиру програма прекограничне сарадње Румунија-Србија 2007-2013, за инфраструктурне радове везане за гранични прелаз (изградња или обнова пута, изградња и уређење зграде и простора).

Кикиндски писац Срђан В. Тешин учествоваће на 17. литерарно-музичком фестивалу „Жива књижевност“, који ће од 4. до 11. јуна бити одржан у Љубљани.

Он ће 4. јуна наступити у Порторожу, у „Космачеви хиши“, а потом 7. јуна одлази у Љубљану на поменути фестивал.

Програм ће водити Соња Поланц, која је на словеначки превела роман кикиндског писца „Куварове клетве и друге гадости“.

На овом престижном фестивалу у Словенији учествује и најпознатије име кинеске поезије и кандидат за Нобелову награду, Беи Дао, те прваци португалске поезије Casimiro de Brito и Jaime Rocha, као и прва дама јапанске поезије Казуко Шираши, каталонска песникиња Marie Merce Marcal, песник из Бејрута Јусеф Бази, и други.

Тешинов роман „Kuharjeva prekletstva in druga grozodejstva“ је, у преводу Соње Поланц, прошле године објављен у издању љубљанске куће „Aleph“. Словеначки књижевни критичар Матеј Богатеј је, пишући приказ за „Mladinu“, овом роману дао највећу оцену.