Актуелно

Фирма А.С.А Кикинда налази се у тешкој финансијској ситуацији због великих губитака. Ово је уједно била и главна тема на Скупштини ове фирме одржаној јуче. У име локалне самоуправе Скупштини је присуствовао Бранислав Чолак, члан Општинског већа задужен за инвестиције и комуналну инфраструктуру који је истакао да су предложене мере којима би се тренутно стање поправило:
– Једна од тих мера јесте да се постигне договор са околним општинама да депонују отпад на кикиндској депонији. На тај начин смањили би трошак који има кикиндска општина  према фирми А.С.А за депоновање отпада. Тренутно се воде преговори са представницима општина Бечеј и Ада. Уколико би још неке општине дале сагласност да се отпад депоније на кикиндском одлагалишту  депонија у нашем граду добила би статус регионалне депоније. Очекујем да би у том случају и друге општине у региону приступиле оваквом начину одлагања отпада.
На инсистирање локалне самоуправе представници фирме А.С.А пристали су да у наредном периоду оснују рециклажно двориште за одлагање нестандардног кућног отпада.

– На овом простору грађани би могли да одложе све оно што не може да стане у посуде за одлагање смећа, а рециклажно двориште биће ближе него што је то постојећа депонија на Теремијском друму – објаснио је Бранислав Чолак – Још увек размишљамо о локацији рециклажног дворишта, а још једна новиа јесте  да грађани грађевински отпад, уколико га имају, могу без накнаде одлгати на депонији. Фирме ће и даље овакву врсту отпада плаћати 100 динара по тони. Такође, локална самоуправа ће у наредном периоду размотрити да ли је неопходно одредити локацију на која ће служити за одлагање грађевинског отпада за фирме.

Дуг општине Кикинда према фирми А.С.А је 43 милиона динара и на јучерашњој Скупштини је начелно постигнут договор да локална самоуправа дуг отплати у десет месечних рата. Општина ће направити предлог отплате дуга, а компанија А.С.А повући ће тужбу за наплату заосталих дуговања. С обзиром да је уговором са фирмом А.С.А предвиђено да депонију користи око 140 хиљада становника, а општина Кикинда има 65 хиљада становника општина практично плаћа ту разлику у броју становника. Уколико би се и друге општине прикључиле на кикиндску депонију тада би и трошак кикиндске општине био мањи.

Из општинског Еколошког фонда биће обезбеђен новац за набавку два уређаја који би помогли очувању рибљег фонда у језеру и одржавању зелених површина око оазе у Банатском Великом Селу о којој води бригу месно удружњење љубитеља природе „Лагуна“.

Наиме, недавно су представници овог одружења поднели захтев локалној самоуправи са доделу средстава којим би обезбедили прохромски аератор са монофазним мотором од 1.300 вати, како би језерска вода била додатно обогаћена кисеоником, неопходним за живот риба, поготово током топлих летних месеци.

Засад у „Лагуни“ косе траву око језера старом косилицом, а уместо ње требало би да добију тример, вредан око 50.000 динара. Аератор кошта 69.000 динара, што укупно износи 119.000 динара, колико Великоселци траже од локалне самоуправе.
Почев од 2005. године ентузијасти и љубитељи природе у Банатском Великом Селу очистили су старо језеро од смећа, продубили га и порибили квалитетном рибом. Око језера су изграђене бетонске стазе, а обала је пошумљена. Чак је подигнута и чарда, како би угођај за заљубљенике у спортски риболов био потпун.

У свим објектима Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ постављене су камере, тако да су дечји вртићи у Кикинди и у селима под сталним видео надзором.

Ово је урађено, како је нагласио директор Милош Пејаков, због  веће безбедности деце и хулигана који су често проваљивали у објекте и причињавали штету.

- Посао је окончан недавно и на свих 19 објеката у Кикинди и селима постављено је укупно 109 камера које су укључене непрекидно 24 часа. У опрему и њено инсталирање уложено је 2,4 милиона динара, а новац је обезбедила локална самоуправа - рекао је Пејаков и додао да се снимци, по потреби, достављају Полицијској управи у Кикинди.
У вртићу „Мендо“ у Кикинди постављено је током зимског распуста централно грејање, а Пејаков је рекао да им је намера да и у другим  објектима Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ где то није учињено, пређу на овај вид грејања.

У организацији фирме ДДОР  и Националне возачке академије НАВАК у Кикинди је промовисан “Караван безбедне  вожње” . На градском тргу грађани су имали прилику да  под контролисаним условима прођу кроз опасне ситуације са којима се сусрећу возачи четвороточкаша. У специјалним симулаторима могли су да “осете” чеони судар, превртање возила и науче технике управљања возилом. Све ове ситуације промовисане су  под контролисаним условима на справама Националне возачке академије.

Презентацији безбедне вожње присуствовао је и председник општине Илија Војиновић који је том приликом изјавио да ће локална самоуправа подржати све акције чији је циљ да промовишу безбедну вожњу:
-Прочитао сам да близу хиљаду људи изгуби живот у саобраћајним несрећама, док је број повређених знатно већи. Све акције везане за безбедност и које би спасиле макар иједан  људски живот локална самоуправа ће подржати. Недавно је општина Кикинда оформила и Савет за безбедност у саобраћају чији је циљ указати и исправити грешке које доводе до несрећа на путевима.
Караван безбедне вожње током тронедељне турнеје обићи ће девет градова у Војводини. Прво су се представили Зрењанинцима и Кикинђанима, потом гостују у Инђији, 18. априла биће у Панчеву, 20. у Суботици,. Посета Сомбору у плану је за 21. април, Нови Сад је на реду 24. априла , Вршац 29. априла, док ће у Руми бити 7. маја.

Великоселско Културно-уметничко друштво „Марија Бурсаћ“ поново је освојило значајно признање. На сабору фолклорног стваралаштва Србије „Златни опанак“, одржаном у Ваљеву од 6. до 11. априла, наши фолклорци освојили су два злата - припао им је „златни опанак“, као најбољем ансамблу за чување и неговање народних  обичаја. Исту награду освојио је и уметнички руководилац КУД-а Милан Вашалић, као најбољи инструменталиста. Свирао је јужноморавске гајде и показао да је мајстор и овог инструмента.

Великоселски фолклорци приредили су „Игре Срба-икаваца из Триља код Сиња“, што је, уствари, уметничка поставка која дочарава обичаје, народну ношњу, песме и игре Срба који су живели у поменутом делу далматинске загоре.

И прошле, као и претпрошле године, Великоселци су у Ваљеву, на овом најпрестижнијем фестивалу фолклора, који се одржава под покровитељством Председника Републике Србије, освојили идентична признања.