Grb Kikinde

Актуелно

Будите информисани...

“Анатомија” о екологији

Датум: 18.05.2010.

„Анатомија љуске креативности : култура живљења“ , одржана 3. маја у Културном центру, бавила се eкологијом у свакидашњем животу. Гостовао је Синиша Туцаков, председник удружења „Екодолина“, један од пионира еколошког покрета и невладиног сектора у Кикинди.

Туцаков, оснивач организације „Греен Плаце“, сарадник ЈАЗАСа, један од саоснивача пројекта „Кикинда на води“, са искуством живота и рада у иностранству, говорио је и приказаним документарним филмом илустровао еколошка искуства на Мајорци и у Аркос де ла Фронтера у Шпанији, где су „гринписовци“ веома агилни и присутни у јавности. Малобројна публика („Анатомија“ се одржавала у термину праве провале облака) коментарисала је еколошку слику Кикинде и предлагала даље акције „Екодолине“.


-Шпански „гринписовци“ су у стању да изведу милион људи на акцију, ако је потребно. Кад се они негде појаве, фабрика загађивач се одмах затвара, ту друге приче нема. Заустављају саобраћај, спремни су да одседе три недеље у затвору да би скренули пажњу јавности на проблем. Код нас такве врсте грађанске храбрости у јавном простору нема, или је има веома мало. Кад смо оснивали прве невладине организације, управо овде, у тадашњем Дому омладине, све је било забрањено, за сваку акцију смо тражили посебне дозволе, некад нам нису ни одобрене, морали смо да пробијамо лед. Сад, може улична акција, подела промо материјала, еколошке трибине, све може – само, изгледа више никога није брига – коментарисао је Туцаков, уз напомену да чланство „Екодолине“ планира даље акције којима намерава да извуче суграђане из општег апатичног става према животној средини.

Алармантно у Руском Селу

Датум: 17.05.2010.

 Након обилних падавина од среде, 12. маја, праћених ледом, најкритичније је у југоисточном делу кикиндске општине, односно у Руском Селу, где је вода допрла до 50-ак кућа, а поплављене су баште и стотине хектара под усевом. Од 6. до 17. маја, у рускоселском атару пало је преко 170 литара по квадратном метру, што је готово равно половини годишњег просека. На неким њивама вода достиже дубину и преко пола метра. Ни најстарији мешрани не сећају се да је у кратком периоду пало толико кише, а штета ће достићи вишемилионаски износ.
Представници локалне самоуправе у неколико наврата изашли су на лице места и предузели све што је у њиховој моћи, како би помогли Рускоселцима. У санирању последица учествују мештани и ватрогасци.
Јавно предузеће „Дирекција за изградњу града“ ангажовало је багер који је свакодневно на терену и прокопава канале у селу.
Председник Месне заједнице Имре Кабок каже да би ситуација била много гора, да прошле године нису продубљивали главне канале на ободу села. Они су, међутим, пуни воде и њихова пропусна моћ је смањена, односно вода споро отиче, упркос ангажовању црпних пумпи.
- Да нисмо лане копали канале у селу и ван њега, верујем да би готово читаво насеље било под водом. Подигли смо деетак бетонских ћуприја, просекли сафалтни пут на једном месту и вероватно ћемо то морати да учинимо и на још једној локацији у једној споредној улици. Проблем је, међутим, спора пропусност главних канала ван села, који су дубоки преко два метра и пуни су воде, а на неким местима већ се излива. Поплављено је око 200 хектара окућница, док вода лежи на стотинама хектара засејаних њива - рекао је Кабок и изразио забринутост да би неке куће, изграђене од набоја, могле да се сруше.
Он је рекао да ће требати много новца како би се, након повлачења воде, село барем приближно довело у првобитно стање. Мораће да буду враћени бетонски пропусти на оним местима где су ископани, требало би закрпити прокопане путеве и извући ван села извађени муљ из канала.
Кабок је најавио да ће тражити средства од локалне самоуправе, а биће упућен и захтев надлежним републичким и покрајинским органима да пргласе стање елементарне непогоде, како би пољопривредницима штета била барем делимично надокнађена, пре свега када је у питању отпис пореза на пољопривредно земљиште.
Лоша ситуација је и у Банатскјој Тополи где поплаве такође прете, док је поплављен и део великоселског атара.

 

Прва међународна утакмица кикиндских „Мамута“

Датум: 17.05.2010.

 Чланови кикиндског клуба америчког фудбала „ Мамути“ одиграли су протеклог викенда први међународни меч  против екипе “Питбулс” из Даља у Републици Хрватској. Утакмица је одиграна поводом свечаности потписивања Повеље о пријатељству између клубова америчког фудбала "Хантерс" из Врбаса и " Питбулс" из Даља, а резултат на крају меча био 20 :8 за екипу из Хрватске.
Сарадња ова клуба потиче од раније, јер неколицина играча из Даља наступа за екипу Хантерса, која се такмичи у А дивизији Суперлиге Србије.

Са кикиндским играчима је била и помоћница председника општине Гордана Булатовић, координаторка канцеларије за младе Биљана Стојановић и Жељко Лечић  који су имали прилику да у одвојеним разговорима са својим колегама успоставе будућу сарадњу општина Кикинда, Ердут и Врбас.

Начелник општине Ердут  чије седиште је у Даљу Југослав Весић оценио је овај сусрет као промоцију спорта који је у повоју, како у Хрватској тако и у Србији. Он се нада да ће спорт привући велики број младих јер је врло динамичан и атрактиван. Искористио је прилику да изрази захвалност екипи Кикинде која је без обзира на тешку економску ситуацију у друштву изнашла могућност да дође и допринесе популаризацији америчког фудбала у овом делу Хрватске.

У Кикинди одржана "Ноћ музеја"

Датум: 17.05.2010.

 Кикинда је била један од 48 градова у Србији где је у суботу, 15. маја одржана „Ноћ музеја“, ове године под именом „Курија уживо“.
Упркос киши и хладном времену, око 2.000 посетилаца посетило је Народни музеј, а тема ове манифестације, која је по четврти пут одржана у нашем граду, била је музика.
За улазницу по цени од 50 динара, посетиоци су од 18, па до два часа после поноћи могли да уживају у изузетном програму који су организатори приредили.


У Свечаној сали, постављена је изложба о историјату музике крајем 19. и почетком 20. века. На паноима је, уз фотографије, приказан део музичког живота града у то време. Осим тога, приказани су стари инструменти, а наступали су ученици музичке школе и њихови наставници, на задовољство посетилаца, који су након 22 часа и сами могли да музицирају.
За оне који не умеју, организована је радионица „Инструменти и ја“, где су имали прилику да науче како се свира на неком од инструмената.  У оквиру „Курије уживо“ приказан је и филм Славише Старчева, „Од гудала до трзалице“.
У дворишту музеја постављена је изложба под именом „Кратка историја кикиндског рокенрола“ где су на паноима приказани најзначајнији тренуци и протагонисти ове врсте музике у нашем граду.


Током „Ноћи музеја“, на бини у дворишту смењивали су се музичари -  од најмлађих, до најстаријих и најискуснијих.
 У Савременој галерији одржана је „Диско сторија“, односно изложба старих грамофона, магнетофона и полифона, као и изложба и историја о „носачима звука“, а наступили су и некадашњи популарни кикиндски ди-џејеви.
Посетиоци су такође имали прилику да изаберу неку од 50 нумера које су снимили кикиндски музичари и послушају по избору.
Организатори кажу да су задовољни бројем посетилаца и њиховим реакцијама, имајући у виду изузетно лоше и хладно време.

"Терина" изложба у Решици

Датум: 17.05.2010.

 У петак је у Решици, седишту жупаније у Румунији Караш-Северин, отворена изложбена поставка 20-ак скулптура из „Териног“ фундуса.Отварању су присуствовали заменик предсеника општине Милош Латиновић и директор и утемељивач „Тере“ мр Слободан Којић.
Румунски домаћини показали су велико интересовање за скулптуре у теракоти, настале током 28 година постојања јединственог симпозијума у свету, кикиндске „Тере“.


Иначе, у Темишвару ће 21. маја бити отворена велика изложба „Териних“ скулптура, а поставка у Решици само је део изложбеног материјала који ће грађани Темишвара бити у прилици да погледају.
Госте из Кикинде примио је и градоначелник Решице Михаи Степанеску и захвалио им у име становника града на пријатном уметничком угођају.


Овај град у Румунији има око 80.000 становника, а регија чији је центар око 150.000 грађана. Има развијену металску и дрвну индустрију, а у последње време пажњу поклањају развоју туризма, имајући у виду да се у близини, на надморској висини од око 2.000 метара, налази скијашки центар Семеник.
Односи Решице и Кикинде иду узлазном линијом. Крајњи циљ је братимљење и узајамна сарадња на јачању и повезивању привредних и других потенцијала.