Актуелно

На јуче поподне одржаној конференцији за новинаре, представљени су чланови Извршни одбора Општег удружења предузетника у Кикинди, а било је речи и о плановима у овој години.
Како је речено, на састанку одржаном 11. марта, за новог председника, односно потпредседника ове асоцијације привредника, изабрани су Светислав Миладинов и Дејан Ћирић.

Миладинов је рекао да Опште удружење предузетника броји око 1.300 чланова, који су сврстани у седам секција, по делатностима.
- Конкуришемо нашим пројектима на разним конкурсима, на основу којих смо добили 250.000 динара. Новац нам је неопходан за наше гласило, „Предузетнички информатор“, организацију Сајма предузетника у оквиру „Дана лудаје“, за уређење веб презентације, спортске сусрете и друге активности - рекао је Миладинов и нагласио да одобрена средства нису довољна.
Потпредседник Извршног одбора Дејан Ћирић говорио је плановима у овој години. Као један од најважнијих, Ћирић је истакао повезивање наших и предузетника у румунској Решици, седишту жупаније Караш-Северин.

- Планирамо, такође, да учествујемо на сајмовима у Србији и у иностранству. У сарадњи са Националном службом за запошљавање организоваћемо обуку како би заинтересованим представили старе занате. Са локалном самоуправом преговарамо да нам за наш рад обезбеди 15-процентни повраћај од комуналне таксе коју плаћамо за истицање фирме - рекао је Ћирић и подсетио да она на годишњем нивоу за сваког предузетника, у зависности од делатности, износи од 3.200 до 20.000 динара и да се на овај начин фринансира рад удружења предузетника у неким градовима у Србији.

Председник Скупштине Општег удружења предузетника Драган Ранков позвао је предузетнике да се удруже. Он је истакао да је сарадња са локалном самоуправом боља, него у претходном периоду.

На конференцији за новинаре у Културном центру данас је представљена књига „Мали круг“ - историја кикиндског rock’n’rola, аутора Владислава Вујина.
У име издавача, Културног центра, директор ове установе Срђан Тешин рекао је да је издавање ове књиге која обухвата све о кикиндској рок музици, од првих бит састава касних 50-их прошлог века, до данас, омогућила и Скупштина општине Кикинда.

Аутор Владислав Вујин радио је, како је рекао, скоро седам година на обимном делу, у којем се налазе имена и презимена близу 800 музичара у општини, који су сваки на свој начин допринели настанку и развоју овог сегмента (суб)културе.
- Историја кикиндске рок сцене слична је, у неким моментима и идентична, историји ове музике у другим градовима у Србији и Војводини. Књига је, првенствено, усмена историја rock’n’rola, будући да писаних докумената, изузимајући фрагменте у локалним новинама, нема - рекао је Вујин.

Ово издање је у тврдом повезу и илустровано многим фотографијама кикиндских и сеоских бендова. Књига је штампана у тиражу од 500 примерака и може да се купи по цени од 1.000 динара по примерку, искључиво у Културном центру.
Срђан Тешин најавио је и сајт „Малог круга“ где ће се моћи погледати необјављене фотографије, и чути снимци песама кикиндских музичара. Такође, они који желе моћи ће путем сајта да наруче ову књиигу.
Тешин је рекао да ће бити представљена и у неким селима у општини, будући да је поп и рок сцена и тамо била веома изражена. Најављена је и могућност заједничког наступа свих музичара у општини, на концерту који би био одржан у Културном центру. 

На позив Савеза Срба у Румунији, заменик председника Општине Милош Латиновић отпутовао је данас у једнодневну посету у Темишвар, како би присуствовао представљању дела српске књижевности, преведених на румунски језик током 2008. и 2009. године.

Књижевни сусрет одржава се у темишварској филијали Савеза писаца Румуније, где ће бити и изложба преведених књига.
Латиновић ће тим поводом и договорити конкретну сарадњу са представницима српске дијаспоре у Румунији, имајући у виду да ће ове године бити одржана манифестадија „Дани Душана Васиљева“, како у Кикинди, тако и у Темишвару.

Наиме, дан пре доделе овогодишње књижевне награде  „Душан Васиљев“, коју је поново установила Скупштина општине, у Кикинди ће бити одржан сусрет писаца из Румуније и Србије. Добитник награде ће дан после њеног уручења отпутовати у Темишвар, где ће се састати са представницима српске дијаспоре и одржати књижевно вече.

У суботу, 27. марта у 20:30 часова, људи широм света ће искључити светла на један сат да би показали како радећи заједно можемо направити помак у борби против климатских промена.

Светску акцију под називом „Earth hour 2010 - Сат за нашу планету“ организује и спроводи Светски фонд за заштиту природе и у њој учествује више од четири хиљаде градова, међу којима је и Кикинда. Расвета на сат времена биће искључена на Градском тргу.
 „Амбасадор” акције „Сат за нашу планету 2010” у Србији је Никола Тесла, човек који је још пре једног века постављао питање колики је капацитет Земље. Данас питање о капацитету Земље има још један смисао – колико Земља може да издржи и да ли смо већ одавно прешли ту границу? Теслин изум двосмерне струје је променио свет, а његова визија човечанства које живи у складу са природом ће све више бити тема у дискусијама о будућности људског рода.

 Учешће у акцији у 2010. години до сада је потврдило више од 4200 градова у 121 држави.

У недељу, 28. марта у 2 сата, померањем казаљки на часовницима за један сат унапред, почеће летње рачунање времена, саопштила је Дирекција за мере и драгоцености Министарства економије и регионалног развоја.

Како је прецизирано, на основу Закона о рачунању времена, летње рачунање времена почиње последње недеље марта, тако што се време у 02.00 часа, померањем казаљки за један час унапред, рачуна као 03.00 часа. Ово рачунање вренема завршава се последње седмице у октобру, а циљ је уштеда електричне енергије.

Иначе, летње рачунање времена код нас је први пут уведено 27. марта, 1983. године. Од 1995. године, казаљке на сатовима померане су у последњој седмици септембра. Пре три године донет је нови закон у тој области и овакво рачунање времена усклађено је са Европском унијом.

Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком 70-их година, како би се „продужио“ дан и остварила уштеда у потршњи електричне енергије, повећала продуктивност у радни дан учинио ефикаснијим.
Од 2002. године Европска унија, као и остале државе у Европи, одредиле су да летње време почиње последње недеље у марту, а завршава последње октобарске седмице. Исланд је једина европска земља у којој се сатови не померају.